0
Glumac, reditelj, pesnik, muzičar, fotograf, izdavač - retko koji kreativni poduhvat postoji na kojem se ovaj Amerikanac nije oprobao.
Vigo Mortensen je zauzet čovek. On nije samo glumac, već i pesnik, muzičar, fotograf i angažovani vlasnik malog umetničkog izdavačkog preduzeća na čijem sajtu redovno objavljuje vesti o aktuelnim pitanjima dana koje prikuplja iz medija širom sveta. Vestima dodaje izreke mislilaca koje poštuje. „Nije dovoljno biti zauzet. Zauzeti su i mravi. Pitanje je: čime se mi bavimo dok smo zauzeti?“ glasi misao Henrija Dejvida Toroa, koja prati članak o gubitku podzemnih voda.
To je pitanje koje Mortensen očigledno redovno postavlja sebi. Kratko pre nego što je prihvatio probojnu ulogu Aragorna u “Gospodaru prstenova”, odbio je “X-Men” jer nije želeo da bude zarobljen u beskonačnom ponavljanju istog. Trostruki je dobitnik Oskara, veteran je od 58 filmova i ostavio je neizbrisiv trag, od likova koji se kreću od Toma Stola, vlasnika restorana sa tajnom u filmu Dejvida Kronenberga “Istorija nasilja”, do preživelog u postapokaliptičnom svetu u adaptaciji romana Kormaka Mekartija “Put”.
Zauzet je jednim delom i zato što se okrenuo režiji, i trenutno promoviše svoj drugi film, vestern pod nazivom “The Dead Don’t Hurt”. S obzirom na to da je i pisac scenarija i kompozitor, kao i reditelj i glavna zvezda, to je veliki poduhvat.U filmu “Eureka”, malom ostvarenju argentinskog reditelja Lisandra Alonsa, takođe ima glavnu ulogu, iako se pojavljuje samo u prvim minutima, kao samotnjak s pištoljem koji upada u grad bezakonja na granici.
Da biste razumeli njegovo učešće u “Eureci”, korisno je pogledati “Jauju”, njegovu saradnju s Alonsom iz 2014. U ranijem filmu – Alonsinom prvom u kojem su učestvovali profesionalni glumci – Mortensen je glumio Gunara Dinesena, danskog inženjera u kasnom 19. veku u Argentini pod ugovorom da pomogne vojsci u brutalnom naseljavanju Patagonije. Kao Mortensenov lik u “Eureki”, i Dinesen je u potrazi za ćerkom koja ne želi da bude pronađena.
Mortensen i Alonso su se zbližili nakon slučajnog susreta na filmskom festivalu u Torontu 2006. „Dobro smo se slagali, pošto sam odrastao u Argentini do svoje 11. godine“, kaže glumac, čiji su otac Danac i majka Amerikanka tamo preselili kada je bio mali da upravljaju farmom živine. „Imali smo stvari i takođe zajedničke prijatelje, kako se ispostavilo”, kaže Mortensen u razgovoru za „Gardijan“.
Jedan od njih bio je pesnik Fabian Kasas, koji je kasnije napisao scenario za “Jauju”.
„Pročitao sam ga i mislio sam da je zanimljiv, pa smo sarađivali kako bismo napravili ovaj čudan hibridni film koji je istovremeno danski i argentinski“, kaže Mortensen. Kada je Alonso pomenuo da želi da doda neku muziku, ali je ostao bez novca, Mortensen je ponudio da to obezbedi, koristeći nekoliko albuma koje je napravio sa bivšim gitaristom Guns N’ Roses-a, Bakethedom.
Ispostavilo se da Mortensenovo učešće u “Eureci”, koja je suštinski smeštena u rezervatu američkih domorodaca u današnjoj Južnoj Dakoti, nije tako minimalno kako se na prvi pogled čini. On je bio taj koji je Alonsa upoznao sa ljudima koji žive u rezervatu, nekoliko njih će kasnije ostvariti svoje filmske debije u ovom filmu. Posebno je ponosan na Alainu Kliford, policajku po zanimanju i u filmu, koja daje izvanredan prikaz života patroliranja slepim ulicama.
Mortensenov odnos sa Lakota narodom datira decenijama unazad. Uvek je bio zainteresovan za ranu američku istoriju, kaže on, ali je imao priliku da to dalje istraži dok je snimao biografski vestern “Hidalgo” iz 2004. „Želeo sam da razumem te ljude, pa sam jahao konje s njima i na kraju sam praktično usvojen od strane jedne porodice i dobio ime na njihovom jeziku. „Imao sam sreće što sam ih upoznao“, kaže on. „Iz dobrih razloga, oni su veoma oprezni kad je u pitanju puštanje ljudi u svoje živote.“ Ime koje mu je dato je Petajuhamani – „onaj koji nosi vatru“.
Film “Hidalgo” podseća na masakr na iz 1890. godine, kada je gotovo 300 Lakota ljudi upucano od strane američke vojske nakon neuspešnog pokušaja proterivanja iz njihovog logora. Događaj je obeležen ceremonijalnim plesom duhova, koji je reprodukovan u filmu. To je toliko očaralo Mortensena da je zatražio dozvolu da ga fotografiše. Fotografije su sakupljene u knjigu koja je dostupna kod njegovog izdavačke kuće “Perceval Press”, u paketu od tri knjige, uključujući i pesničku zbirku napisan tokom pandemije.
Mortensen je “Perceval” osnovao 2002. godine novcem koji je zaradio od “Gospodara prstenova”. Specijalizovan je za umetnost, kritičke tekstove i poeziju, takođe prodaje i svoje albume, iako na njegovom veb sajtu postoji strogo upozorenje da lična pošta obožavalaca neće biti pročitana niti vraćena. Glavna kancelarija je u Kaliforniji, gde njegov sin, Henri, drži stražu između glumačkih poslova, ali knjige se štampaju u Španiji. „Ne samo da uređujem svaku knjigu, već idem i u štampariju i gledam svaku pojedinačnu stranicu dok izlaze“, kaže on.
Samosvojnost je česta tema njegove karijere. Sebe je uključio u film “The Dead Don’t Hurt” tek kada je glavni glumac odustao u poslednjem trenutku. „Pokušali smo da brzo pronađemo zamenu za tu ulogu kako ne bismo izgubili finansiranje“, kaže on. „Otišao sam do dve ili tri osobe koje su zaista volele scenario, lik i ideju rada sa [njegovom zvezdom] Viki Krips, ali predprodukcija je trebalo da počne u Meksiku i bilo je prekasno.“
Kombinacija njegovih nepredvidivih izbora i otvorenih političkih stavova donela mu je odanu publiku. U intervjuu 2016. godine, hrabro je kritikovao Donalda Trampa i Hilari Klinton. Kako se sada oseća s obzirom na to da Tramp možda ide u drugi mandat?
„Vidite, ja sam Amerikanac, i provodim dosta vremena tamo, i često sam sa svojim sinom“, odgovara. „Nemam ništa protiv ljudi, životinja, pejzaža SAD-a. Imam problem, kao i mnogi drugi, sa vladom i politikom. Ali mislim da biste to legitimno osećali, mislim, u vezi sa bilo kojim carstvom koje je ikada postojalo, bilo da je američko, britansko ili špansko. Mogu da razumem kada ljudi kažu: ‘Ako Tramp ponovo bude izabran, odlazim u Kanadu ili odustajem od pasoša.’ Ali ja se ne osećam tako.“
Bonus video: „Vrhunski umetnik, a tako jednostavan i prijemčiv“ – Podsećanje na godišnjicu smrti Nebojše Glogovca