Svaka vlast manipuliše prošlošću: Senzacionalizam i lažne vesti oduvek su prisutne u medijima

Pišu: Božidar Milovac i Marko Marić, Krokodilovi novinari na dan

Živimo u svetu koji je prepun medija,počev od tradicionalnih kao što su knjiga, novine, radio, film i televizija, pa sve do digitalnih kao što su društvene mreže, internet portali, forumi... Digitalna transformacija medija dovela je do toga da je ljudski mozak konstantno bombardovan informacijama, gde je teško razlikovati istinu, delimičnu istinu, manipulaciju i laž.

Jedna od strašnih odlika savremenog sveta je što tako često pogrešno pomislimo da je neka tvorevina specifična upravo za naše vreme kada to nije slučaj. Zapravo, lažne vesti i dezinformacije nisu nimalo nova tvorevina. One, nažalost, postoje otkad postoje i mediji.

Pre skoro decenije, odnosno 2017, fejk njuz (fake news – lažne vesti) postala je reč, iliti sintagma godine u izboru svetski priznatog Kolinsovog rečnika. Ovaj izbor je i tada bio precizno objašnjen i definisan da je ova pojava vekovima stara ali da u doba interneta i društvenih mreža taj fenomen je sve prisutniji, sve se brže širi i stoga je, po svemu sudeći, opasniji nego ikad,

Poslednjeg dana ovogodišnjeg Krokodil festivala u parku ispred Muzeja Jugoslavije održana je debata na ovu temu. Moderator je bila Milena Berić, članica Upravnog odbora Krokodil festivala, a učestvovali su holandski pisac Arnon Grunberg, Ana Martinoli, producentkinja i redovna profesorka na FDU, Jasna Lambert, šefica operativne grupe Evropske službe za spoljne poslove, Dubravka Stojanović, istoričarka i redovna profesorka na Odeljenju za istoriju beogradskog Filozofskog fakulteta, i novinarka Istinomera Milijana Rogač.

Jasna Lambert je govorila o važnosti razumevanja procesa formiranja kognitivnog okvira unutar koga ljudi razumeju stvarnost i formiraju svoj pogled na svet:

- Treba da se pitamo zašto ljudi prihvataju određene manipulativne, dezinformacijske sadržaje prisutne u javnom prostoru i zašto u njih veruju. Nešto je moralo prethodno da se dogodi da u poveruju manipulativnom sadržaju, a ne činjenicama.

Holandski pisac Arnon Grunberg govorio je o zavodljivosti desničarskih i nacionalističkih političkih ideologija, naoročito nakon pandemije koronavirusa i početka aktuelnih ratnih dešavanja, zbog toga što ljudi nakon takvih destabilizujućih dešavanja traže izvesnost, koju produkuju ove političke struje kao svoja obećanja.

On misli da književnost može da spasi ljude, ali može biti i veoma opasna po njih:

- Ne mislim da bismo živeli u boljem svetu ukoliko bi ljudi čitali više. Mislim da je to veoma naivna ideja. Nadam se da je književnost uperena protiv širenja lažnih vesti, nego da je deo toga. Morate znati kako se čita fikcija da biste je čitali i morate razumeti njen koncept, a to nije uvek slučaj.

Dubravka Stojanović podvukla je da je problem neoliberalizma i zanemarivanje emocija, posebno kada je reč o masovnim politikama, jeste jedan od uzroka manjka empatije u savremenom svetu.

Određenu nadu, usmerenu prema mladima i njihovom razumevanju i razlikovanju informacija od dezinformacija, iskazala je Ana Martinoli. Milijana Rogač govorila je o načinu prepoznavanja propagande i podvukla kako je u Srbiji jedan od velikih problema zaobilaženje vesti, zbog kakofonije koja postoji u javnom prostoru.

Kad je počelo

Primetno je da je čovečanstvo još u najranijim civilizacijskim danima pronalazilo način da ove vesti upotrebi zbog sebičnih razloga, a najčešće su služile isključivo monarhističkim vladarima. Tako su lažne vesti bile korišćene gotovo isključivo da opravdaju sulude i de fakto neopravdane vladarske ratne pohode ili da daju razloge za uzurpiranje vlasti.

Ovo je trajalo do 15. veka i do nastanka Gutenbergove štamparske mašine koja je samo povećala njihovu moć i domet. I u srednjem veku, a i u periodu koji mu je sledovao, on  su dobijale na značaju i gotovo svi moćnici su bili svesni kakvim opasnim oružjem baratuju. Tako da je i nastanak i razvoj prvih štampanih medija bio obeležen umnogome lažnim vestima koje su vladajuće frakcije lično izručavale medijima.

