0
Za razliku od mnogih drugih "uglađenih" dokumentaraca o velikim holivudskim zvezdama, HBO film "Fej" koji je dostupan na Maxu fascinantno je iskren.
„Fej“ je, ocenjuje kritičar „Gardijana“ osvežavajuće iskren portret zaista zanimljive zvezde. Reditelj Loran Buzero je prijatelj glumičinog sina Lijama Danaveja O’Nila, koji se pojavljuje nekoliko puta, tako da je, naravno, veoma saosećajan film. Najvažnije je, međutim, to što se suočava sa, bez kvarenja reputacije subjekta, onim što se eufemistički opisuje kao „teška“ – toliko da je čak i nepoverljiva Bet Dejvis rekla Džoniju Karsonu da nikada više neće raditi s njom.
Dokumentarac počinje sa Fej Danavej na ivici. Ona pokazuje i privrženost i perfekcionizam. Njeno lice zablista čim joj uruče otisak čuvene fotografije iz 1977. godine nakon dodele Oskara, kako se izležava pored bazena u hotelu Beverli Hils, okružena novinama koje objavljuju njen trijumf, i sama nagrada, smeštena na stolu za doručak pored čajnika. Tog jutra, na zahtev fotografa Terija O’Nila, probudila se u šest ujutru nakon zabave života kako bi uhvatila trenutak. Ovo je deo posla, i ona želi da priča o svom poslu – to je ono za šta je živela.
Filmovi Fej Danavej govore sami za sebe – ona je nezaboravno oštra u „Boni i Klajd“, „Kineskoj četvrti“, „TV mreži“… igrajući niz oštećenih, beskompromisnih žena u ostvarenjima koja definišu jednu eru. Vrlo često su to bili likovi sa kojima je delila blizak afinitet.
Kao i šefica programa Diana u „TV Mreži“, Danavej je imala strašnu radnu etiku, koju joj je usadila njena veoma sposobna majka tokom teškog detinjstva. I tako je mlada Danavej bila odlučna da dođe do vrha. Početkom 1960-ih stigla je na Brodvej i u kompaniju Elije Kazana, gde je, kako kaže, zaista naučila da glumi, pre nego što je počela da se bavi filmovima.
– Uvek sam se bavila svojim poslom. Potreban mi je. To me ispunjava, čini da se osećam dobro u sebi – kaže ona.
Ljubavnici i muževi, posebno O’Nil i Marčelo Mastrojani, deo su njene priče, ali je ne definišu – to čine filmovi. Takođe je nasledila nešto od alkoholizma svog oca, koji ju je obuzeo osamdesetih, ali je sada trezna. Ima i bipolarni poremećaj, koji joj je tek kasnije u životu dijagnostikovan i lečen. Ona detaljno govori o tome kako je to uticalo na nju i kako to objašnjava neka od njenih neprimerenih ponašanja. Njena anksioznost zbog detalja ili agresivan tretman saradnika, kao što je slučaj kada joj je reditelj Roman Polanski bez upozorenja čupao dlaku sa glave na snimanju „Kineske četvrti“, mogli bi da izazovu ono što ona naziva njenim promenama raspoloženja.
Ali, ne krije se iza svoje dijagnoze:
– Ne moram da tražim izgovor. I dalje sam odgovorna za svoje postupke.
Karijera Fej Donavej je impresivna, ali ne i besprekorna, a njen neobičan prikaz Džoun Kroford u kontroverznom biografskom filmu „Najdraža mamice“ (1981), ostaje prema mišljenju mnogih kritičara – sramota. U to vreme, Rodžer Ebert ga je nazvao „besmislenim zapisom o neurotičnom zlostavljanju dece… jednim od najdepresivnijih filmova“, iako je sada kultni i prikazuje se u ponoćnim projekcijama posvećenoj publici.
U snimku iz starog TV intervjua, Danavej je odgovorila filozofski i ljubazno kada je pitaju o kajanju u karijeri.
– Možda bih vratila Kroford, ali mi se toliko dopala. I Krofordovoj se dopala, jednom je rekla: „samo Fej Danavej ima talenat, klasu i hrabrost da napravi pravu zvezdu“. Film „Najdraža mamice“, naravno, nastao je nekoliko godina nakon njene smrti, i to verovatno prerano – priznala je Fej.
Moglo bi se napraviti poređenje, smatra kritičar „Gardijana“, između načina na koji se u „Najdražoj mamici“ kritikuje Džoun Kroford, sa, u nekim trenucima, grotesknim prikazom Fej. HBO dokumentarac istražuje mentalnu bolest Danavej sa mnogo više ozbiljnosti, ali i simpatije, kako to ona kaže „to je samo stvar koja je deo moje šminke“ – ali to čini bez da je opere ili ukloni njene posledice.
Kao što Džejms Grej, koji je režirao „The Yards“, ističe:
– Kakvu god reputaciju ona imala, na neki način je ovaj dokumentarac takođe komentar o tome kako se žene tretiraju i osuđuju na veoma različitoj skali od muškaraca. Ovo je portret posvećene umetnice čiju genijalnost prati duševna bol. Danavej je svakako bila posvećena svojim ulogama. Od užasne scene sa Džekom Nikolsonom u „Kineskoj četvrti“, do pijanice u „Barflay“, tragala je za retkim emocionalnim izvorima. Kao što Danavej u filmu kaže: „Ja sam prljava, veoma dramatična glumica“.
Tama nikad nije daleko. Čak i na toj proslavljenoj fotografiji pored bazena nakon što je osvojila Oskara za „TV mrežu“, osećaj njenog posteuforičnog pada je opipljiv, a novine kraj njenih nogu podsećaju nas da je njen kolega Piter Finč umro pre nego što je mogao da doživi slavu u kojoj je ona upravo uživala. Otvorenost Fej Danavej u ovom filmu traži od nas da pogledamo dalje od glamurozne fasade holivudskog uspeha.
Bonus video: Oskar – Ema Stoun