1
Daleke 2008. godine, neposredno pred Šabanov odlazak, razgovarali smo o ideji za dokumentarni film. Veoma mu se dopala ideja, trebalo je da radimo kada mu bude bolje ali, nažalost, ubrzo je preminuo. Nisam mogao da odustanem od ideje i, evo, toliko godina kasnije, konačno je pred publikom, objašnjava reditelj Željko Mirković koji potpisuje dokumentarac "Moje putovanje" o legendarnom Šabanu Bajramoviću. Premijera je zakazana za 14. avgust na Nišvil džez festivalu.
Rad na filmu, evocira uspomene Željko Mirković, počeo je kada je razgovarao sa direktorom Nišvila Ivanom Blagojevićem sa idejom da okupe dobitnike nagrade Gran-prija, statue sa likom Šabana Bajramovića, koji bi o njemu govorili.
– U ovoj našoj priči Šaban se spušta sa neba iz bašte duša kako bi video kakav je njegov život bio, kako su ga drugi zapravo videli, putuje po svetu i na kraju prisustvuje svojoj internacionalnoj postavci u Džez muzeju Nju Orleansa koja je otvorena u junu ove godine. To je zapravo priča o mladiću koji je krenuo iz romske siromašne mahale u svet. Kroz svoje putovanje, kako se film i zove, nailazio je na različite prepreke jer je živeo svoj život, život slobode! Bio je spreman da plati cenu koju takav život nosi i uspeo je da stvori nešto jedinstveno što je ostalo, ne samo na ovim prostorima, već u svetu – priča za Nova.rs reditelj, scenarista i producent ovog ostvarenja.
U filmu “Moje putovanje” publika će moći da čuje Šabanovu muziku, ali i brojne sagovornike koji su se družili, radili i živeli s njim, te će saznati mnoštvo anegdota i detalja koji su vrlo dragoceni kako bi se sagledala važnost njegovog stvaralaštva i način na koji je radio i preživljavao.
– Dugo smo pravili ovaj film jer smo želeli da pronađemo pravi ključ. Tako smo došli na ideju Gran-prija Nišvila, statue sa likom Šabana Bajramovića. Kada pogledate film i vidite koliko je dobitnika te nagrade, onda shvatate koliki je bio njegov uticaj. Čekali smo da se Šaban nađe u stalnoj postavci u Nju Orleansu. To je bio savršen momenat koji zaokružuje ovo naše putovanje, jer ulazak u taj svetski muzej džeza pokazuje i fizički dokle je išao njegov put – objašnjava naš sagovornik.
Mirković izražava zadovoljstvo i zahvalnost što su imali prilike da govore sa velikim muzičkim imenima poput Esme Redžepove koja, nažalost, više nije sa nama, ali i sa Predinom, Bregovićem, kao i mnogim muzičarima koji su poznati u tom svetu.
– Uspeli smo da dođemo do ljudi koji su radili sa Šabanom više od 20 godina, koji su živeli sa njim… Njegova unuka je takođe prisutna u filmu. Lepeza ljudi koji su ga voleli, poznavali ga i koji imaju kredibilitet da kažu nešto o njemu.
A šta svi oni o Šabanu kažu?
– Ako pričate sa muzičarima, čućete da je njegova muzika jedinstvena, da je njegov glas i način na koji je stvarao neponovljiv, da sve što je stvarao dolazilo je iz njegovog života. Kada pričate sa ljudima koji su radili sa njim, njegovim Romima, čućete koliko je njegov način života iznedrio tu muziku. Saznaćete koliko je njegov život bio jedinstven, da zaista jeste živeo slobodu. Zarađivao je milione, ali ih je isto tako preko noći trošio, bio je spreman da živi tako, da plaća cenu toga da će naći svoj put… Kada slušate njegove najbliže, pogotovu njegovu unuku, saznaćete koliko je bio topao čovek, porodičan i koliko je voleo svoju porodicu. Šaban je poput Odiseja putovao svuda, ali se uvek vraćao svojoj porodici jer je to bila njegova baza, utočište odakle je dolazila sva ta energija, tu je punio baterije za svet koji ga je čekao. Zato su njegove pesme bile tako tople, pune ljubavi. Koliko god da je živeo slobodu, i preživeo sve izazove, ljubav mu je uvek bila na prvom mestu – objašnjava Mirković.
Na pitanje koja je cena koju je Šaban plaćao, kaže da je jedan aspekt filma taj koji govori o iskustvu sa Golog otoka, nešto što ga je obeležilo i bez čega verovatno ne bi bilo ni Bajramovićeve muzike.
– Šaban je na Golom otoku propevao, napravio orkestar, vratio se kao muzičar odande. A zatvoren je zbog ljubavi! Bio je spreman da snosi posledice svoje odluke. Bio je buntovan. Prečesto je cena bila previsoka, ali to je bio Šaban. Tako mu je bilo dato, a on je to trošio do kraja. Njegova sloboda je proistekla iz muzike. Stvarajući, on je mogao da pređe sve granice i da podeli sa ljudima svoj dar. Nikada nije pravio velike turneje, pevao je za narod, po svadbama, čergama, proslavama… Na najteži mogući način stekao je slavu, a ona mu je omogućila slobodu.
Reditelj ističe i reči Osmana Balića, koji je kazao da „ako bi Romi trebalo da imaju svog heroja, to bi bio Šaban jer pokazuje da je izlaz moguć“.
– Vrlo je važno stalno podsećati na to šta je Bajramović učinio za Rome. On je uzor mnogim generacijama jer pokazuje da je sloboda moguća uz trud, rad i istrajnost. Takođe, najvažnije, kada ste spremni da dar koji vam je dat podelite sa svima, onda su vam sva vrata otvorena. Mi smo snimali u toj mahali odakle je potekao. Oni imaju i dalje istih problema. Kada vidite odakle je krenuo i gde je sve išao i na kraju gde se sada nalazi i gde će se tek nalaziti, shvatite da je sve moguće.
Podsećamo da je nedavno ponovo pokrenuto pitanje ulice i trga Šabana Bajramovića u Nišu, da je bilo onih koji su želeli da je preimenuju, ali mnogo i onih koji su bili glasno protiv toga.
– Sudbina svih koji ostave veliki trag je ta da njihova sredina uvek na kraju prizna njihov rad. Prvo vas prepoznaju u belom svetu, pa onda vaša država i lokalna sredina. Uzmite primer Nikole Tesle, mi smo ga usvojili tek kada je postao fenomen. Ne čudi me ništa, ali znam da je Šabanova priča veća od bilo koje lokalne i biće veća zauvek. Njegovo delo ostaće živo i inspirisaće buduće generacije. Nažalost, reči zahvalnost i poštovanje se često zaboravljaju ili dođu na kraju – zaključuje Željko Mirković.
Film “Moje putovanje” rađen je u partnerstvu sa Nišvil džez festivalom, a koproducent je Ivan Blagojević, dok je produkcija “Optimistic film”. Podržali su ga Filmski centar Srbije, Fond za Otvoreno društvo, Zapadni Balkan i Nisville Jazz Festival.
Bonus video: Nišvil