Lažne vesti su, kako nekada pa tako i danas, važno sredstvo koje se koristi, između ostalog, u svrhe istorijskog revizionizma. Na primer, nekada su se porazi u ratovima predstavljali narodu kao pobede ili su se medijska sredstva koristila kako bi se manipulacijom promenilo javno mnjenje, odnosno kako bi ljudi, na primer, neki rat percipirali kao odbrambeni, a ne kao osvajački.

Širenje dezinformacija

O dobrim modelima sprečavanja širenja dezinformacija pitali smo Jasnu Lambert:

- Dezinformacija i manipulacija informacijama je globalni problem. S obzirom na to da je EUdemokratija, jako je važno da sve zemlje razviju otpornost na manipulacije informacijama, jer je dokazano da one slabe demokratiju. Unutar EU nastoji se da se suzi i zatvori prostor tom trendu jer manipulacija informacijama nije samo komunikacijski, već i sigurnosni problem. U ovom kontekstu je veoma važno istaći da zemlje kandidatkinje imaju ovu obavezu unutar pregovaračkog poglavlja 31, koje se bavi pitanjima bezbednosti.

U kojoj meri je radio služio kao medijsko sredstvo za širenje lažnih vesti i manipulacije u prošlosti, upitali smo Anu Martinoli.

- U prošlosti nije služio u te svrhe kao danas, iako je imao moć da bude veoma snažno propagandno sredstvo. Stoga možemo govoriti kako je radio bio važno političko sredstvo i alat i u našoj, ne tako dalekoj prošlosti 90-ih godina, koje je probijalo medijske blokade i pomagalo publici da dođe do informacija koje su joj bile nedostupne. Tada nije bilo interneta i društvenih mreža i u tom smislu je radio bio veoma važan, jer je bio dostupan. On je medij koji zahvaljujući snažnoj zvučnoj dimenziji i intimnom i direktnom odnosu koji pravi s publikom, uz pomoć sugestivnog glasa, ima moć da snažnije i ubedljivije “dobaci” do Sulalita - odgovorila je Martinoli.

A kako su lažne vesti, po mišljenju Dubravke Stojanović, uticale na percepciju prošlosti danas?

- Na našim prostorima, problem je nastao za vreme krize Jugoslavija početkom 80-ih godina, kada se prošlošću u velikoj meri manipulisalo i cilj toga je bilo rušenje SFRJ. Tako je stvorena psihološka osnova za rat i prošlost je tu izuzetno korisna alatka, jer je tim putem najlakše stvoriti određene emocije. Tako se danas objašnjava napad Rusije na Ukrajinu, tako je objašnjen Bregzit, Donald Tramp to koristi u svrhu sopstvene kampanje… - objašnjava ugledna istoričarka.

Pravi mediji

Međutim, ne treba zanemariti ni priče koje su se prenosile da li vertikalno (s kolena na koleno) ili horizontalno (među jednom generacijom). Neobrazovanost i nepismenost su vekovimima olakšavale širenje lažnih vesti i manipulacija.

Pored istorijskog revizionizma, kao jedne od strašnih posledica zloupotrebe medija, lažne vesti mogu poslužiti kao instrumenti namernog ili slučajnog širenja panike među stanovništvom. Senzacionalizam i tabloidno novinarstvo, svakako, tome doprinose.

Danas, pored uvek prisutnog ciljanog promovisanja lažnih vesti sve češća je i pojava onih podeljenih kao posledica greške ili nerazumevanja koje za cilj imaju diskreditaciju ili nipodaštavanje opozicionih ili ideoloških oponenata.

U prošlosti su neke stvari važile za neprikosnovene i neoborive potvrde nekih tvrdnji. Fotografije i videi su služili kao oslonac na koji su se optužbe oslanjale. U savremenom svetu više nemamo ni to, veštačka inteligencija napreduje iz dana u dan i već sada može da se dogodi da nismo sasvim u stanju da raspoznamo, čak ni ako smo stručni, da li je nešto prava ili lažna vest.

Zaključak je da su za prave vesti, potrebi samo pravi medij

Bonus video: „Aleksandar Šapić je grobar naše kulture“: Stigla direktiva o iseljavanju biblioteke "Fontana" na Međunarodni dan knjige