Polako vas hvata panika od pomisli da ćete sve više vremena morati da provodite među četiri zida? Ovih nekoliko odabranih umetničkih dela, po izboru Artneta, slave sve lepote ostanka kod kuće. Neka posluže i vama kao melem za oči i (uznemirenu) dušu.
Žan Onore Fragonar, Devojka čita knjigu, oko 1769.
Lepa devojka u žutoj haljini čije „šuštanje“ materijala skoro da možemo da čujemo, toliko je odsečena od gledaoca, udubljena u štivo, da nam prosto dođe da joj se prikrademo iza leđa i bacimo pogled na sadržaj knjige, koji na samoj slici nije ničim nagovešten.
Fragonar je bio jedan od najistaknutijih umetnika rokokoa, stila koji je nasledio barok u 18. veku i bio karakterističan po svetlim bojama, asimetričnim kompozicijama i krivudavim prirodnim oblicima. Najvećim delom zastupljen tokom vladavine Luja XV, nastao je kao posledica nove društvene i intelektualne slobode francuskog višeg staleža. Aristokrate i buržoazija su se fokusirali na igru i zadovoljstva, što ova slika i dočarava.
Marč Ejveri, Priča za laku noć, 1989.
Američka slikarka (87) je, kao ćerka likovnih umetnika, odrastala uz poznate slikare Marka Rotka, Adolfa Gotliba, Barneta Njumana ili Bajrona Brauna. Često prikazuje decu kako sede u krilu, igraju se, doručkuju ili, u ovom slučaju, spremni za spavanje, slušaju priču za laku noć.
Džon Singer Sardžent, Kćerke Edvarda Darlija Boaa, 1882.
Nadajmo se da će i vaša deca tokom izolacije biti ovako fina i mirna kao četiri ćerke američkog akvareliste Edvarda Darlija Boita u porodičnom stanu u Parizu.
Slika je opisana kao „psihološki najupečatljivija slika Sardžentove karijere“.
Alisa Nisenbaum, La Talaverita, nedeljni „Njujork tajms“, 2016.
Rođena Meksikanka, sa prebivalištem u Njujorku, Alisa (42) je poznata po mrtvim prirodama i figurama u enterijeru. Kaže da je najviše inspirišu meksički muralisti poput Dijega Rivere. Naziv slike potiče od stila talavera, karakterističnog za raznobojnu grnčariju iz Meksika i Španije.
Na ovoj slici vidimo par Veroniku i Gustava (prema rečima umetnice) kako čitaju nedeljno izdanje „Njujork tajmsa“ dok se izležavaju na kauču. Ako vam je važno da budete u toku sa vestima, možda je romantičniji i manje stresan način da čitate novine, nego da svakih pet minuta osvežavate stranicu nekog portala i rizikujete predoziranje informacijama. Na ovoj slici čak i čitanje vesti deluje skoro pa idilično.
Pjer Bonar, Akt u kadi, 1925.
Slikareva supruga i muza Marta pravila je tople kupke da bi olakšala sebi muke usled dugogodišnjih bolesti. Stručnjaci nagađaju da je imala ili tuberkulozu ili opsesivnu neurozu; u oba slučaja akvaterapija je bila popularan način lečenja. Iako je u to vreme bila u srednjim pedesetim, Bonar ju je prikazao kao mladu ženu.
Probajte i vi da se opustite uz kadu punu tople vode i, recimo, par kapi ulja od lavande…
Šona Mekendrju, Ejža, 2019.
Ako živite sami, zamislite tu slobodu da danima šetate samo u donjem vešu ili pidžami, bez obaveza da se sređujete za bilo koga? A večernja užina, sa punim frižiderom na izvol’te, dođe kao šlag na tortu. Zaboravite dijete i spremanje forme za leto, uživajte u trenutku!
Ova umetnica rođena u Parizu, koja sada živi u Filadelfiji, često slika „prirodne“ žene, sa kojim viškom kilograma, dok mažu nokte, skidaju dlačice voskom ili sede na wc-šolji. Upravo u ovim, ne baš glamuroznim aktivnostima, leži ženska lepota, smatra Šona.
Ona voli da pozove posmatrača da gvirne u najintimnije ženske prostorije – njeno kupatilo, spavaću sobu ili, u ovom slučaju, njenu kuhinju.
Pjer-Ogist Renoar, Devojke za klavirom, 1892.
Ako ste vi ili neko od vaših ukućana nadareni za muziku i imate sluha, organizujte neku svirku ili zajedničko pevanje, možda čak i kućni koncert. Ovo čuveno Renoarovo delo prikazuje radosti učenja sviranja klavira.
