0
Film "Lee" o poznatoj manekenki "Voga" koja je postala ratni fotograf, u kojem glavnu ulogu tumači Kejt Vinslet, premijerno je prikazan na Filmskom festivalu u Torontu. Prvi utisci kritičara i publike su da bi ova rola mogla biti najbolja dosad velikoj glumici.
Antony Penrose s pravom je biografiju svoje majke nazvao „Životi Li Miler“, jer ih je mnogo i proživela, piše „BBC Culture“.
U Njujorku je bila velika lepotica koja je postala manekenka, pa modni fotograf. U Parizu je bila Pikasova prijateljica i radila je umetničku fotografiju… Ali, kao fotograf tokom Drugog svetskog rata radila je svoj najvažniji posao, crno-bele fotografije koje su nudile jasne, intimne poglede na to kako je rat uticao na živote. Videla je da usamljena vojnička čizma koja leži na ulici može ispričati priču.
Taj period njenog života je u fokusu „Lee“, sa Kejt Vinslet kao Milerovom. Vinslet je takođe inicirala i producirala film, zasnovan na pomenutoj knjizi iz 1985. godine. Prema mišljenju kritičara BBC-a, u bogatoj karijeri dobro odabranih uloga, ovo je možda najbogatija i najbolja uloga Kejt Vinslet. „Ona nam daje nemirnu, žestoku, nezavisnu ženu koja je našla svoj glas kao svedok rata i platila psihološku i emotivnu cenu“, piše BBC.
Za režiju, Vinslet je angažovala sjajnu Elen Kuras, koja je sa njom radila na „Večnom sjaju besprekornog uma“, i koja oblikuje film sa vrhunskim autoritetom i inteligentnim izborima na svakom koraku.
Priča gledaoca gura u bitku, sa Milerovom sa kacigom na glavi i u vojnoj uniformi koja trči ulicom pokušavajući da izbegne pucnjavu, dok se ne sruši na barijeru od vreća peska. Ali, to je samo uvertira onoga što dolazi. Storija se prenosi u 1977. godinu, gde 70-godišnju Miler (Vinslet u ubedljivoj i suptilnoj maski i šminki) intervjuiše mladić (Džoš O’Konor) u njenom domu u Saseksu. Ona puši, pije usred dana i vraća pitanja neimenovanom sagovorniku. Na kraju filma, postoji divno rešenje na pitanje o čemu se radi u ovom intervjuu. Film postaje zaista izuzetan kada njegova junakinja krene u rat.
Pre toga je vidimo 1938. na jugu Francuske.
– Bila sam model, bila sam muza. Završila sam s tim – kaže starija Miler.
Ipak, nalazimo je kod glamuroznih prijatelja, uključujući Solange (Marion Kotijar), i dobijamo prikaz njenog slobodnog života sa umetnicima i piscima. Tamo upoznaje Rolanda Penrouza (Aleksandar Skarsgard), slikara i trgovca umetničkim delima, i njih dvoje brzo postaju par. (U stvarnosti, početak veze je bio komplikovaniji, a venčali su se tek 1947 – iako su ostali u braku do kraja njenog života).
Kako je postala ratni fotograf
Živeći sa Rolandom u ratnom Londonu, Li Miler počinje da radi kao fotograf za britanski „Vog“, čija urednica Odri Viters (Andrea Rajzboro) postaje njen profesionalni šampion i veliki prijatelj. Upoznaje Dejvida Šermana (Endi Semberg), fotografa magazina „Lajf“ kojeg od milja zove Dejvi i koji kasnije postaje njen partner na putovanju dok izveštavaju o ratu. Semberg se lako uklapa u dramu kao Dejvi u Milerov život.
Muške uloge su dosledne. To bi moglo biti zato što oni nisu poenta u filmu koji je odlučno iz ženske perspektive. Kada Miler i Dejvi odu u britansku vojnu bazu, a njoj je zabranjen pristup jer je žena, ona fotografiše ženske barake, njihove čarape i donji veš kako vise i suše se, a žena pilot joj pozira na vratima. „Ovo si samo ti mogla da snimiš“, kaže joj Viters o tim kadrovima, a kroz film vidimo koliko je to tačno. Milerova aranžira jedinstvene kompozicije, otkriva druge i drugačije uglove priče i uvek unosi svež pogled na sve, što je prikazno kroz fotografije koje pokazuje novinaru.
Kada je akreditovana kao novinarka od strane američke vojske, film zaista prikazuje važnost njenog rada, ali i meru emocionalne psihološke cene. Ona odlazi u Normandiju i suočava se sa pucnjevinom tokom bitke u Francuskoj. Dejvi joj se pridružuje dok izveštavaju o ratu širom Evrope.
– Vozili smo se mesecima, nismo se kupali nedeljama – čuje se kako kaže starija Li Miler dok se oni vide u džipu kako se voze prašnjavim ulicama. Nakon što je Pariz oslobođen, ona pronalazi put usred zgrada u ruševinama da poseti Solange, a u jednoj od najstrašnijih scena u filmu saznaje koliko je rat bio užasan čak i za one koji su preživeli.
„Vinslet je dozvolila da vidimo koliki danak uzima znanje, dok se Milerova trudi da dokumentuje najnepodnošljivije scene“, piše BBC.
0
0
0
Kada se rat završi, Li i Dejvi ulaze u Nemačku i odlaze u Dahau. Ne vidi se šta Milerova radi kada uđe u jednu prostoriju, ali u ruci novinara vidimo fotografiju koju je napravila na gomili leševa. Ratne scene govore same za sebe, bez potrebe da se doda dramatičan naglasak.
Biografija po kojoj je film rađen uključuje pismo koje je Li Miler napisala o svojim poteškoćama u prelasku granice sa Mađarskom 1945. godine, kada su ruski stražari uperili oružje u nju.
– Avanture su bile kao dobar film – rekla je ona. Na kraju su svakako bile.
Bonus video: Zvezde na crvenom tepihu u Veneciji