5
Ivana Viripajeva smatram najboljim ne samo ruskim nego evropskim piscem, a to je potvrdila i Nemačka dodelivši mu nagradu, što je važno u ovom polarizovanom svetu, rekla je Ivana Vujić Kominac koja režira njegovu „Iransku konferenciju“ u prevodu Sanje Milić u nacionalnom teatru.
Premijera je zakazana je za 9. mart u 20. 30 na Sceni „Raša Plaović“, a tim povodom na konferenciji za medije novinarima se obratio i v.d. upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Svetislav Bule Goncić.
– Nastavljamo repertoarsku politiku značajnih i velikih dela svetske domaće i strane klasične literature i autora koji su obeležili novije vreme kao što je „Iranska konferencija“ Viripajeva, velikog imena koje se suočava sa svim etičkim izazovima koje ovo vreme nosi – rekao je Goncić.
Ovo je druga premijera od tri predstave koje su paralelno radili zadnjih meseci prošle godine, istakla je direktorka Drame Molina Udovički Fotez.
– To spominjem jer pokazuje moć i potencijale ansambla Drame nacionalnog teatra – ukazala je Udovički, dodajući da je „Iranska konferencija“ izuzetan tekst, možda najbolji Ivana Viripajeva koji je dobio nagradu Zlatna maska za najbolji dramski tekst u Rusiji.
Ona je naglasila da joj je drago što su na sceni posle duže pauze Ivana Žigon, nakon deset godina, i Vjera Mujović posle kraće pauze:
– Reč je o izuzetno zanimljivoj predstavi, kao da je pisana za ovo vreme. Ovo je jednostavna drama u kojoj glavna junakinja govori da je ljubav odsustvo onog malog “ja”. Sve uloge su jednako važne i svi likovi su u zatvoru tog svog malog “ja”, a svi znamo ono veliko “ja” i to im pravi patnju i o tome pričaju. Put izlaska iz tih stanja koje muče svakog čoveka i jesu globalna slika celog sveta, naslov je metaforičan.
Ivana Vujić je rekla da je radosna uvek kada je u Narodnom pozorištu:
– “Iranska konferencija“ je novi tekst Ivana Viripajeva, koji govori o savremenom trenutku i kao svaki dobar umetnik anticipira budućnost. Napisan je pre pandemije korone ali predviđa današnji dan u kojem živimo sa svim iskušenjima koja su pred nama. U njegovom dramskom pismu imate egzistencijalna pitanja velikih romana i dramske literature Rusije 19. veka uz postmoderni tekst. Ovo je beskrajno uzbudljivo delo koje se tiče svih nas, jer govori o tome kako živeti i kako svoj put spoznanja pronaći, to su najviša pitanja. Sa radošću sam birala ansambl. Ova predstava ima još jednu neobičnost, napravili smo dve podele, da bi ljudi bili aktivirani i povezani. U ovom projektu imamo nekoliko parova koji igraju istu ulogu. Svi glumci su glavni, nema malih uloga.
U glumačkoj podeli su Radmila Živković (Ema Šmit-Paulsen), Ivana Žigon / Vjera Mujović (Širin Širazi), Nebojša Kundačina (Filip Rasmusen), Slobodan Beštić (Gustav Jensen), Rada Đuričin (Paskual Andersen), Gojko Baletić (Oliver Larsen), Maja Kundačina (Astrid Petersen), Zoran Ćosić (Danijel Kristensen), Bogdan Bogdanović (Magnus Tomsen), Dimitrije Ilić (Otac Avgustin) i, kao učesnici video konferencije, Bojana Bambić (Matilde Hansen), Dušan Matejić (Patrik Nilson)…
– Puno hvala, tako počinje i moja junakinja, zahvalnošću – rekla je Ivana Žigon i nastavila:
– Ova uloga me je naučila da odem korak dalje u poštovanju nekih među ljudskih vrednosti, kao što je zahvalnost još važnija sada za mene. Hvala Ivani Vujić što me je vratila tamo gde pripadam posle toliko godina, gde sam rođena, u teatar, bez kojeg sam bila kao bez vazduha, bez majčine utrobe.
Ovaj tekst je vrlo poseban, dodala je, i neverovatno je odgovorio na težak zadatak današnjice kada se sve politizuje.
– A ovo je suprotan proces. Od navodno političke konferencije dolazimo do krika savremenog čoveka u prostoti potrošačke civilizacije. Odgovor je među zvezdama, u starim civilizacijama, tradiciji i mitovima – kazala je, između ostalog Žigon.
Vjera Mujović koja igra u alternaciji sa Ivanom Žigon je rekla da se još davne 2005. zaljubila u Viripajeva koji svoje komade piše kao sonet:
– Dve teme, jedna je durska jedna molska i onda ide repriza. Čini se da su te partiture toliko komplikovane, ali kada se udubite shvatite njihovu važnost. Ivana i ja igramo iste ali u stvari različite uloge i govorimo različite tekstove i zato je to dodatno zanimljivo. Za mene su ključne reči bile pokornost, predavanje i posvećenost, pitanje slobode, ljubavi samoće. Kuda ide ovaj svet? Svako za sebe može da nađe odgovor i da vidi ptice koje uprkos svemu lete.
Na predstavi je radio veliki tim a među kojima su dramaturg Ljubinka Stojanović, Dušica Knežević (kostimograf), Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor), Sonja Vukićević (koreograf), Svetlana Volic (video rad) i Jasna Saramandić (scenograf realizator).
Reprize „Iranske konferencije“ su 13. i 23. marta.
Bonus video: Aja Jung – Najava Festivala igre