4
Smena sunca i oblaka u Beogradu. Kiša je pala u petak veče i spustila temperature dovoljno da nas osveži u Parka ispred Muzeja Jugoslavije. Program drugog dana Krokodila, koji je pomeren sa subote na nedelju popodne, zbog pomenute kiše, mogao je da počne.
Piše: Marko Marić, Krokodilov novinar na dan
U 11:30 imali smo priliku čuti iračkog pisca Hasana Blasima u jedan na jedan intervjuu koji je vodila Mia David. Hasan je govorio o svom životu, o teškoj situaciji na Bliskom istoku i odnosu ljudi prema nacionalnom identitetu. Zanimljivo je bilo poređenje koje je upotrebio kako bi definisao odnos prema nacionalizmu. Uporedio ga je sa uzimanjem psihoaktivnih supstanci.
„Ako ga uzmeš malo, imaš pripadnost, srećan si i možeš da se opustiš i uživaš, ali ako ga uzmeš previše – predoziraćeš se i umreti.” Takođe, govorio je o važnosti dobrog prevodioca za određeno književno delo, naročito ukoliko je neophodno prevoditi humor koji je sveprisutran u Hasanovim delima. „Za razumevanje humora, potrebno je poznavati kulturu u čijem ambijentu je delo napisano, ali je takođe neophodno poznavati kulturu na čiji jezik se delo prevodi, kako bi omogućili razumevanje dela i njegovog humora tim ljudima.” U intervjuu je učestvovao i Srpko Leštarić, prevodilac Hasanovih dela na srpski. Srpko je kao važnu, za prevođenje, istakao činjenicu da je proveo više od deceniju života u Bagdadu, glavnom gradu Iraka.
Sledeći na programu je bio sofa intervju sa Dubravkom Stojanović, koji je vodio Daško Milinović. Okosnica razgovora bila je poslednja Dubravkina knjiga „Prošlost dolazi”, u izdanju Biblioteke XX vek, koja se bavi istorijskim revizionizmom u udžbenicima istorije od početka 20. Veka do danas. Knjiga je doživela veliki uspeh, čak četiri Izdanja u periodu od samo nekoliko meseci, ali autorka govori o tome kako misli da je društvo u problemu, zbog toga što se takve knjige u toj meri čitaju. Dubravka je istakla važnost Prvog svetskog rata i njegovog tumačenja u kasnijim godinama, koji je zajedno sa posledicama Drugog svetskog rata imao presudnu ulogu u raspadu Jugoslavije 90-ih i svim užasima koji su se desili u ratovima 90-ih, koje Dubravka opisuje kao glavni uzrok pasivnosti ljudi koja traje i dan danas.
Usledila je debata pod nazivom „Fake News from the Past”, koju je moderirala Milena Berić, a učesnici su bili holandski književnik Arnon Grunberg, profesorka na FDU Ana Martinoli, EU diplomata Jasna Lambert, profesorka istorije Dubravka Stojanović i novinarka Istinomera Milijana Rogač. Jasna Lambert govorila je o važnosti razumevanja istorije i tome koliko je važno razumeti zašto neki ljudi prihvataju određene narative koji se plasiraju kroz medije. Bilo je reči i o važnosti preispitivanja izvora određenih informacija, koje, prilikom čitanja, izazivaju određene neprijatne emocije kod nas.
Arnon Grunberg govorio je o zavodljivosti desničarskih i nacionalističkih političkih ideologija, naročito nakon pandemije koronavirusa i početka aktuelnih ratnih dešavanja, zbog toga što ljudi nakon takvih destabilizujućih dešavanja traže izvesnost, koju produkuju ove političke struje kao svoja obećanja. Dubravka Stojanović podvukla je da je problem neoliberalizma zanemarivanje emocija, kao važne komponente kod ljudi, naročito kada je reč o masovnim politikama i kako je to jedan od uzroka manjka empatije u savremenom svetu. Određenu nadu, usmerenu prema mladima i njihovom razumevanju i razlikovanju informacija od dezinformacija, iskazala je Ana Martinoli. Milijana Rogač govorila je o načinu prepoznavanja propagande kao jako važnom elementu razumevanja vesti i podvukla kako je u Srbiji jedan od velikih problema zaobilaženje vesti od strane ljudi, zbog kakofonije koja postoji u javnom prostoru i koliko to otežava rešavanje problema propagande i širenja lažnih vesti.
Nakon završene debate o lažnim vestima, publika je imala priliku da čuje mini koncert Jelene Petošević, koja je upriličila događaj svojim pesmama „Nikola” i „Slatka mala”.
Događaj dana, definitivno je bio razgovor sa Arnonom Grunbergom, koji je u formi jedan na jedan vodio Ivan Bevc. Arnon Grunberg je jedan od najtiražnijih savremenih pisaca koji stvaraju na holandskom jeziku. Rođen je 1971. godine u Amsterdamu, živi i radi u Njujorku i najpoznatiji je po svom romanu „Tirza”, koji je originalno izdat 2006, nakon čega je doživeo veliki uspeh. Samo u Holandiji je prodato preko 300.000 primeraka, a roman je i višestruko nagrađivan. Roman „Tirza” preveden je i objavljen na srpskom jeziku, a od pre nekoliko dana, našim čitaocima dostupan je i njegov roman „Azilant”, takođe u izdanju Booka-e.
Publika je pristigla u velikom broju i gotovo da su svi kapaciteti za sedenje bili popunjeni, dok su neki ljudi odabrali da posmatraju događaj u stojećem položaju. Interesovanje je zaista bilo veliko i ceo intervju, pa i čitanje odlomka iz romana „Azilant” praćeni su u potpunoj tišini s velikom pažnjom.
Grunberg je govorio dosta o svom životu, ali i o delima. Kada je reč o životu imali smo prilike da čujemo jednu zanimljivu anegdotu o tome kako je kao četrnaestogodišnjak, između ostalog, imao problema sa snom. Njegovi roditelji, zabrinuti, odlučili su da ga povedu kod dečijeg psihologa kako bi se utvrdilo o čemu je reč. Psihijatar je, kako kaže, ustanovio da je sa njim sve u redu, i rekao je „Sa ovim malim je sve kako treba, pozovite mi, molim vas, roditelje na razgovor.”
Pisac je istakao kako se uglavnom seća kritika na svoj račun, dok su komplimenti nešto što ostane nezapamćeno. „Jednom prilikom sam čitao jednog kritičara, koji je napisao kako nemam nimalo smisla za humor. To sam jako dobro zapamtio, nije mi bilo prijatno. Moja dela su prožeta humorom i nije bilo lako pročitati tako nešto o sebi.”
Od zanimljivosti koje smo mogli čuti o njegovim delima, izdvajamo to, da je nakom preseljenja u Njujork, dobio ideju za pisanje romana „Azilant”. Objasnio je kako imigranti u SAD traže različite načine za dobijanje državljanstva, te da je jedan od uobičajenih sklapanje braka sa državljaninom SAD. Međutim, imao je prilike da upozna osobu koja je želela od toga da napravi biznis i da naplaćuje azilantima brakove sklopljene sa njom radi dobijanja papira. „To je bila inicijalna ideja za roman „Azilant”, međutim, kasnije sam smislio kako bi se zapravo moglo raditi o bolesnoj osobi koja želi da pomogne jednom azilantu.”
Grunberg je govorio i o bazi odnosa glavnog lika s njegovom suprugom, tj. na osnovu čega je gradio njihov odnos. „Seks u književnosti više nije tabu. Sve što smo mogli pročitati o seksu pročitali smo, sve već negde postoji i većina ljudi ga upražnjava u svom partnerskom odnosu. To više nije tabu. Zbog toga sam odlučio da Bek i njegova supruga nemaju tu vrstu odnosa. Nemanje seksualnih odnosa u partnerskim odnosima jeste tabu većini ljudi. Njih dvoje imaju jedan drugačiji, kompleksniji odnos, koji se ne zasniva na seksualnom, ali uprkos tome ljubomora među njima postoji – ona nije nestala.”
Nakon Arnona Grunberga, na Krokodilovu scenu stupio je makedonski pesnik i urednik Nikola Madžirov, zajedno sa Mimom Simić koja je vodila razgovor. Inače, Madžirov je jedan od najprevođenijih pesnika s prostora bivše SFRJ. Publika je imala prilike da sazna nešto o njegovom životu i stvaralaštvu, a zatim i da čuje nekoliko njegovih pesama. Madžirov u svojim delima uglavnom govori o pitanju identiteta i pripadnosti, te nostalgiji i sećanju. U tom nostalgičnom tonu, Madžirov je govorio o tome kako je za vreme svog školovanja uglavnom provodio vreme na nastavi tako što je pisao pesme na koricama knjiga, te da nije mnogo pratio. Izneo je i jedno zanimljivo razmišljanje: „Objavljivanje me uvek plaši, ali je reobjavljivanje kao ubijanje mrtvog čoveka.”
Usledio je panel o hrabrosti proizvedenoj u Ukrajini, na kom je govorio Andrij Ljubka zajedno sa svojom sunarodnicom Larisom Lebedivnom. Ljubka je prvo pročitao svoj esej, koji je napisao povodom druge godišnjice rata u Ukrajini ove godine, u kojem smo mogli čuti kako je to živeti u Ukrajini danas, kako se rat odražava na psihološko stanje ljudi i šta se sve tim ljudima dešava u društvenom kontekstu. Jedan od zanimljivih podataka, koji je iznela Larisa, u toku diskusije, jeste da 30% ukrajinske vojske, u ovom trenutku, čine žene, te kako je to najveći procenat žena u nekoj vojnoj formaciji u istoriji!
Poslednji, ali svakako ne i manje važan, u okviru programa drugog dana festivala, nastupio je književnik i dramaturg Filip Grujić. Njegov roman „I onda opet, iz početka” izdat je krajem prošle godine i bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu. Grujić u svom romanu obrađuje teme koje opsedaju sve adolescente, a to su pitanje smrti, ljubavi, porekla itd. Publika je imala prilike čuti odlomak iz romana, koji govori upravo o večnoj ljubavi koju imaju Filipovi baka i deda. U razgovoru koji je vodila Mima Simić, Grujić je istakao kako je svaki pisac „kradljivac” i da je nemoguće biti pisac i ne uzimati tuđe priče, koje smo negde čuli ili bili njihovi akteri. Među stvarima koje mu ne priraju, Grujić je izdvojio činjenicu da se nedovoljno govori o tekstu samog romana, dok se naširoko govori o njegovom kontekstu i o milenijalcima kao generaciji, umesto da fokus bude na tome kako je, na primer, u romanu opisao svoju zaljubljenost.
Oko 17 časova posle podne, kombinovani program drugog dana Krokodila, koji je trebalo da se održi na glavnoj bini, sa debatnim programom trećeg dana je završen. Ceo dan je protekao u prijatnoj atmosferi, povremeni vetar je olakšao boravak na suncu i, uprkos zgusnutom programu, sve je proteklo u najboljem redu.
Bonus video: Ante Tomić o romanu Nada: Hteo sam da ispričam priču o Mediteranu
