Potrebne su dodatne ocene i relevantne recenzije srpskih istoričara koji se temom genocida nad Srbima u NDH bave duže nego Ivo Goldštajn da bi se njegovo delo "Jasenovac" uklopilo u kriterijume po kojima se biraju knjige koje su vredne i predstavljaju doprinos kulturi i nauci, saopšteno je iz Ministarstva kulture.
Saopštenje Ministarstva kulture dostavljeno agencijama usledilo je nakon polemika pokrenutih u javnosti pošto su sa ovogodišnje liste za otkup publikacija za javne biblioteke izbačene tri istoriografske knjige: „Jasenovac“ Iva Goldštajna (Akademska knjiga), „Mitovi srpske istorije“ Dejana Ristića („Vukotić media“) i „Etničko čišćenje“ Vladimira Petrovića („Arhipelag“). U medijima se tim povodom oglasio i istoričar Ivo Goldštajn i, govoreći o odluci da se njegova knjiga izbaci sa liste, ocenio je da bi svakom „neopterećenom čitaocu“ moralo da bude jasno da ona nije „utemeljena na dobroj kulturnoj politici“, te da bi jedini problem sa otkupom mogao da bude njegova tvrdnja da je u Jasenovcu stradalo manje od 700.000 ljudi, što je brojka prihvaćena u delu srpske javnosti.
Reagujući na izjave Goldštajna i ocenjujući da se istoričar „na zlonameran način bavi rezultatima Konkursa za otkup publikacija za biblioteke za 2020. godinu“, Ministarstvo je ocenilo da Goldštajnovo „otkriće“ o broju žrtava u Jasenovcu „nemalom broju stručnjaka liči na istorijski revizionizam“.
„Za to je potrebno i vreme da bi se takva ingeniozna otkrića istorijski pouzdanije dokazivala, pre nego što Ministarstvo kulture i informisanja Srbije parama građana ove zemlje to delo preporučuje i kupuje bibliotekama u Srbiji. Ako u narednim godinama i brojnije recenzije eminentnih srpskih stručnjaka i istorijska nauka u celini daju za pravo čudnim Goldštajnovim tezama, onda neće biti prepreka ni za otkup i finansiranje. Goldštajnu ponavljamo staro pitanje i dodajemo novo, budući da je odbio da odgovori na ono što sigurno zna živeći i radeći u Hrvatskoj, a to je koliko knjiga srpskih istoričara koje se bave temama genocida nad srpskim narodom u NDH, Jasenovcem ili ‘Olujom’ su objavili hrvatski izdavači. Koliko ih se nalazi u izlozima hrvatskih knjižara, kao što se njegova nalazi u izlozima srpskih? Koliko takvih naslova je za hrvatske biblioteke preporučilo i otkupilo Ministarstvo kulture Hrvatske? Koliko primeraka Goldštajnove knjige ‘Jasenovac’ je otkupilo pomenuto hrvatsko ministarstvo, navodi se u saopštenju.
U saopštenju Ministarstva prozvani su i „Akademska knjiga“, kao izdavač ove knjige u Srbiji, kao i pisac Miljenko Jergović.
„Goldštajnov srpski izdavač, i sam Goldštajn i ljubitelji njegovog pogleda na istoriju Pokolja u tzv. NDH i Miljenko Jergović, za koga uz šepurenje Goldštajn tvrdi da je slavoslovio delu ‘Jasenovac’, mogu čitav tiraž knjige ili koliko god žele primeraka, pokloniti srpskim bibliotekama. Ministarstvo kulture će ipak, vodeći računa o principima srpske kulturne politike i o svojim formalnim i moralnim obavezama, neko vreme sačekati sa takvom odlukom, sve dok ozbiljna istorijska nauka i metodološki ispravna i proverena istraživanja pakla na zemlji zvanog ‘Jasenovac’, na pouzdaniji način od trenutno postojećeg, ne procene vrednost ovog Goldštajnovog dela“, navodi se u saopštenju Ministarstva.