1
Delo "Blagoveštenski sabor", čiji je pokušaj preprodaje sprečen sinoć policijskom akcijom u centru Beograda, ne vredi ni 600 evra, a kamoli više od pola miliona evra, kaže za Nova.rs istoričar umetnosti Nikola Kusovac.
– Ako su dimenzije zaplenjene slike oko metar, onda je to reprodukcija i štampa Petra Nikolića, koja ima jako malu vrednost – kaže Nikola Kusovac za naš sajt, doduše uz ogradu da ne zna precizno o čemu se radi.
Podseća i na čitav istorijat slike koju je potpisao dalmatinski slikar, rođen u Cavtatu 1855, Vlaho Bukovac.
– Slika „Blagoveštenski sabor“ čuva se u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, a postoji i jedan primerak u Cavtatu. A ta slika koja se čuva u Novom Sadu nastala je na zahtev Petra Nikolića, koji je bio trgovac umetninama, pre svega reprodukcijama. On je po toj originalnoj slici napravio reprodukciju – objašnjava istoričar umetnosti.
Ako je u pitanju Nikolićeva reprodukcija, onda se nikako ne može govoriti o cifri od 600.000 evra, koliko su mediji izveštavali da, sinoć zaplenjeno delo u zajedničkoj akciji SBPOK-a i švajcarske policije na adresi Trg Politike 5, vredi.
– To ne vredi ni 600 evra. Ali, treba videti o čemu se definitivno radi. Iz ovoga što ja vidim po tekstovima, čitava priča sa procenjenom cenom ne izlazi na dobro. Da su pitali nekog stručnjaka za procenu, možda bi imali precizan odgovor – ukazuje naš sagovornik, osvrćući se na policijsku akciju zbog koje je bio blokiran centar grada i u kojoj je uhapšen Slobodan Gajin i još nekolicina osumnjičenih za pokušaj preprodaje slike na švajcarskom tržištu za 600.000 evra.
Kusovac međutim naglašava da je originalna slika „Blagoveštenski sabor“ maltene od neprocenjive vrednosti, naročito zbog teme koju slikar obrađuje:
– To je srpska priča i Vlaho Bukovac ju je potpisao ćirilicom. Naslikao ju je 1901. godine na narudžbinu trgovca Nikolića, koji je radio za srpsko tržište i inače štampao reprodukcije. On je štampao i reprodukcije „Seobe Srba“ i „Krunisanja cara Dušana“, kao i „Kosovku devojku“. Svašta je radio, ali u dobrom smislu želeći da umetnost približi što širem krugu ljudi – objašnjava istoričar umetnosti i nekadašnji kustos Narodnog muzeja.
Istovremeno napominje da je vrednost svake reprodukcije, pa i ovih iza kojih je stajao taj trgovac umetninama, „veoma skromna“.
– Oleografije koje je štampao Petar Nikolić su standardnih dimenzija, oko metar, ili 90 sa 80 santimetara.
S druge strane, da je ukraden original koji se čuva u Muzeju Vojvodine to bi bila neprocenjiva šteta.
– I da je uzeta ova iz Cavtata, koja je prema rađenim popisima dimenzija metar i 50 santimetara, ona bi možda vredela toliko – kaže Kusovac, aludirajući na cifru od preko pola miliona evra.
Original „Blagoveštenskog sabora“, prema proceni istoričara umetnosti, vredi duplo više, dakle preko milion i 200 hiljada evra. Evo i zašto:
– Na toj slici su i patrijarh Josif Rajačić, pa Svetozar Miletić, svi ugledni Srbi toga doba – polovine 19. veka. To je vrlo značajna slika za srpsku istoriju.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
