3
"Čovek po sredini" što bi rekao Aristotel. Uvek sam se trudio da balansiram, da se suočavam sa stvarnošću kakva ona zaista jeste, bez ulepšavanja, ali opet sa nekom dozom humora i autoironije, ali najvažnije - sa nadom u svetlost na kraju tunela, rekao je za Nova.rs scenarista i reditelj Srđan Koljević, scenarista i reditelj Srđan Koljević, koji je noćas preminuo u 56. godini, nakon duge i teške bolesti.
Rođen je 31. decembra 1966. u Sarajevu. Radio je kao redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je i diplomirao na odseku za dramaturgiju. Bio je jedan od najaktivnijih i najnagrađivanijih scenarista u Srbiji i regionu.
Bio je autor, koautor, ili saradnik na scenariju na 15 dugometražnih igranih filmova, dva dugometražna dokumentarna filma, i dve TV serije. Po svojim scenarijima sam je i režirao tri igrana filma, i jednu TV seriju. Koljević je bio jedan je od najaktivnijih i najnagrađivanijih scenarista u regionu, više puta dobitnik svih nacionalnih priznanja u oblasti filmskog scenarija, kao i niza evropskih priznanja.
Filmovi na kojima je radio prikazivani su i nagrađivani na najpoznatijim međunarodnim festivalima, (pet filmova u zvaničnom programu Berlinala), a istovremeno su imali i veliku gledanost u bioskopima i popularnost kod publike.
Režirao je dva filma po svom scenariju „Žena sa slomljenim nosem“ i „Sivi kamion crvene boje“, koji je dobio 11 međunarodnih priznanja na 40 festivala (uključujući i nagradu Ministarstva kulture Nemačke za najbolji film), kao i 13 nagrada na domaćim festivalima.
Godine 2007. bio je koscenarista filma „Кlopka“, prvog srpskog filma koji je ušao u uži izbor za nagradu Oskar, i prvog srpskog scenarija čija su prava za rimejk otkupljena u Holivudu. Još tri Koljevićeva filma koja je radio kao scenarista bili su nacionalni kandidati za Oskara, (dva za Srbiju, jedan za Grčku)
Poznat je po režijama svojij filmova „Žena sa slomljenim nosem“ i „Sivi kamion crvene boje“, koji je dobio 11 međunarodnih priznanja na 40 festivala (uključujući i nagradu Ministarstva kulture Nemačke za najbolji film), kao i 13 nagrada na domaćim festivalima.
Bio je koscenarista i saradnik na filmovima „Кaži zašto me ostavi“, „Ubistvo s predumišljajem“, „Stršljen“, „Nebeska udica“, „Normalni ljudi“, „Nataša“, „Eduart“, „Кlopka“, „Ljubav i drugi zločini“, „Mikro eglima“, „Кrugovi“, „Branio sam Mladu Bosnu“.
– Zaista smatram da je na svima nama ta odgovornost. Počevši od školstva pa nadalje, sve do pojedinaca koji treba da imaju svest o tome da su odgovorni. Problem je što se zaista malo ljudi osvrće na ovo i ispunjava svoju dužnost. Zato ne treba da čekamo na nekog, već da pokušavamo da svoje ideje i vizije sprovodimo korak po korak, uporno i bez odustajanja. Ja sam prvu verziju ove priče napisao još pre 20 godina i od tada sam sakupljao materijal, tj. dokumente, koji su mi sve dublje osvetljavali nešto što je najbitnije, a to je ko su bili ti ljudi, kakve su bile ljudske dimenzije svih tih ličnosti, pre svega članova Mlade Bosne, ali i svih onih koji su bili u procesu suđenja nakon atentata. Što sam više otkrivao, to me je tema sve više fascinirala. Problem je bio samo ukomponovati obilje filmskog materijala – ovako je govorio Koljević povodom filma „Branio sam Mladu Bosnu“, koji je dobio nagradu za najbolji scenario na FEST-u 2015. TV serija he dobila nagradu za najbolji scenario na regionalnom festivalu TV serija FEDIS.
Scenario za film „Krugovi“ koji je napisao sa Melinom Koljević je na festivalu u Kanu 2010 dobio nagradu „Atelier“, za najbolji projekat; a to je postao i prvi srpski film prikazan i nagrađen na Festivalu Sandens i ovenčan Nagradom Žirija, a potom i u Berlinu, kao i na dvadestak festivala u svetu, uključujući i više nagrada za scenario u zemlji. Bio je koscenarista filma „Ivan“ sa Melinom Koljević, nagrađenog za najbolji scenario na Festivalu Slovenačkog filma u Portorožu. 2019. koscenarista slovenačke TV serije “Jezero” po romanu Tadeja Goloba.
U njegovoj biografiji stoji i scenario i autorska eksplikacija TV serije „Izgubljeni“. Napisao je scenario za film „Кrotke“ Aleksandra Jovanovića, kao i scenario i autorsku eksplikaciju za filmski projekat „Bezdno“. Takođe, rimejk, holivudski rukopis ili umetnički izazov s osvrtom na opus filmova Hauarda Hoksa.
Godinama se borio sa rakom debelog creva, koji je u međuvremenu metastazirao i na jetru. Za ovu intervenciju neophodna su mu bila dodatna novčana sredstva zbog čega su se prijatelji i kolege ujedinili da mu pomognu i u više navrata aplovali da se nađe adekvatan donor.
Prošle godine je na festivalu u Vrnjačkoj Banji poneo priznanje „Zlatno pero Gordana Mihića“ za izuzetan doprinos scenariju u nacionalnoj kinematografiji.
Srđanov otac bio je dr Nikola Koljević, univerzitetski profesor, prevodilac i esejista i srpski političar iz Bosne i Hercegovine. Važio je za jednog od najcenjenijih šekspirologa u bivšoj SFRJ. Na prvim višestranačkim izborima 1990. izabran je za srpskog člana Predsjedništva Republike BiH. U aprilu 1992. napustio je Predsjedništvo i za vreme rata bio je potpredsjednik Republike Srpske. Nosilac je najvišeg odlikovanja RS – ordena Republike sa lentom. Obavljao je dužnost prorektora Univerziteta u Istočnom Sarajevu. Godine 1997. preminuo je od posledica samoranjavanja u bolnici u Beogradu.
Srđan Koljević je za sobom ostavio dve kćerke, veliku porodicu i život posvećen filmu i akademskom radu. Datum, mesto i vreme sahrane i komemoracije biće naknadno objavljeni.
Bonus video: Nebojša Glogovac nije zaboravljen