Vrata svih muzeja u Njujorku su zatvorena nedeljama i niko ne može da ih poseti, ali može da zastane ispred Gugenhajma i divi se plodovima besprekorno uzgajanog čeri paradajza, kao i jednom zelenom, najmodernijem traktoru te vrste "TTV Ratniku" koji košta 300.000 dolara.
Iako je i jedan od najčuvenijih svetskih muzeja, njujorški Gugenhajm, zbog pandemije zatvorio vrata za posetioce, plodovi najnovije, dugo ugovarane postavke „Selo. Budućnost“ ipak stižu do Njujorčana.
Izložba „Selo. Budućnost“, čiji je idejni tvorac holandski arhitekta i urbanista Rem Kolhas, otvorena je u februaru i, kada je Gugenhajm zatvoren, ostala je tamo, „zamrznuta“ u vremenu. Nemi svedok njenog postojanja je i traktor, postavljen ispred zgrade, koji pozdravlja povremene prolaznike.
Izložbeni prostor u unutrašnjosti već nedeljama je pust, u njemu se šetaju samo „duhovi“, pčele i obezbeđenje, ali i jedan čovek koji brine o živom eksponatu, paradajzu. David Litvin iz Izraela specijalista je za ratarstvo u zatvorenom prostoru.
Njegove biljke „eksponati“ deo su ove gostujuće izložbe, tokom koje je mladi Izraelac do kraja avgusta trebalo da uzgaja paradajz i time pokaže budućnost poljoprivrede.
Muzej je zatvoren 13. marta, ali uprkos tome Litvin svakodnevno obilazi biljke jer, kako kaže, ako uzgajate paradajz na po mnogo čemu čuvenoj Petoj aveniji, morate da imate najsavršenije plodove i mesta za greške nema.
Paradajz, kako piše „Njujork tajms“ (The New York Times), a prenosi Tanjug, smešten u nekakvom „kontejneru za transport radioaktivnog materijala“, okupan je ružičastim neonskim svetlom koje se uklapa fasadu boje slonove kosti, a već u sumrak razliva po trotoaru.
Bio je deo izložbene postavke samo tri nedelje pre nego što se grad povukao u sebe. Ali, paradajz uprkos tome i dalje raste, a svakog utorka, David poklanja najmanje 50 kilograma ili 3.000 plodova čerija za „Siti harvest“ (City Harvest), neprofitnu organizaciju sličnu bankama hrane.
Posted by Solomon R. Guggenheim Museum on Уторак, 19. мај 2020.
Osim Gugenhajma, kako podseća „Njujork tajms“, i drugi muzeji su pronašli način da pomognu ugroženim ljudima tokom pandemije.
Nekoliko blokova južno od Gugenhajma, kafić „Sabarski“ pri Noje Galeri (Neue Galerie), u kojoj je izložena kolekcija austrijske i nemačke umetnosti 20. veka, kao i dela Klea, Kandinskog … šalje gulaš, kobasice i štrudle osoblju obližnje Bolnice „Maunt Sinaj“.
I Muzej u Bruklinu je otvorio svoju kuhinju za kompaniju koja starima i zdravstvenim radnicima šalje skoro 40.000 obroka nedeljno. Muzej Perez u Majamiju, koji se udružio sa kulinarskom grupom kako bi ugroženima u Južnoj Floridi pružio hiljade obroka dnevno.
Paradajz je potrebno oprašivati, zbog čega David u Gugenhajmu ima i dve male košnice. To su posebno dizajnirane kartonske kutije sa malim vratima koja se otvaraju i zatvaraju na tajmer. Na taj način pčelama može da ograniči „radno vreme“ na jutro, tako da kada dođe u muzej ne mora da brine što prostor deli sa 100 potencijanlo „opasnih“ kolega.
Litvin, inače, u Tel Avivu radi na farmi od 80 hektara, u kompaniji koja uzgaja organske proizvode. Kontrolisano okruženje omogućava berbu tokom cele godine.
Tehnologija koju koristi na Petoj aveniji ista je kao i u Izraelu – kontroliše temperaturu, vlažnost i količinu „dnevnog“ svetla koje paradajz dobija. Boja svetlosti, kao piše „Njujork tajms“ pospešuje energetsku efikasnost, jer biljke apsorbuju samo određenu boju iz spektra.
Zahvaljući tome, iako su uzgajani na „dijeti“ bez sunčeve svetlosti i kišnice, plodovi paradajza imaju ukus i miris poput onih najboljih i najsočnijih ubranih na selu usred leta – a to je ipak umetnost.
Deo postavke „Selo. Budućnost“ su i robot u obliku pauka, za sakupljanje plodova, Staljinovi planovi pošumljavanja više od pet i po miliona hektara i pregled klimatskih promena na primeru sibirskog permafrosta koji emituje metan i spore antraksa.