Foto: Shutterstock

Policija je tokom vikenda pozvana na izvođenje mjuzikla "Telohranitelj" u Mančesteru nakon što je osoblje u Palas teatru pretrpelo "nasilnički napad" nekolicine iz publike nakon što su pokušali da ih utišaju i smire tokom trajanja predstave. Ova prijava nije usamljen slučaj jer su se u poslednje vreme u pozorištima širom Britanije dešavali slični ekscesi, nedolično ponašanje, tuče u alkoholisanom stanju, seksualni odnosi, uriniranje po sedištima...

Kraljevska opera je uručila nedavno doživotnu zabranu ulaska jednom čoveku iz publike jer je vređao dete na sceni, a u pozorištu „Harold Pinter“ prijavljen je seksualni odnos dvoje ljudi u sali. Poslavlja se pitanje šta bi sve trebalo da stoji u pravilniku ponašanja u pozorištu i koje sve kazne treba uvesti za nepoštovanje istih?

Prema iskustvu mnogih radnika u pozorištu, glasno pričanje, komentarisanje i smejanje, kao i česti odlasci u toalet i kašnjenje, već je dovoljno da se krši bonton, međutim, to je postalo, nažalost, najmanji problem. Nedavno istraživanje Sindikata za radiodifuziju, zabavu, komunikacije i pozorište (Bectu) pokazalo je da je 90% zaposlenih u pozorištima iskusilo ili svedočilo neprihvatljivom ponašanju publike – uključujući napade, vandalizam i rasističke uvrede, a 70% je reklo da su stvari gore nego ikada ranije. Stend ap i mjuzikli, koji sadrže hitove poznatih izvođača, bili su najgore iskustvo.

Foto: Shutterstock

Medi Palm radi u jednoj pozorišnoj kući na severu Londona od 2019. godine gde postavlja predstave, mjuzikle i komedije. U izjavi za „Gardijan“ kazala je da se incidenti sada dešavaju svake nedelje i da su sve ozbiljniji:

– Moje kolege i ja smo fizički napadnuti. Prekidali smo svađe, zaustavljali ljude da uriniraju na svojim sedištima, vrištali smo na njih!

Foto: Shutterstock

Prema njenom iskustvu, veliki mjuzikli na turnejama su posebno incidentni.

– Ljudi imaju tendenciju da budu jako pijani pre nego što stignu i tretiraju predstavu kao svirku. Ovo izaziva sukobe sa ostalima iz publike. Uz velike količine alkohola, stvari brzo eskaliraju – kaže Medi.

U anketi Bectu, više od polovine ispitanika smatralo je da je njihovim poslodavcima potrebna bolja politika, odnosno zabrana pića:

– Alkohol igra veliku ulogu – kaže Filip Čajlds, šef Bectua – Mislimo da bi trebalo da postoje ograničenja.

Ispitanici su takođe istakli osećaj publike da ima pravo da radi šta hoće i da se bahati jer su platili veliku cifru kako bi prisustvovali predstavi. U komičarskim klubovima, izvođači često sami preuzimaju dužnosti upravljanja i obuzdavanja mase i mnogi su primetili porast lošeg ponašanja – ćaskanje tokom izvedbe, vikanje i ekstremno pijanstvo.

Foto: Christian Bertrand / Shutterstock

Aleksandar Benet je stendap komičar već 14 godina i uglavnom nastupa u Londonu:

– Sve je gore. Brbljanje je mnogo glasnije i sa njim je teško nositi se. Proveli smo dve godine gledajući jedni druge kroz ekrane tokom pandemije i ljudi kao da i dalje misle da smo razdvojeni tim staklom ili da mogu da se ponašaju kao kod svoje kuće. Ali, sada ih svi možemo videti i čuti, i voleli bismo da ućute!

Benet sa pandemijom povezuje još jedan nekulturan fenomen – sve više snimanja predstava telefonom:

– Neki ljudi kao da dolaze na mjuzikle očekujući da i oni mogu da učestvuju, pevaju, igraju, ko na koncertu.

Neki teatri su počeli da organizuju predstave gde publika baš može da učestvuje kako bi naglasili razliku. A, u međuvremenu, pozorišna grupa „Ambasador“ je odlučila da od sada izbegava fraze kao što je „najbolja zabava u gradu“ u marketinškim materijalima kako ne bi došlo do zabune onih koji dolaze. Većina pozorišta i teatara već ima pravila koja regulišu ponašanje publike, baš kao što vam bioskopi poručuju da isključite telefon.

Foto: Igor Bulgarin / Shutterstock

Medi ističe da u njenom pozorištu postoje takvi pravilnici ali je problem sprovoditi ih jer pojedinci burno reaguju i tako dolazi do incidenta.

– Ujedinjenje publike je ključno. Nasilnik smeta i ostalim ljudima oko njega te oni zajedno sa nama izvrše pritisak da se osoba izbaci napolje. Nekada sve to urodi plodom, nekad se samo vatra rasplamsa – slažu se i Medi i Benet.

Foto: Shutterstock

S druge strane, udaljavajući se od stroge etikete publike, mnoga mesta sada nude „opuštene nastupe“. U Londonu 2020, „Battersea Arts Center“ (BAC) postao je prvo „opušteno“ mesto na svetu, stvarajući „tolerantno okruženje“, prema rečima umetničkog direktora Tareka Iskandera. Na raspolaganju su štitnici za uši, prostori za odmor, nećete naći rigidna pravila o kodeksu oblačenja, tišini ili ponovnom ulasku u gledalište, a Iskander posebno ističe da publika ne treba da bude „policija“ utišavanjem ili ljutitim pridikama.

– Model opuštenog prostora upravo odvraća publiku od nedoličnog ponašanja jer stvara osećaj kolektiva i prihvatanja da svi na različite načine uživamo u umetnosti. Naravno, ne tolerišemo ponašanje koje je okrutno ili štetno po druge – kaže Iskander dodajući da su dosad povratne reakcije pozitivne.

Foto: Christian Bertrand / Shutterstock

Ističe da se tako i osobe sa posebnim potrebama osećaju dobrodošlo, uživaju u slobodi, a i roditelji s decom mogu da se osećaju lagodnije.

Ovog meseca, Bectu je pokrenuo „Anything Doesn’t Go“, kampanju za borbu protiv antisocijalnog ponašanja. Povelja o sigurnijim pozorištima navodi standarde ponašanja u teatrima u Velikoj Britaniji, uključujući objavljivanje pravila ophođenja, borbu protiv prekomernog alkohola i politiku nulte tolerancije za „nasilno, uvredljivo ili diskriminatorno“ ponašanje.

Bonus video: Minja Bogavac o slobodi u pozorištu i u medijima

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar