0
Godišnji program za 2023. u Galeriji Doma omladine Beograda završava se izložbom "Ogledalo" Katarine Živković koja će trajati od 12. do 24. decembra.
U pitanju je instalacija koja nas uvodi u autorkin svet mašte i snova, istovremeno propitujući lični i kolektivni odnos prema tehnologiji i njenom sve ubrzanijem razvoju. Vizuelni jezik je blizak estetici naučno-fantastičnih filmova i temama: budućnosti čovečanstva, alternativne istorije, robota i veštačke inteligencije. Sasvim u toku sa aktuelnim dešavanjima zanimljivo će biti videti kako tu temu Katarina Živković obrađuje na likovni način služeći se novim medijima i instalacijom.
– Kiborzi su san iz budućnosti koji nam se obraća. Upakovani u lagane i nama bliske forme koje se trude da svojim dolaskom, isprva, ne uskomešaju naše duše. U prvi mah nam se čini da postoji očigledna distinkcija između nas i njih, ali dubljim zalaženjem u date predele, u kojima oni obitavaju, granice počinju da blede. Kiborzi bi mogli biti naša podsvest, ili mi sami, ukoliko su naša tvorevina. Svaki začetak u startu sadrži i svoju konačnost. Zavodljivi predeli, prikazani u momentima smenjivanja svetlosti i mraka, nagoveštaji su cikličnosti osuđene na konačnosti, kojih smo svi deo, mi zajedno sa svojim tvorevinama. Razmatraju se pozicije njih i nas. Koliko smo slični, koliko različiti, iako se jedni drugima činimo kao potpuni stranci. Kroz analizu njih, zapravo dolazimo do zaključaka o sebi samima i o naravi sopstvene vrste. Oni su naše ogledalo. San ogledala. Oni su kao nekakve sirene iz Odiseje, koje nas i prizivaju u prostranstvo u kome se sami nalaze. Imaginarni (ili stvarni, ukoliko im to dozvolimo) predeli su poziv da se san odsanja do kraja. Priroda, naša drevna kolevka sa kojom je čovekakova sudbina neodvojivo povezana, u priloženom, se kovitla kao misleći organizam, dok prati svaki kiborgov korak i prema njemu se oblikuje. Sada je i njima svojstvena i od njih sudbinski neodvojiva. A gde smo mi – pita Katarina Živković.
Katarina Živković rođena je 1995. u Beogradu, gde je završila osnovnu školu. Gimnaziju je pohađala u Beogradu i Sočiju, Rusija. Diplomu master inženjera arhitekture stekla je 2020. na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Za vreme studija bila je na stručnoj praksi u Čangdžou, Kina i u Laguatu, Alžir. Svoju prvu samostalnu izložbu digitalnih radova, pod nazivom ,,Digitalizacija štete’’, imala je 2020. u nezavisnom kulturnom centru Kvaka 22. Godine 2021. bila je član organizacionog tima prvog Bijenala mladih u Beogradu, za koji je kreirala vizuelni identitet i takođe održala radionicu pod nazivom ,,Light motive’’. Izložbu pod nazivom „Thetaverse“ održala je 2022. u Muzeju svečoveka.
Bonus video: Izložba Lavirint devedesetih
