0
Jedan od vodećih ljudi i kreativaca pokojnog Radija B92 i tvorac „Mileta protiv tranzicije“ za Nova.rs priča o svojoj prvoj knjizi za decu „Eva i njen Roksi“, ali i o nastavku „Munja“, Brazilu, letu, Beogradu, lošem humoru...
„Eva i njen Roksi“ (Laguna), originalnu knjigu za decu, emotivnu priču o devojčici i robotu koji su drugačiji od ostalih napisao je Srđa Anđelić (Mjehur), scenarista i voditelj, a ilustratorka je Tanja Stevanović (Gorostasna). Knjiga je bogato opremljena, u tvrdom povezu, u lepim bojama i neobičnim ilustracijama, i idealna je za poklon nekim finim i pametnim klincima. Mjehur je mnoge iznenadio svojom prvom dečjom knjigom, ali kreativac kao što je on očigledno može da „nastupa“ na više polja i da to uvek bude kvalitetno.
– Inspiracija traje decenijama. Sve ja lako ako se zarazite na vreme, a ja sam imao sreću da me u školu prati glas Duška Radovića sa radija. Gde je Duško tu je i Poletarac, a unutra: i Aca Popović i Brana Crnčević i Branko Čopić… Reči postaju neobične, razigrane., od njih sve oživljava, slike postaju pokretne kao u “Na slovo, na slovo”, “Nevenu” i “ Jakobsfeldu”; sve se razlistava do stripova, Branka Vučićeviča, Vinavera, Oskara Vajlda, Luisa Kerola, “Toma Sojera”, do Piksara i Giblija. Kao što vidiš, nisam iznenađen i nikad nije kasno – kaže na početku intervjua za Nova.rs Srđa Anđelić, legenda nekadašnjeg Radija B92.
Kako si sarađivao sa ilustratorkom Tanjom Stevanović (Gorostasnom), i kako ukratko izgleda ceo proces rada između onog ko piše i onog ko crta?
– Zabavna je i svima preporučujem. Gorostasna ume sa oblicima i bojama, što ja ne umem. Pokazala je strpljenje a ja sam joj obećao da je neću ispaliti. Dobacivali smo se slikama, raznim likovima iz priče sve dok ih nismo usvojili. Bila je i prvi čitalac i nije krila reakcije, tako me je terala da se sve više i više bavim knjigom.
Glavni junak je robot sa greškom Roksi, danas svi moraju da budu savršeni, kao da si hteo namerno da istakneš nesavršenost kao prednost?
– Više ne mogu da se setim svih namera, ali znam da mi je pre nekoliko godina bila potrebna nagla i neizostavna vedrina. Kako se često dešava, prvo sam je potražio okolo: u medijima, na filmu, muzici…I nisam je našao na očekivanim mestima. A onda sam se obratio sebi. Tako je nastala jedna narandžasta devojčica i njen drug Roksi.
Kakvi su planovi sa knjigom? Čekaju te promocije?
– Biće toga – razgovora, pitanja, susreta… Valjda literata ne mora previše da radi. Sigurno me nećete videte na jutarnjem “listanju štampe”, uvek se vadim da je mnogo rano.Na regionalnom festivalu “Krokodil”, u junu, ćemo smisliti nešto za čitaoce. Na jednoj vajber grupi koju delim sa lokalnim misliocima će me sigurno oslovljavati sa “književniče”, bar mesec dana.
Imaš svoj podcast Mjehur na mreži gde se trudiš da kroz optimizam podigneš ljude i preneseš poruku, u suštini to si radio i na Radiju B92 nekada. Kakav je feedback, zadovoljan si?
– Moram pre ljudi da oživim sebe, a ljudi ako to osete dobrodošli su. Pravim radio samo kad sam mnogo dobro raspoložen. Zgodna okolnost je što mogu da ga pravim u sobi, kuhinji, na moru. Niko me ne tera, niko ne nagovara, radim bez ugovora sa sobom, boli me uvce za uticaj, bustovanje, šerovanje… Kada ne znam šta da pričam, pustim samo muziku i džinglove i tako kažem sve o svemu. I ne razumem šta je podcast. Ne volim tu terminologiju. Pruža se iluzija ljudima da mogu da stvaraju, kao da je sadržaj udaljen na dva klika. Mnogi zalutaju, okite se praznim komplimentima i dočekaju penziju. Ima i primeraka koji su izgradili bogatu karijeru na lošem humoru. Nije zabranjeno. Bilo bi neuviđavno da im kažemo da nisu zanimljivi, kasno je – postali su uticajni. Svake sezone nikne neki novi bard.
Zaharije Trnavčević mi je na hodniku starog B92 otkrio kovanicu: Ko može da bude pred mikrofonom ili kamerom? Kozer koji ima znanje. Primenite to na današnju medijsku ili podcast scenu i…
Kako ti deluje Beograd danas?
– Sve znamo, svedoci smo, je l tako? Nismo ni mnogo naučili, ni napredovali. I brukali smo se baš temeljno. Nije neka uteha da je i po svetu slično. Ali, neka se dijagnozama bave medijsko- politički analitičari, meni ne pada na pamet da sebi i najmilijima kvarim najlepše doba godine – uvod u leto.
Uvek si bio poznat kao neko ko sluša eklektičnu muziku, mnogo različitih žanrova, a zanimljivo je da si polovinom 90-ih bio odgovoran za popularizaciju brazilske muzike kod nas. Šta te trenutno najviše loži kad je muzika u pitanju i ima li tu mesta i dalje za Brazilce?
– Ne znam da li ste znali, Brazil je utopija. Uverio sam se dva puta. Utopija bez tzv. “loženja” nema smisla. Tamo zvuk nastaje na ulici, po budžacima koji se ne preporučuju turistima. Ne znam za lepši spoj sirovosti i miline. A kad smo kod loženja ima mnogo povoda uvek : Vizelj, Bekfleš, Popečitelji, Valentino Bošković… Ne stižem sve ali i ne žurim. I kao i uvek, sve lepim, miksujem, mešam… Ovih dana otkrivam najnoviju domaću elektronsku scenu. Tu cepa sve od dub-a, Jungle-a, novog fanka, trepa… Titra mi bas iznutra od ponude.
Čime se baviš trenutno, možemo li da očekujemo nešto novo za televiziju? Nastavak Munja “Munje opet” je aktuelan?
– U pripremi serije o korupciji, mjuziklu o pirateriji i Munjama, uleteli su “Eva i Roksi”. Tako se desilo. “Munje Opet” su bile neizbežne. Jedan od razloga je što svakih 20 godina nastane smak sveta. U toku bombardovanja smo smislili prve Munje, a evo sada, kada se sve raspada, nastaju nove. Zato što moramo da se štitimo! Nikakve užasne okolnosti, velike sile i Treći svetski rat, neće omesti Popa i Mareta da se obračunaju sa Gojkom Sisom. Poznata ekipa se okuplja ovih dana, očekuje nas uživanje sa nekoliko generacija glumaca od najmlađih do najiskusnijih. Palimo motore krajem leta.
Bonus video: Božo Koprivica o novoj knjizi
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare