0
Vladimir Tabašević povukao se iz trke za nagradu "Zlatni suncokret", poznatiju kao "Vitalova nagrada". Tabaševićev roman "Noćne reči" našao se u užem izboru za ovu nagradu, uz još 19 dela. Međutim, pisac je zamolio da se njegov roman (izdanje Lagune) izuzme iz daljeg razmatranja za "Vitalovu nagradu".
Ovo priznanje, podsetimo, dodeljuje se za najbolje književno ostvarenje na srpskom u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike, a ovogodišnji žiri radi u sastavu Milica Vučković, Dragan Jovanović Danilov i Vladimir Gvozden (predsednik). I upravo su članovi žirija, tačnije jedan, razlog što je Tabašević odlučio da svoj roman povuče iz dalje trke, a književnikovo obrazloženje prenosimo u celosti:
– Poštovani članovi i članice žirija, Vladimire, Dragane, cenjena Milice, uprkos relativno laskavoj činjenici da ste moj roman „Noćne reči“ prepoznali kao vredan daljeg razmatranja za književno priznanje o kojem vam je pripalo da odlučujete, ljubazno vas molim da navedenu knjigu izuzmete iz daljeg prosuđivanja njenih književno-estetskih vrednosti. Neka ovaj „uži izbor“ u koji je roman uvršten zahvaljujući vašim grupnim moćima kritičkog suđenja o literaturi bude dovoljna i jedina pohvala mom radu s vaše strane. Razlog za ovu odluku je do tančina opisan upravo u „Noćnim rečima“, pa vama koji ste ga čitali nije neophodno da obrazlažem o čemu je reč. Za širu javnost, kojoj nije dato da zna razloge za ovaj moj gest, prilažem kratko obrazloženje.
Naime, sticajem neobičnih okolnosti koje krase našu savremenu (para)književnost, udeo u odlučivanju o kvalitetu mog romana povodom Vitalove nagrade ima zapažena slikarka i spisateljica Milica Vučković, „intelektualna“ junakinja naših dana, koja je poslužila kao inspiracija za jednu, ne baš preterano sklonu etici, „heroinu“ moje knjige. No, moje doživljaje drugih i etiku moramo ostaviti po strani, iako nam baš etika može pomoći da nađemo odgovor na pitanje šta dotičnu kvalifikuje da sudi o savremenoj književnosti. Ali književnu estetiku i sud o njoj zato – ne smemo zanemariti.
Odsustvo te važne sposobnosti i mere tog odsustva kod pomenute članice poznajem neposredno i sasvim pouzdano: iz tekstova i javnih nastupa najpre. Zbog toga molim da se razmatranje savremene srpske literature kojem je sklona Milica Vučković ne odnosi na moj roman ni u kom slučaju. Eventualna novčana nadoknada koju bih primio od ove nagrade legitimisala bi sa moje strane sve ono protiv čega se zdušno, srcem i literaturom, zalažem: nezajažljivost i odsustvo elementarnih skrupula. Hvala na razumevanju.
Podsetimo, Tabaševićev novi roman ušao je u uži izbor i za nagradu „Beogradski pobednik„, a pisac se svojevremeno, tačnije 2020. pridružio bojkotu NIN-ove nagrade, čiji je laureat bio dve godine ranije za roman „Zablude Svetog Sebastijana“. Tada su Tabašević i njegove kolege bojkot obrazložile time da bi „bilo minimalno korektno da odluku o najboljem romanu srpske književnosti donesu kritičari koji sistematski prate savremeni domaći roman“.
Bonus video: Obnovljena kuća Domanovića
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare