0
Grozote je u muzici tokom 2023. godine bilo onoliko, i to u različitim formama. Ako govorimo o jednogodišnjem užasu, na pamet padaju pesme koje promovišu ksenofobiju, rasizam, one koje ruiniraju klasike…
A takvih je bilo mnogo, ako je verovati sudu američkog „Varajetija„.
S liste od 20 najgorih pesama ovog magazina, na koju su uvrstili one koje su potpisali Džejson Derulo, Madona i Sem Smit u duetu, kao i Britni Spirs i Vilajem, ili Drejk ili Grajms, evo pet najgorih:
1. „Try That in a Small Town“ Džejson Aldin
Ovo je bila godina kada su druge kantri zvezde napravile ogroman napredak, pozivajući radoznale nove fanove, pa čak i one daleko od Amerike da bar oslušnu ovaj žanr. A šta je Aldin uradio? Umesto da se pridruži tom pozitivnom talasu širio je ksenofobiju koja se u suštini svodila na poruku – „Skloni se dođavola… ili“. Ovu svoju pesmu i njenu poruku pokušao je da odbrani time da niko ne može da bude protiv nasilnog zločina opisanog u nekim stihovima…
Legitimne proteste pomešao je u stihovima s otmicama automobila, a sve je to povod za opravdano prebijanje od strane policije. Video spot je čak smestio u kontekst ličnovanja, snimivši zloslutne vizuelne slike. Pitanje je da li je bio svestan koliko tekstovi pesama odražavaju pretnje građanskim pravima u malim američkim gradovima tokom šezdesetih. Umesto za spajanje muzikom, Aldin je krivac za razdvajanje ljudi.
2. „Vultures“ – Kanje Vest
„Kako sam ja antisemita? Upravo sam jebao jevrejsku kučku“. Samo ovi stihovi bili su dovoljni da Kanje Vest nađe svoje mesto na ovoj neslavnoj listi s pesmom „Vultures“.
3. „We Didn’t Start the Fire“ – Fall Out Boy
Zamislite kako je izgledao brejnstorming članova benda Fall Out Boy kad su rešili da „prepišu“ jedan klasik iz 1989. godine…
– Hajde da prepravimo neku pesmu Bilija Džoela! Naši fanovi traže tako nešto. Ali, koju – rekao je jedan, a drugi se nadovezao rečima:
– Koja je jedna od njegovih najobožavanijih pesama? Ali, to bi bilo isuviše lako. Hajmo ipak da obradimo onu koja se smatra najneugodnijom – ne samo u njegovom katalogu, već i šire.
Svi su se složili da je to odlična ideja, ali i da treba da ažuriraju stihove. I da kroz čitau pesmu održavaju „šemu rimovanja“. I nastali su tako nepodnošljivi minuti pred vama.
4. „Baby Don’t Hurt Me“ – Dejvid Geta
Očigledno smo došli u doba kada je semplovanje numera iz devedesetih, pa čak i ranijih godina postalo uobičajena stvar. Čak se čini da se muzičari hrabre da čine to. A u 2023. bilo je mnogo primera. I dok semplovanje može da bude jedna vrsta uspešne umetničke forme, kada se uradi dobro efikasno, može da transformiše numeru u nešto novo i inspirativno, za šta kao primer može da posluži numera „Renesansa“ Bijonse. Međutim, to nije slučaj s pesmom „Baby Don’t Hurt Me“ Dejvida Gete, ispraznu “reprizu” jurodens hita iz devedesetih nemačkog pevača Hadaveja „What Is Love“. Getina verzija je povamiravanje klasika bez ikakvog razloga, isceđena, bez ikakve vitalnosti. I dok je Geta ranije uspevao da klupsku muziku ugura u top liste najslušanijih singlova, ovakav ispad mu nikako nije trebao.
5. „Money“ – Rodžer Voters
Nisu svi bili stava da je loša ideja da Rodžer Voters ponovo sam snimi voljeni album bivšeg mu benda Pink flojd – „The Dark Side of the Moon“. Nekima je ta ideja solo izvedbe s „tihim“ instrumentima i vokalom koji kao da šapuće delovala privlačno. Ali ono što nikako nije privlačno niti zanimljivo jeste rimejk jedne od najvoljenijih pesama iz rokenrol kanona, iz sedamdesetih godina.
A to je uradio Voters s pesmom „Money“ izbacivši instrumentalne solo deonice, i zamenivši nekdašnji doprinos Dejvida Gilmora usred pesme četvorominutnom pesmom o – boksu. Naravno, ne baš o boksu, ali tako bi se moglo tumačiti Votersovo mrmljanje stihova poput: „Through toad lids he squints his vision of the world“… Nemoguće je naći bilo kakav pozitivan element ovog rimejka. Nema ga!
Bonus video: Exit
