1
Ono što me istinski plaši jeste da većina građana i dalje nije svesna dalekosežnih posledica sloma našeg društva, koje je počelo nepovratno da se urušava devedesetih i koje je u protekloj deceniji planski devastirano. Mi ponovo proživljavamo, ovoga puta sa svojom decom, devedesete na steroidima, kaže za Nova.rs književnik Srđan V. Tešin.
Nezapamćene tragedije koje su Srbiju pogodile 3. maja u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i dva dana kasnije u selima kod Mladenovca, Tešin komentariše kao potpuni poraz našeg društva.
– A to ne može biti stvar slučaja, ogleda se u nemoći i nesposobnosti države da predupredi nasilje nad najnevinijim svojim članovima. Zar nije nasilje nad decom i to kad ih sa svih strana kljukaju lažima o „zlatnom dobu”, kao da ona ne vide da sve oko njih vri i da je sve u društvu, bukvalno sve, dovedeno do tačke pucanja?
Ono što ga plaši, dodaje, jeste da našoj deci, koja odrastaju u društvu koje je na razne načine osiromašeno, obespravljeno i poniženo, pa čak i ravnodušno, decenijama šaljemo poruku kako nema nade za oporavkom.
– Tako od njih, možda i nesvesno, stvaramo i žrtve i osvetnike. U javnom diskursu su bes i ogorčenje promovisani kao poželjni modeli socijalnog ponašanja. Mržnja je postala standardizovana. Ljudi kidišu jedni na druge najčešće bez razloga, jer takvu klimu, nažalost, već deceniju stvaraju tabloidizirani mediji i neodgovorni političari – upozorava Srđan Tešin, autor dvadesetak knjiga, među kojima i „Mokrinske hronike“ koje su ušle u najuži izbor za Ninovu nagradu, kao hit izdanje za decu „Luka kaže“.
Na pitanje, šta je našoj deci danas najpotrebnije, pisac odgovara:
– Potpuno resetovanje sistema na svim nivoima. Da bi naša deca živela normalno, mora se, na prvom mestu, raskrstiti s avetima prošlosti. Našoj deci, nama roditeljima, svima, nedostaje normalnosti. A da bi se taj preduslov ispunio – moramo živeti slobodno. E, to našoj deci, treba kao hleb nasušni!
Bonus video: Marina Banić o psihopatama i sociopatama