0
Osam godina nakon sjajnog, autentičnog i neobično emotivnog "filma o odrastanju", "Pored mene", Stevan Filipović se vraća nastavkom koji u izvesnoj meri funkcioniše kao Karanovićev "Jagode u grlu" u odnosu na bezbrižnu mladost "Grlom u jagode".
„Pored tebe“ (2023, r. Stevan Filipović)
U međuvremenu, Filipović se „autovao“ kao gej, postao je još glasniji glasnogovornik anti-vučićevske Srbije, dok je Vučić, koji je na razne načine tema (meta) ovog filma i dalje na vlasti. Depresija i nasilje više ne sede u zadnjim klupama.
U „Pored mene“ gledali smo i upoznavali jednu generaciju (iz finijih krajeva Beograda) koja sticajem okolnosti ostaje zarobljena ceo dan i noć u svojoj srednjoj školi. U „Pored tebe“ (ova promena „mene“ u „tebe“ sugeriše prelazak iz mog dvorišta u tvoje) pratimo kako su se njih nekoliko snašli u Vučićevoj Srbiji par godina kasnije.
Međutim, umesto da priču, kao Điđa, prepusti junacima, Filipović je plasira kroz jedan tanak i neubedljiv triler, koji trubi istu stvar kao i većina „ozbiljnih žanrovskih srpskih filmova“, a to je da je najveći trik koji je đavo odradio u Srbiji taj da nas je ubedio da službe postoje (a ovde regrutna geneza službi seže i do Filipovićevog „Šišanja“). Dok sam film praktično postaje apoteoza „Insajdera“ novinarke Brankice Stanković, pa i njenog lika i dela, koja po Filipovićevom mišljenju jedina neoblaćeno i odgovorno radi ono što je Srbiji najpotrebnije – unosi istinu u naš život.
Glavna junakinja je Ksenija (Mina Nikolić skoro kao Barbra Streisand u „What’s Up, Doc?“) koja radi za tabloidni portal „Ogledalo“ (tabloidi su po Filipoviću pomoćni krivci za sve, odmah iza nas) i koristi to što je sa nekim javnim ličnostima srpskog života (od Jece Cunami do „naprednjaka“ Tadije) išla u odeljenje pa preko privatnih veza saznaje prljave stvari o njima i plasira ih u tabloidu. Njen najpouzdaniji prijatelj je policajac Vuk. A njen glavni izvor je anonimni srpski patriota, za koga se ispostavlja da je njen drug iz odeljenja, Matija, koga su svi, pa i ona maltretirali.
Kada Matiju pronađu mrtvog u stanu, u klimi bujajućeg kovida, otvara se prostor za trileroznu potragu za ubicom, koja pred našim očima kompromituje i nevine, i svedoke, pa i samu Ksendžu. Ne bi trebalo da zaboravim da napomenem, da kovid liniju priče ide kroz Ksenijinu brigu o njenoj engleskoj baki Veri, koju igra maestralna komičarka Miriam Margolyes, za koju verujem da je ovoliko prostora dobila u filmu zato što je Filipović na neki volšeban način uspeo da je kastuje za film, a ne zato što to priči na bilo koji način koristi (dok njena „šestosmaška“ zaluđenost komunizmom deluje kao neusahla seksualna energija).
Verovatnost i neverovatnost Filipovićevog trilera malkice je podnošljivija zato što ga je on u vizuelnom smislu učinio lo-fi „tehno trilerom“, pa radnju neprekidno pratimo kroz ekrane (zumove i fejstajmove) kompjutera i telefona, ili CCTV kamere, što (uz Filipovićevu dinamičnu montažu) pojačava atmosferu prismotre i špijunaže kojima su svi likovi izloženi. Uprkos tome, „Pored mene“ ne uspeva da bude ni naročito zanimljiv, ni naročito ubedljiv triler, sa zaista trećerazrednim zapletom i raspletom, a na sve to potrošeno je dragoceno vreme koje se moglo iskoristiti za dramsko brušenje junaka koji su u većini slučajeva ostali samo tipovi (iz rijalitija, iz stranke, iz kraja, iz redakcije), a ne karakteri kroz čiju ličnu transformaciju shvatamo uspon i pad građana Srbije.
Filipović je sklon držanjima lekcije, ali iako nam je to neprekidno i preko potrebno, u antologiju, ipak, odlaze samo dobri filmovi, koji mogu da prevaziđu „istoriju svoga doba“, a mislim da to neće biti slučaj sa „Pored tebe“. S druge strane, a ostanite do kraja odjavne špice, u stvarnom (ili lažnom?!) trejleru, Filipović nam za 2024. obećava i „Pored nas“ koji izgleda impresivno, intrigantno i kao „srpski Hunger Games“- a to je nešto što bih baš voleo da vidim.
Ocena: 5 PLUS/10
Bonus video: Ko je bojkotovao Filmske susrete u Nišu? – Nada Blam