1
Britanski duo The KLF, u periodu od 1989. do 1991. bio je najslavniji pop-dance sastav svog doba, sa nekoliko besmrtnih hitova. A onda su rešili da obrišu sve što su uradili i nestanu na tačno 30 godina, da bi se sa smrtnom ozbiljnošću ponovo pojavili 1. januara 2021.
Piše: Dragan Ambrozić
Čudne stvari su se desile u poslednjih mesec dana. Neko je sa par grafita i plakata izlepljenih po Londonu 30. decembra 2020. najavio kako će grupa The KLF imati novo izdanje prvog dana Nove godine, pod imenom Solid State Logik 1.
To ne bi bilo ništa neobično, da se ne radi o sastavu koji se prilično spektakularno samoukinuo 1991, završavajući svoj nastup na podijumu gde se dodeljivala BRIT nagrada tako što su zapucali po prestižnoj publici lažnim mecima, dok je sa razglasa išla poruka „The KLF su upravo napustili šou biznis“. Ni to im nije bilo dovoljno, nego su odmah posle toga, 1992. godine obrisali sve svoje matrice, onemogućivši dalju reprodukciju i umnožavanje sopstvenih hit singlova, uključujući tu i album koji ih je probio The White Room, kao i neponovljivo ambijentalno remek-delo Chill Out. Stvari su postale groteskne kad su 1994. stvarno spalili million funti (1 000 000 £), odnosno sve pare koje su zaradili kao zvezde, i potom svaki detalj spaljivanja kraljičinih novčanica zabeležili na filmu – njega su prikazivali uz diskusiju sa publikom, na neobičnim lokacijama širom sveta, uključujući i beogradski Trg Republike, u jesen 1995 (u čemu je ovaj potpisnik bio aktivan organizacioni faktor, kao i prevodilac tokom njihovog gostovanja kod legendarnog Fleke u nezaboravnoj tročasovnoj emisiji „Šišmiš radio“ na tadašnjem Radiju B92).
Od tad se nije mnogo čulo o Billu Drummondu i Jimmy Cautyju, osnivačima i jedinim stalnim članovima sastava The KLF, koji su potpuno prestali sa muzičkim aktivnostima, osim što su kroz njihovu K Fondaciju kasnije dolazile povremene konceptualne ideje i akcije, redom usmerene na kritiku popularne kulture i socijalnih odnosa. Sve ovo bilo je već najavljeno i zacrtano kao plan u njihovoj knjizi iz 1988. – The Manual (How to Have a Number One the Easy Way), urnebesnom priručniku kako da brzo i lako napravite hit broj 1. i obogatite se u pop svetu. Njihov napad na materijalistički cinizam sa kojim je tadašnji šou biznis nastupao, u kontekstu doba rušenja hladnoratovskog sveta i pada Berlinskog zida, osvetlio je činjenicu da je upravo jeftina elektronska muzika za mase bila prava najava dolaska imperijalističkog turbokapitalizma, koji je zatim u punom pobedničkom naletu žario i palio planetom, bezbrižno je glođući, dok je, evo, do danas nije sasvim razvalio. The KLF i njihova šok-kritika ogoljene upotrebe pop muzike kao resursa za profit – profita radi, kao i društva zasnovanog na istoj ideologiji, u tom trenutku nije shvaćena sasvim ozbiljno – ali do danas je postalo jasno da se radilo o najvećoj diverziji u masovnoj kulturi još od vremena Sex Pistolsa.
The KLF su, naime, u periodu 1989-1991. zaista napravili seriju klasičnih hitova kojima je stvoren šablon savremenih pop dance hitova, kombinujući ih po prvi put sa raveom i houseom. U tom smislu, oni su sa 5 ili 6 besmrtnih melodija započeli revoluciju koja još uvek traje, te im ponešto duguje svako ko pravi dance hitove danas. Ali, osim što su pokazali koliko je prosto i jednostavno praviti hit numere po mustri koju su sami izmislili, The KLF su odmah nadrasli taj kalup, vraćajući pop zvuku ključnu stvar koja je do tad već nestala iz muzike na top listama, njenu svetu tajnu – misteriju. Oni su stvorili svoj svet, u kome nikad ništa nije bilo na prvu loptu, te je svaka njihova numera u sebi sadržavala tajnovitu mistiku i intrigu koja nas i danas oduševljava, terajući da se stalno pitamo – „o čemu se ovde u stvari radi“? The KLF su propovedali ljubav za pop muziku u svakom svom hitu, čineći je opet onim čudesnim jezikom koji nam obećava da možemo promeniti svoje živote, te da se i nemoguće može desiti, ako samo to poželimo.
Ovo veličanje oslobodilačke uloge muzike, bilo je u potpunoj suprotnosti sa zatupljujuće bezličnim hitićima koje je industrija zabave i tad štancovala na dnevnoj bazi, a The KLF su je potukli na njenom terenu, njenim sredstvima, po njenim pravilima, osvajajući vrhove top lista raskošnim bajkovitim kompozicijama, što su oslobađale maštu, slaveći slobodu i pravo čoveka da bude ono što on sam hoće. Kad su nas tako konačno probudili i podsetili na to šta sve pop muzika može da bude, otvarajući nam nadu – rešili su da neopozivo nestanu i vrate nas u surovi svet svakodnevnog izrabljivanja u kome stvarno živimo, ostavljajući nas da se sa njim suočimo, nakon lekcije iz slavljenja života koju su nam dali. Čisto da nam se konačno razdani pred očima. To je prava poruka The KLF, za sva vremena.
Skok u današnjicu: 1. januara 2021. The KLF su objavili svoje prvo izdanje – posle tačno 30 godina. Solid State Logik 1 (KLF Communications) pojavio se na streamingu, u formi dugoočekivanog autorskog izbora svih njihovih „najvećih hitova“ na jednom mestu. Tom prilikom je najavljeno ukupno 6 digitalnih albuma u seriji pod imenom Samplecity thru Trancentral , koji će uskoro rekapitulirati kompletnu karijeru The KLF, sve do opskurnih demo snimaka. Od njih je Come Down Dawn već mesec dana kasnije objavljen na isti način (4. februara 2021), kao updateovana verzija ploče Chill Out, na kojoj je stvoren novi žanr – ambijentalni house zvuk – intiman, mind expanding, ali pogodan za slušanje u velikom društvu.
Ovim je odmah postalo jasno da The KLF još jednom samo sprovode egzekuciju odavno isplaniranog strateškog plana. Sama kompilacija Solid State Logik 1, dovoljno je moćan iskaz te pobedničke taktike: čini je najbolje od njihovog najboljeg – 8 kompozicija što oblikuju centralni deo mita o grupi koja je za dve godine pokorila svet pop muzike, da bi se samouništila za njegovo dobro. Slušaocu, kome se danas obraća ova muzika, kontekst iz kog je ona nastala ne mora biti zanimljiv, ali će svejedno uživati u erupciji životnog oduševljenja koju ove stvari donose sa sobom. One vanvremenski sveže miksuju house, hip hop, metal, country, na potpuno nepredvidljiv način što i dalje oduševljava, u kome ćete ne samo prepoznati korene The Prodigy ili Stereo MC’s, nego i mnogo čega što se dešava danas.
Već njihov prvi hit, projekat pod imenom The Timelords – „Doctorin’ the Tardis“, donosi zaraznu melodičnost podržanu tribalnim ritmom, poigravajući se temom iz serije „Doctor Who“ – nošena otkačenim spotom, snimljenim naizgled sa ramena (što je ponovo moderno), ona i danas ima u sebi nešto začudno, što ne srećete svaki dan na top listama. Od ranih radova, tu je i vrlo specijalna „It’s Grim Up North“, originalne postave The Justified Ancients of Mu Mu (iz koje su evoluirali The KLF), a koja nam pod talasima kiše na blokiranom autoputu prikazanom u videu, preko insistirajućeg ritma predočava kako će siromašni sever Britanije jednom opet ustati, što je poruka koja se do kraja pojačava grandioznim finalom, govoreći nam ponešto o poreklu grupe.
Potom ulazimo u seriju klasičnih The KLF hitova koje svi znamo napamet, jer se od tad praktično stalno vrte negde na svetu: „What Time Is Love? (Live at Trancentral)“, „3 a.m. Eternal (Live at the S.S.L.)“ i „Last Train to Trancentral (Live from the Lost Continent)“ – ovaj triling standarda čini večnu osnovu dance pop estetike. Ali svaka ova pesma zapravo sadrži i poetsku poruku koja nas pokreće na put sa njima, praćen besomučnim ritmom, dok u vazduhu ostaju samo nama saopštene tajnovite činjenice života koje delimo jedino sa The KLF: „Kad počinje ljubav?“, ili – „Ovo je 3 ujutru zauvek“, ili – „Hvataj poslednji voz za Transentral“.
Sledeće dve kompozicije su umetnički vrhunac The KLF: „America: What Time Is Love?“ i „Justified & Ancient (Stand by The JAMs)“, featuring Tammy Wynette. Obe se bave mitovima o Americi, kao zemlji iz koje je ponikla moderna popularna kultura, usput reciklirajući dotadašnje uspešne kompozicije The KLF, na način koji im je pružio potupuno novo, ekstatično čitanje.
U prvoj, oni u vikinškom brodu otkrivaju Ameriku da bi je osvojili, nošeni ubistvenim heavy metal riffom i rokerskim pevanjem preko suludog elektronskog tempa. U drugoj se sublimira istorija The KLF kao nosioca tajnih mudrosti ovog sveta, o čemu nam punim srcem peva ni manje ni više nego country legenda Tammy Wynette, dajući svojim izvođenjem ovim tvrdnjama status istorijske istine.
Najveće iznenađenje ostaje za kraj, gde nam čelo razori do sad neobjavljena, krajnje radikalna verzija „3 a.m. Eternal“ (sa neobjavljenog sessiona The Black Room), koju izvode The Justified Ancients of Mu Mu vs Extreme Noise Terror. Grandiozna, ali ovaj put gitarska, utemeljena u bučnoj eksploziji hardcore punka, uz gostujući poznati engleski bend Extreme Noise Terror – ona predstavlja kraj puta. Ovaj iskreni nastup sa pravovernim punkerima predstavlja finalnu dekonstrukciju mita o The KLF, rušenje sebe koje su inicirali sami tvorci.
Tu čujemo trenutak u kome su The KLF morali prirodno da završe karijeru, kad su uvideli da se priči bliži kraj, da se pun krug zatvorio, te da je njihov ambiciozni pop sastav morao da postane brutalno agresivan, ne bi li mogao da se nosi sa svetom koji je – vođen logikom globalizovanog biznisa – već nepovratno srljao u ljigavu, bezličnu propast u anonimnosti, uprkos svim naporima umetnika. U sledećim godinama pojaviće se digitalizacija i internet, i pravoj, živoj mašti biće kraj.
Baš zato što su u tom času spontano stali i nestali, The KLF ostaju veliki romantičari pop kulture, njeni najbolji konceptualni predstavnici, i jedinstvena istorijska pojava kojoj nema pandana. Solid State Logik 1 ovde je samo da nas podseti na činjenicu da je to zaista tako.
Veličanstveni spomenik onome što pop muzika može biti.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
