0
Ne treba zaboraviti da je tabloidizacija stvarnosti jedan od velikih fenomena realnosti koju živimo. Znamo da su kataklizma i crnilo generalno temeljni žanrovi tabloidne slike sveta i onda se sve to zajedno multiplifikuje na već poludelu stvarnost, kaže Namik Kabil, sarajevski pisac i reditelj, u intervjuu za "SEEcult".
Rešenje je možda u pisanju, iako je pisanje teško i bolno, ali je i merak pravi, kaže za SEEcult.org pisac Namik Kabil, u Srbiji gotovo nepoznat, a sada mu je novosadska Akademska knjiga objavila roman “Isijavanje“.
„Balkanci su predatori, ne kažem da su svi takvi, ali nisu ti stereotipi tek tako nastali, osim ako to nisu osvestili, ili imaju neke druge inhibicije. Uglavnom su goniči, nekad malo više suptilni, s malo više stila ili manje potentnosti, ali je to generalno jedan agresivni muški mentalitet. A lično se, između ostalog, bavim ovim stvarima jer znam da je umetnička istina vezana za neke druge istine, intimne i ne uvek tako očigledne. Verujem u onu staru misao, uverio sam se u to više puta, koliko god ona bila opšte mesto – da umetnost može iz čoveka izvući ono najbolje“, kaže Kabil i dodaje da vidi veliku sličnost između Srba i Bošnjaka.
„Zanimljivo mi je bilo kada sam se juče vraćao sa Sajma knjiga iz Beograda i prolazeći kroz Šabac i Loznicu po ko zna koji put shvatio koliko su Srbi i Bošnjaci slični po tom, na žalost, neredu i aljkavosti. Zbog toga je naša tragedija još teža. To je možda dobra scena: našli se Srbin i Musliman na deponiji koju su sami napravili, prebiraju i skupljaju, i tu se na kraju sprijatelje. Mi smo braća poderanih gaća, mogao bi biti soundtrack“, zaključuje pisac „Isijavanja“.
Bonus video: Podcast Snaga uma: Marko Vidojković