Jan Sten, Žena se oblači, 1663.
Scena žene, prikazane kako se sprema dok svesno gleda u pomatrača koji kao da se „prikrao“ njenim odajama, prepuna je seksualnih nagoveštaja i igre reči. Holandski nazivi za čarapu i nokšir, spojeni, daju pežorativnu reč za žene.
Detalji na slici poput laute sa pokidanom žicom, lobanjom isprepletenom vinovom lozom, ugašenom svećom ili kutijicom za nakit sa otvorenim poklopcem, govore o privremenim posledicama illi kratkotrajnim uživanjima u pogrešno usmerenoj senzualnoj ljubavi.
Ali, ima nečeg neverovatno primamljivog u ovoj nepospremljenoj postelji, raštrkanim predmetima i poluobučenoj (polusvučenoj?) ženskoj osobi.
Dejvid Hokni, Moji roditelji, 1977.
Slikarevi roditelji, već dugo u braku, uživaju u mirnoj, domaćinskoj atmosferi i zlatnim godinama svog života.
Ova slika je i podsetnik da ne moramo sve vreme izolacije da budemo u trenerci ili pidžami.
Teodor Rombouts, Igrači karata, 17. vek
Flamanski slikar Teodor Rombouts (1597-1637) bio je jedan od karavađista kome su razne vrste druženja i okupljanja bile omiljene teme. Na ovoj slici vidimo dvojicu koji igraju karte. Malo je toga što može efikasnije da ubije dosadu od društvenih igara, od kartanja do monopola.
Meri Kasat, Devojčica u plavoj fotelji, 1878.
Ako ćete već da se dosađujete po ceo dan, barem se potrudite da vam bude udobno. Male dorade na slici načinio je Merin prijatelj i kolega, francuski impresionista Edgar Dega. On joj je poklonio i štene briselskog grifona naslikano na drugoj fotelji, pasmine koju će Meri gajiti do kraja života.
Marijen Stouks, Praznik Sretenje, oko 1901.
Mnogi se u ovakva vremena okreću molitvi. Više vremena kod kuće omogući će vam više vremena provedenog uz brojanice i Bibliju, kao na ovoj kontemplativnoj slici Merijen Stouks, ili više vremena za neke druge, vaše lične, verske običaje. Za one koji nisu religiozni, predlažemo meditaciju ili, naprosto, opuštanje uz čišćenja glave od raznih zagađujućih misli.
Niki Maluf, Nervoza zbog razdvojenosti, 2018.
Znate ko je najsrećniji kada se vratite kući? Vaš pas. Zamišljamo da je ovaj presladak četvoronožac na slici američke slikarke Niki Maluf (35) srećan jer je video svog vlasnika kako dolazi kući, ni ne sluteći da će do daljeg provoditi mnogo više vremena zajedno.
Jan Vermer, Žena u plavom čita pismo, 1663-4.
Jedno od najlepših Vermerovih dela je ljubavno pismo danas izgubljenoj umetnosti pisane korespondencije. Možda ćemo sada svi usavršiti umeće pisanja pisama – ili barem slanje promišljenih, toplih i-mejlova – kada ne možemo da izlazimo i viđamo se sa prijateljima i porodicom tako često kao nekad.
Istoričari umetnosti su podeljenog mišljenja oko toga da li je žena u drugom stanju ili ne. Oni koji misle da nije, ističu da je samo reč o tadašnjoj modi. Trudnoća je, inače, veoma retko prikazivana u umetnosti toga vremena. Geografska mapa u pozadini nagoveštava da žena čita pismo supruga koji je na putu, dok kutijica sa biserima može da ukaže i na ljubavnika, jer su biseri smatrani za simbol taštine.
Anri de Tuluz Lotrek, U krevetu, 1892.
I, na kraju, ne zaboravimo beskrajno zadovoljstvo koje pruža ušuškanost ispod jorgana, u nečijm zagrljaju.
Ovo je jedna od četiri slične slike koje je Lotrek uradio oko 1892; sve prikazuju dve žene u krevetu.
Slikar je bio fasciniran noćnim životom u Parizu, naročito prostitutkama. Poslednju deceniju 19. veka uglavnom je provodio u slikanju svakodnevnih scena života u zvaničnom bordelima, i radnice i klijentelu, tokom i van radnog vremena. Prikazao ih je sa velikim saosećanjem, bez trunke senzacionalizma ili voajerizma.
Pratite nas i na društvenim mrežama: