Na dan sa najviše svetlosti, najduži dan u godini, prvi dan leta - 21. juna, biće dodeljena drugi put prestižna nagrada "Vladan Desnica". Priznanje koje devet pisaca dodeljuje najboljem piscu biće uručeno na lokalitetu nekadašnje Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu, najavili su danas Vladimir Pištalo i Dušan Kovačević.
Upravnik Narodne biblioteke Srbije književnik Vladimir Pištalo istakao je da oseća da će nagrada postati tradicionalna, iako je dodeljuju tek drugi put.
– Ono što ona simbolizuje je vrlo važno. Znate, šofer Rodoljuba Čolakovića je pričao da bi Rodoljub mogao da piše mnogo bolje romane nego Ivo Andrić, samo nema vremena. Takav jedan šoferski odnos prema književnosti u raznim oblicima se sreće i dan-danas. S druge strane imali smo Vuka Karadžića koji je govorio: „Malo bi mi ko vjerovao, kako je teško knjige pisati“. U ovom žiriju su ljudi koji „vjeruju kako je teško pisati“ i koji govore iz iskustva. Jedan religiozni mislilac rekao je kada su ga pitali da li veruje u Boga, da mu ne treba vera jer ima iskustvo. Odnos ovog žirija ka književnosti je književni – kazao je Pištalo podsećajući da je prvi član ove biblioteke bio Ivo Andrić koji je govorio da je „jako sumnjičav prema neknjiževnom odnosu prema književnosti.“
– Mi nastojimo da pratimo tradiciju da imamo književni odnos prema književnosti. Ova naša biblioteka, kao i ona koja je izgorela, su veoma važne tačke u kulturnoj istoriji ovog naroda. Biblioteka simboliše mesto gde su kultura i sloboda jedno, a sloboda se odnosi i na slobodu izbora vrednosti po meri pisaca – naveo je Pištalo.
Simbolika dodele nagrade na dan sa najviše svetlosti u godini, kako ocenjuje, divna je, jer je to dan kada se pored spoljne, slavi i unutrašnja svetlost:
– Ima jedan divan narodni izraz „suncostaj“, kao da je Sunce stalo nad nama posmatrajući šta smrtnici na zemlji rade. Eto mi dodeljujemo nagradu pisaca piscima.
Pištalo je podsetio da su članovi žirija, afirmisani pisci koji će svoja obrazloženja objavljivati u dnevnom listu „Politika“, kao i prošle godine.
– Nagrada je 12.000 evra i drago mi je da to mogu da kažem zato što se se svi kada se pomene neki novac vrpolje, misle – mnogo je. Pisci su među najmanje plaćenim umetnicima u ovoj zemlji. Jedini način da se pisci plate je književna nagrada. U Srbiji od jedne ovakve nagrade možete da živite godinu dana. Nagrade neće razmaziti pisce – ocenio je Pištalo i zaključio:
– Na dan kada imamo najviše svetlosti, na mestu koje ima najviše svetlosti, umesto da kritikujemo mrak mi slavimo svetlost!
Akademik i predsednik žirija Dušan Kovačević govorio je takođe o nagradi „Vladan Desnica“:
– Drago mi je da je nagrada naišla na toliko interesovanje javnosti, jer nam izdavači u velikom broju šalju romane na čitanje i razmatranje za nagradu. Samo „Laguna“ nam je do sada poslala 16 romana. U Srbiji postoji čak 400 književnih nagrada, ali neke od njih se i gase. Naša nagrada, siguran sam, biće barem među prve tri najvažnije, jer Narodna biblioteka Srbije danas je zaštitni znak svih knjiga – rekao je Kovačević.
Podsetio je da su i prošle godine govorili na temu da se baš na Kosančićevom vencu, tragičnom lokalitetu, podigne jedan poseban Memorijalni centar „našoj majci biblioteci“, da se ljudi podsećaju stalno tog nemilog događaja u Drugom svetskom ratu, kada je ona nažalost uništena do temelja, te će se truditi da ovaj plan i ostvare:
– Vidimo se 21. juna na Kosančićevom vencu i nadam se da ćemo za laureata dobiti vrednu knjigu koja će ostati upamćena u istoriji naše književnosti!
Prvi dobitnik nagrade „Vladan Desnica“ bio je pesnik i pisac za decu Dejan Aleksić za svoj debitantski roman „Petlja“ (Laguna).
Tada su u konkurenciji bili romani: „Deca“ Milene Marković (Lom), „Ruža pod ledom“ Mirka Demića (SKD Prosvjeta, Zagreb), „Smrtni ishod atletskih povreda“ Milice Vučković (Booka) i „Španska čizma“ Vladimira Kopicla (Laguna).
U žiriju je devet pisaca – Dušan Kovačević kao predsednik, Vladan Matijević, Vladamir Tabašević, Ljubica Arsić, Milica Savić, Mirjana Mitrović, Enes Halilović, Vule Žurić i Dejan Stojiljković.
Bonus video: Dušan Kovačević na Kustendorfu