0
Sve više mislim da su i vlast i opozicija odjek nas samih, odraz naše slabosti. Ne vidimo širi smisao i svet oko sebe, zatvoreni u svoje male lične sukobe, zaslepljeni sitnim stvarima. Pogledajte ovu sada vlast - 80 odsto su ljudi koji su bili na vlasti nakon 5. oktobra pa su promenili svoje dresove. Kod nas je važnija sistemska promena, nego promena vlasti, kaže Vladislav Šćepanović, umetnik i profesor Fakulteta primenjene umetnosti.
Šćepanović trenutno slika Čedomira Ljubu Čupića, novo delo iz ciklusa „Heroji“.
– Slikam ljude koji su značajni za slobodu i svest o tome šta je sloboda. Ljuba Čupić je bio komunista koji je streljan početkom Drugog svetskog rata. Došao je iz Amerike da bi se borio za slobodu. Čuveni je njegov osmeh pred streljanje, zbog kojeg su ga nazvali „jugosvenski Če Gevara“. Ne bih voleo da se takvi ljudi zaborave i slikam istorijske momente i ličnost da bi se produžilo trajanje tog herojskog čina – objašnjava Šćepanović u razvoru za portal Nova.rs.
Za portret Džulijana Asanža, osnivača sajta „Vikiliks“, dobio je pohvale lično od njegove majke: „Hvala Vam za divnu sliku. Uspeli ste da prenesete njegov karakter. Njegova snaga, rešenost i posvećenost istinskom novinarstvu isijavaju iz njegovih očiju“.
– Taj portret sam radio mesec i po dana po osam sati dnevno. Od takvih slika nemam nikakvu materijalnu korist. One promovišu ideje. Potrebna su takva dela koja prozilaze iz ideja i entuzijazma, ne nastaju zarad bilo kakve koristi. Da takvu energiju osetim van slikarstva, sigurno bih se aktivirao – kaže Šćepanović.
Razgovaramo u trenutku kada jenjavaju protesti na ulicama, prouzrokovani nezadovljstvom građana aktuelnom vlašću i merama za suzbijanje koronavirusa.
– Nisam zadovoljan ni vlašću ni opozicijom i kada pomislim na sve što se dešava, prvo osetim ravnodušnost. Imam 49 godina i prošao sam sve proteste od 9. marta 1991. Uvek se vratimo na isto. Budu katastrofalni režimi, pa demonstracije, haos, pa onda dođu drugi režimi koji se kasnije pretvore u svoju negaciju i ja više nemam želje za učestvovanjem u takvim događajima. Ne vidim smisao ni u vlasti ni u opoziciji- skreće pažnju Vladislav Šćepanović.
Zapaža izvesno „sadejstvo vlasti i demonstracija“.
– Kao da su povezani uzročno-posledičnom vezom, kao da žive jedni sa drugim, pre nego što zaista postoji želja za promenom. To je neka vrsta suživota. Nagomila se nezadovljstvo, onda se ono malo iskali, pa se polako smiri, pa budu sledeći protesti. Gubi se smisao protesta i vlasti, koja je dovela do takvog stanja, a opet jedni sa drugima imaju neku vrstu suživota, kao da hrane jedni druge – primećuje nekadašnji vršilac dužnosti direktora Muzeja savremene umetnosti i predstavnik Srbije na Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji.
Kao profesor Fakulteta primenjene umetnosti zapaža da su mladi danas mnogo bolji nego njegova generacija nekada.
– Vaspitaniji su i realniji. Sagledavaju svet bolje nego mi, jer zahvaljujući internetu imaju mogućnost da se povežu sa svetom, da vide svet i ako su kreativni da biraju svoj svet. Mi smo bili samo pod uticajem propagande i ničeg više. Mladi sada imaju mogućnost da biraju. Mogu da izaberu drugi put i ja se iz generacije u generaciju sve više pozitivno iznenađujem njihovim razmišljanjem – kaže Šćepanović.
Problem je, dodaje, što se većina opredeljuje za odlazak u drugu zemlju nego što ima snage da nešto menja u svojoj.
– Mi uvek imamo i taj recidiv desničarske ideologije koja je, nažalost, uvek prisutna u određenoj kritičnoj masi. Nemamo više levicu na našoj političkoj sceni i mladi ljudi moraju da se odbrane od tog jakog upliva desnice, koja na prvi pogled deluje primamljivo – to krdo, stado koje isto misli, rudimentni element u našem nervnom sistemu koji privlači mlade generacije, ali koji je put u propast. Na njima je da li će uspeti da se odbrane od toga – naglašava on i dodaje:
– Buđenje takve svesti u Srbiji je velika opasnost. Ona vrti i vlast i opoziciju. I opozicija uvek koketira sa desničarskim simbolima.
Slikanje Asanža je njegov odgovor na tu situaciju.
– Kroz globalne probleme pokušavam sebe da sačuvam od upadanja u lokalne zamke. Kada sam slikao Vučića i Kolindu u „Tvin Piksu“, nisam imao ideju da se uplićem u lokalnu stvar, već da napravim širu sliku. U suprotnom umetnik gubi mogućnost da prikaže vreme kakvo zaista jeste. Mi malo ispadamo iz vremena i zato mi je Asanž bio bitan, da se skrene pažnja na problem slobode informacija. Kod nas se uvek etiketira i niko vam ne daje mogućnost da budete zaista slobodni – ističe umetnik.
Lično polje slobode svakog pojedinca vidi u bavljenju poslom koji voli.
– Ako uspete da se izborite da radite posao koji volite, to je veliki procenat slobode u životu. Na širem planu svako treba da pruži doprinos u svojoj profesiji. To onda nije sedenje i prihvatanje neslobode kao životnog imperativa – poručuje Vladislav Šćepanović.
Šćepanović planira za par meseci da završi portret Edvarda Snuodena, bivšeg zaposlenog u CIA-i koji je izašao u javnost sa tajnim dokumentima, a koji je deo triptiha koji će činiti i Džulijan Asanž i Čelsi Mening, osuđena na 35 godina zatvora zbog prosleđivanja poverljivih informacija Vlade SAD sajtu „Vikiliks“.