Da li ćemo rešiti da nastavimo radikalsku politiku iz 1920-ih, kada Meštrovićev „Pobednik“ nije bio dovoljno „nacionalan“, jer su mu nedostajali šajkača i opanci, i kada su radikali govorili da ne može jedan Hrvat da pravi spomenik sprskoj pobedi?, pita se istoričarka Radina Vučetić.
U intervjuu za novi broj NIN-a istoričarka Radina Vučetić, vanredna profesorka na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, komentariše aktuelne događaje u Srbiji, a nekadašnji kosmopolitski duh Beograda, ovako opisuje:
“Ako se osvrnemo na više od jednog veka, bez obzira da li govorimo o Kraljevini Srbiji, Kraljevini Jugoslaviji ili SFRJ, mi sve do 1990-ih imamo kontinuitet otvorenosti ovog grada i kosmopolitskog duha Beograđana. U ovaj grad su se slivali ljudi iz celog regiona…za identitet ovog grada i za njegovu a i srpsku kulturu, važni su svi oni koje je ovaj grad prihvatao kao svoje. Da li ćemo, kao što skidamo imena ulica koje nisu „srpske“ početi da brojimo krvna zrnca Nušiću, Tinu Ujeviću, Zuki Džumhuru, i mnogim drugima bez kojih nema ni istorije ovog grada ni ove kulture? Da li ćemo rešiti da nastavimo radikalsku politiku iz 1920-ih, kada Meštrovićev „Pobednik“ nije bio dovoljno „nacionalan“, jer su mu nedostajali šajkača i opanci, i kada su radikali govorili da ne može jedan Hrvat da pravi spomenik sprskoj pobedi? Da li ćemo ponovo pokrivati Spomenik zahvalnosti Francuskoj, jer je to kontinuitet sa radikalskom politikom 1990-ih?”
Na pitanje šta su najvidljivija obeležja urušavanja slike nekada kosmopolitskog Beograda, ova istoričarka odgovara:
“Ako ćemo na simboličkom nivou, to je svakako ovaj nesrećni Stefan Nemanja od 23 metra…U samo jednoj nedelji, desila nam se smrt vajara Miodraga Živkovića, i dešava nam se početak postavljanja skulpture Stefana Nemanje. Za Miodragom Živkovićem ostala su remek-dela…njegov spomenik na Tjentištu, bio je jedan od najsnažnijih utisaka izložbe o jugoslovenskom socijalističkom modernizmu u Muzeju savremene umetnosti u Njujorku. Ne samo svojim delom, nego i etikom, moralom i pogledom na svet, on je predstavljao onu bolju Srbiju. Pokazao je vrhunac profesionalizma i morala kada je dao ostavku na mesto člana žirija za spomenik Stefanu Nemanji. Kada se neki budući istoričari budu bavili podizanjem ovog sramnog spomenika, pismo ostavke Miodraga Živkovića ući će u anale profesionalizma, etike i integriteta.
Nekoliko dana posle njegove smrti, spomenik Stefanu Nemanji deluje kao nadgrobni spomenik modernizmu, kosmpolitizmu, umetnosti, struci, ali i kao nadgrobni spomenik modernoj Srbiji. Smrt Miodraga Živkovića, a onda posle samo par dana, postavljanje spomenika Stefanu Nemanji, predstavlja povlačenje jedne suverene estetike, ali i etike, pred poplavom neoradikalskog kiča. Nestaju ljudi struke, od integriteta, s kičmom, a ostaje bašibozluk, primitivni i ratnohuškački.“
(Kompletan intervju sa Radinom Vučetić možete pročitati u NIN-u koji je od danas u prodaji)