0
Novac apsolutno nema nikakav uticaj. Nema uticaj već mnogo, mnogo godina. Još od albuma iz 1984. godine "Born in the USA". To je 40 godina, konstatuje Stiven van Zant, povodom najnovije informacije "Forbsa" da je njegov kolega iz benda vredan milijardu dolara.
Oko 150.000 posetilaca Vemblija ne može da greši: Brus Springstin vredi svaki dinar svog novog statusa kao “rok zvezda od milijardu dolara”. Prošle nedelje je 74-godišnji šef svih šefova održao dva koncerta na popularnom engleskom stadionu, događaje koji su uzdrmali zemlju i koje je recenzent “The Independenta opisao kao „trosatnu smenu blistavog, visoko oktanskog rokenrola bez znakova habanja koje pogađa druge velike zvezde iz šezdesetih i sedamdesetih“.
Ta novčana procena potiče od vrhunskih računovođa iz „Forbsa“, a njihove kalkulacije su u velikoj meri rezultat Springstinove prodaje kataloga pesama „Soniju“ 2021. godine za prijavljenih pola milijarde dolara. Zatim su tu i 1,6 miliona prodatih ulaznica za koncerte prošle godine, donoseći još 380 miliona dolara. Koliko je značajan taj status od milijardu dolara za superzvezdu koja je prodala 141 milion albuma i osvojila 20 Gremi nagrada, Oskara i Tonija tokom karijere duge više od 50 godina? Njegov najbolji prijatelj verovatno ima odgovor.
„To je sjajno za mene jer ću definitivno pozajmiti nešto novca. Šalim se, naravno,“ kaže „Mali Stiven“ van Zant, gitarista koji stoji levo od Springstina na bini, s vremena na vreme, još od njihovih zajedničkih tinejdžerskih dana u garažnim bendovima u Nju Džersiju. „Moj kladioničar će ga voleti. Ponovo se šalim! Nisam siguran koliko je to tačno, pre svega. Ali mislim da to iskreno nije bitno,” nastavlja ovaj dugogodišnji član Springstinovog benda.
„Kada imate dovoljno novca za život, to je tačka kada je bitno. Da li nastavljate da radite? Ili se povlačite na jahtu i pijete mohito uz obalu Portugala? Činjenica je: ovo je ono što mi radimo. I tako novac apsolutno nema nikakav uticaj. Nema uticaj već mnogo, mnogo godina. Još od albuma iz 1984. godine ‘Born in the USA’. Koliko je to, 40 godina?
„Dakle, bez obzira na to koliko nula ima na bankovnom računu, to ne pravi nikakvu razliku!“ ponovo se šali ovaj harizmatični pirat, a njegov biserno beli osmeh gotovo jednako je glasan kao i njegove uvek prisutne marame i šalovi.
Novi HBO-ov dokumentarac “Stevie Van Zandt: Disciple”, pokazuje šoumensku rokenrol veštinu 73-godišnjeg Van Zanta. To je veština koja mu je dobro služila u muzici, političkom aktivizmu i kultnoj TV ulozi desne ruke drugoj vrsti šefa u seriji “Sopranosi”.
Režiser „Disciple-a“, Bil Tek, opravdava snimanje filma koji traje gotovo koliko i Springstinov koncert sa rečima: „Stivi je bio uključen u toliko različitih stvari, ljudi možda ne znaju celu priču. Možda ne znaju da je Silvio Dante pomogao da se oslobodi Nelson Mandela.”
Ta veština je izbrušena sa Springstinom još od njihovih dana u bendovima The Source i The Castiles, rivalima među tinejdžerskim bendovima na obali Džerzija. U dokumentarcu, Springstin se priseća kako je Van Zant „odmah postao moj rokenrol brat“. Zatim, kada je Gazda iskočio ispred svojih vršnjaka i dobio ugovor za snimanje, Van Zant je postao njegova „zvučna ploča… Hteo sam ga blizu sebe, hteo sam ga pored sebe.”
Njihov odnos je bio testiran, kada je Van Zant 1983. godine odlučio da napusti Springstinov bend nakon 15 godina – neposredno pre izlaska albuma koji je promenio Brusov život i, verovatno, tok roka osamdesetih. Gledajući unazad, Van Zant priznaje da nije razmišljao o „široj slici” kada je otišao pre “Born in the USA”, kako ne bi postao ono što naziva „teretom” svom prijatelju.
Van Zant je bio prisutan još od “Born to Run” (1975), preko “Darkness on the Edge of Town” (1978), “The River” (1980) i “Nebraska” (1982), pre nego što se pojavio album koji je izazvao da sve u Springstinovom životu „pođe naopako,” kako kaže. „Mislili smo da je tri miliona prodatih albuma maksimum koji možete postići! A sledeći album se proda u 20 miliona primeraka? Ne možete ga kriviti što je na trenutak poleteo. Kada se takve stvari dese, ne želite nužno da ljudi iz starog kraja budu oko vas! Podsećajući vas da ste nekada bili niko. Iako mislim da svakoj superzvezdi treba ta osoba iz komšiluka, koja ih podseća da su nekada bili niko!”
„To je deo onoga što se dogodilo: ne namerno, ne svesno, ali počeo je da se distancira od mene,“ nastavlja Van Zant. „I osećao sam da treba da napustim bend kako bih očuvao prijateljstvo.“
Zent je svestan njihove uloge u širenju evanđelja rokenrola – „najbolje moguće komunikacije koju smo ikada stvorili na ovoj planeti“ – ali takođe zna da u živoj svirci „stvari nikada ne mogu da se vrate u šezdesete, sedamdesete i osamdesete. Zato što infrastruktura više nije prisutna.“
„Priroda korporativnog preuzimanja je promenila stvari,“ nastavlja. „Niko više ne želi da ulaže vreme u razvoj nečega. To je problem sa celim društvom, celom kulturom, ne samo sa zabavom. Kada računovođe preuzmu svet, a to su učinili, odjednom više nema koncepta razvoja. Svi samo žele da se bave sledećom fiskalnom četvrtinom. Ako se bavite sledećom fiskalnom četvrtinom, nikada nećete izgraditi ništa.“
Bonus video: Džimi Hendriks: Živeo je kratko, ali je ostavio neizbrisiv trag u rokenrolu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare