0
Kakvo bi se blagostanje: prosvetom, umetnošču, zdravstvenim podizanjem i nivoom životnog standarda postiglo za četvrt veka samo iz basnoslovnih sredstava izdatih za vojsku i naoružanje! A svi se oružaju i paktiraju "za odbranu" - a svi lažu - svi hoće napad - svi hoće tuđe, reči su Mage Magazinović u čiju čast se večeras otvara izložba u Bioskopu Balkan.
Piše: Nikola Marković
Izložba „Slobodan let: Maga Magazinović, kroz vremensku i prostornu disperziju“, koja će predstaviti ličnost Mage Magazinović (1882-1968), reformatorke, teoretičarke umetničke igre, filozofkinje, aktivistkinje i feministkinje, koreografkinje, osnivačice Škole za ritmiku i plastiku, biće otvorena večeras u 19 časova u Bioskopu Balkan.
Magin život, rad i aktivizam na ovoj izložbi biće interpretirani putem video i skulpturalnih instalacija, stvaranjem vizuelnog i zvučnog ambijenta u kome se odvija narativ o Magi, kao i performativnim segmentom i radionicom.
O izložbi koju organizuje Fondacija Saša Marčeta, uz podršku Rekonstrukcije Ženski Fond (RŽF) i Kino Radionice, razgovarali smo sa autorkom izložbe Gordanom Kaljalović i koautorkom Brankom Pavlović.
Kako je došlo do ideje za postavljanje ove izložbe i na koji način vam je bilo bitno da je koncipirate?
Gordana Kaljalović: Telo je kroz istoriju civilizacije uvek bilo u fokusu umetničkih, književnih filozofskih preokupacija, a kao mesto ukrštanja društvenih, političkih interesa i sredstvo manipulacije i zloupotrebe. Bavila sam se temom tela teorijski i praktično kroz nastavu. Recimo, projekat Afrodita između mita i stvarnosti pripada toj oblasti istraživanja. Tako da je koncipiranje ovog projekta u kome je Maga Magazinović centralni lik logičan izbor, s obzirom da je za Magu telo instrument izražavanja osećanja istovremeno u vezi sa duhovnošću.
Kako ste se u pripremi izložbe odnosili prema Bioskopu Balkan kao prostoru, koji poseduje određeni istorijski kontekst, ali i specifičan, kompleksan enterijer?
Gordana Kaljalović: Upravo je istorijska konotacija bioskopa Balkan i simbolika vezana za ovo mesto, kao i činjenica da je Maga imala baš u bioskopu Balkan predstavu, bila odlučujuća za izbor Bioskopa Balkan, jer kako kaže Umberto Eko – „Context is content“.
Branka Pavlović: Pored činjenice da je prostor Balkana direktno vezan za Magin rad, meni je, kao nekome ko se bavi filmom, prostor bioskopa bio inspirativan za rad na video instalaciji MAGA 1909 Ritam promene. Zajedno sa plesačicama Milicom Tančić i Marianom Hilgert pokušala sam da priču o Maginom životu i radu ispričam jezikom pokretnih slika. Ova izložba je na neki način i putovanje kroz prostor i vreme, a Bioskop Balkan je u tom smislu neka vrsta „vremenske mašine“.
U najavi izložbe govori se o „kulturnom transferu Beograd-Berlin i Balkan-Evropa“. Gde su Beograd i Balkan bili u to vreme u odnosu na Berlin i Evropu, i koliko je Maga Magazinović zapravo doprinela približavanju tih umetničkih i kulturnih sredina?
GK: Maga je otkrila Evropu kao generator ideja i novih inicijativa, i kao izuzetno obrazovana i višestruko obdarena osoba, Maga je bila u stanju da prepozna nove ideje koje su se rađale u Evropi početkom 20. veka, nastojeći da ih prenese i implementira u maloj patrijarhalnoj Srbiji.
BP: Jedna od ideja nam je bila i da povežemo Beograd i Berlin danas i da inspirišemo posetioce da za sebe otkriju Magin život i delo, ali i da ga iščitaju iz današnje, savremene perspektive. Video segmente izložbe smo snimali u oba grada sa dve izuzetne plesačice iz Beograda i Berlina, snimateljski tim je takođe srpsko-nemački, i tokom snimanja je bilo interesantno posmatrati kako svi na neki način postajemo deo koreografije i komuniciramo van jezičkih i prostornih barijera. Maga je težila povezivanju kultura, iskustava i emocija, istinskom dijalogu kroz umetnost i to je nešto što nam je i danas veoma potrebno.
Ličnost Mage Magazinović je veoma slojevita – bila je reformatorka, teoretičarka umetničke igre, aktivistkinja, koreografkinja…. Koji aspekt njene ličnosti i dela vam je bio posebno intrigantan, zanimljiv i važan, za pripremu ove izložbe?
GK: Veoma je teško odvojiti sve te aspekte ličnosti koje čine jednu osobu jedinstvenom. I posebnom. Jer su se prelivale jedna u drugu i stvarale koherentnu celinu. Ipak, Magina aktivnost u polju umetničke igre kao koreografkinje, i na planu teorije koja je proizašla iz sublimacije ličnog iskustva i dubokog promišljanja i koja je ostavila vizuelan trag, za mene kao vizuelnu umetnicu ima prevashodni interes.
BP: Posmatrajući fotografije Maginih koreografija, ali i njene portrete i porodične fotografije, pomislila sam na onaj Markesov citat da svaka osoba ima tri života – javni, privatni i tajni. Pokušale smo, svaka na svoj način, da dotaknemo bar delić svakog od njih.
Kako je došlo do ideje za saradnju sa Milicom Tančić i kako vidite ovaj segment izložbe i projekta, svojevrsno transponovanje ideja Mage Magazinović u sadašnjost?
BP: Kada me je Gordana Kaljalović pozvala da zajedno radimo na projektu o Magi Magazinović, Milicu Tančić sam poznavala samo preko Zoom-a kao studentkinju iz Budimpešte na razmeni u Berlinu. Pomislila sam da bi bilo interesantno da se nađemo u plesnom studiju i uradimo nekoliko plesnih improvizacija pred kamerom. Projektovala sam joj fotografije Mage i njenih učenica i čitale smo odlomke iz Magine autobiografije na osnovu kojih je Milica na licu mesta kreirala kratke koreografsko-plesne minijature. Pomislila sam da je upravo to ključ u potrazi za Magom – da je svako može otkriti (i plesati) za sebe.
I tako smo počele da snimamo u nekoliko navrata u Berlinu i Beogradu, na lokacijama koje su bile važne za Maginu biografiju i odluku da počne da se bavi umetničkom igrom. Deo tog materijala može se videti na izložbi u okviru video instalacija. Drugi deo naše potrage za Magom će biti Matine sa Magom, dvodnevna plesna radionica koju će Milica voditi sa zainteresovanim polaznicama i polaznicima u Bioskopu Balkan 11. i 12. marta.
Kako feministkinji početkom 20. veka u patrijarhalnoj Srbiji, sigurno joj nije bilo lako da sprovede svoje zamisli u delo. Koje je to važne slobode Maga Magazinović svojevremeno osvojila za sebe i druge žene, i na koji način se borila sa otporima u svojim nastojanjima?
BP: Maga Magazinović je u mnogim oblastima bila prva – u vreme kada su žene mogle da budu samo vanredni studenti, Maga se sa još nekoliko koleginica izborila za to da žene dobiju status redovnih studenata i diplomu. Otvorila je vrata Pravnog fakulteta i prokrčila put za buduće generacije studentkinja. Osnovala je Klub studentkinja koje su aktivno prevodile filozofske tekstove poznatih feministkinja i socijalistkinja. Bila je prva bibliotekarka u Narodnoj biblioteci, jedna od prvih novinarki u „Politici“ i zahvaljujući njoj savremena igra je u Srbiju stigla pre klasičnog baleta. Bila je umetnica, koreografkinja, pedagoškinja, profesorka jezika. Nije čekala da se promene dogode – ona ih je pokretala.
Maga Magazinović govorila je veoma oštro i energično o militarizmu i naoružavanju velikih sila „u ime demokratije“. U kom kontekstu i kojim povodima se bavila tim segmentom svoje misli? Kao da je, nažalost, anticipirala današnje vreme…
BP: Maga je bila dobrovoljna bolničarka u Balkanskom ratu 1913. godine. Zgrožena onim čemu je svakodnevno svedočila, u svojoj autobiografiji ona piše: „Kakvo bi se blagostanje: prosvetom, umetnošču, zdravstvenim podizanjem i nivoom životnog standarda postiglo za četvrt veka samo iz basnoslovnih sredstava izdatih za vojsku i naoružanje! A svi se oružaju i paktiraju „za odbranu“ – a svi lažu – svi hoće napad – svi hoće tuđe! Šta traži Amerika u Aziji i Evropi? Šta Rusija u Evropi? Šta Engleska po Gibraltaru, Kipru, Suecu? Šta Francuska po Indokini, Alžiru, Maroku, Belgija po Kongu, itd. (…) Svi urlate „Demokratija“, „Sloboda štampe i govora“ – a pravite paktove „baze“ za napade na druge narode! Svi trošite milijarde na diplomatsko-političke sastanke i posete sa banketima, toaletama, paradama, a svi „dok kusalom zajedno kusate, držalom jedan drugom oči vadite!“ I jedni druge špijunirate!“
110 godina kasnije njene reči zvuče kao da ih je pisala juče. Što je ujedno i dokaz da se svet neće promeniti sam od sebe i da je promena moguća samo ako ima dovoljno onih koji se promena ne boje.
Bonus video: Milena Pavlović Barili