0
Knjiga “Crna Anđelija” Srđana V. Tešina objavljena je u izdanju Arhipelaga u ediciji Zlatno runo, a čine je zanimljive, evokativne i nostalgične priče o detinjstvu i odrastanju, tačnije, o nekim zaustavljenim trenucima detinjstva i odrastanja,
– Mokrin ostaje u prvom planu, ali je u priče u knjizi “Crna Anđelija” Tešin uneo životinje kao novu temu i novi pogled na svet. One izmeštaju njegovo pripovedanje, u jednoj meri, iz očekivanog prostora, a ono ostaje stilski doterano, pripovedački precizno, jezički upečatljivo, zaokruženo i iznutra, tematski i poetički, povezano u celinu – kaže Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga.
Književna kritičarka Marija Nenezić ističe kompleksnost sveta nove Tešinove proze:
– Tešinova pripovedna pozicija je dvostruka. On je i autorski glas sveznajućeg pripovedača i autorski pripovedač. Posmatrač i učesnik. Iz jedne u drugu priču kreće se postupkom smene tih različitih fokusa. Ali poenta i utisak je jedan. Ispisuje kompleksni svet sažimajući te različite narativne ravni i vremenske planove. Prošlo, kao sećanje na detinjstvo i mladost, sadašnje, kao pozicija iz koje se realizuje sećanje, i konačno jedna tiha, nenametljiva perspektiva poetičke autorefleksije, istovremeno i filozofskog promišljanja doživljenog i ispričanog. “Crna Anđelija” je u takvom pripovedačkom duhu specifična zoografija jednog odrastanja koje je moglo biti ispričano na mnoštvo načina, ali autor ove zbirke je izabrao način koji nema poruku, ali upravo zato emotivno jak i estetski upečatljiv.
Prema mišljenju Vojislave Crnjanski, Tešinova “Crna Anđelija” je „potraga za izgubljenim vremenom“:
– Kao vešt krotitelj reči i lovac na detalje, autor nas vodi rodnim Mokrinom i okolnim selima, gde je odrastao, ali i Beogradom, u kom je provodio studentske dane, išao na svirke i Fest, držao časove gitare i živeo u iznajmljenoj sobi preko puta Geozavoda, iznad pekare, zbog koje su se bube penjale u njegovu momačku sobicu. Svaka priča podsetnik je na one koji su minuli, ali svakoj svedoči i poneka životinja – bila ona insekt, ptica, pas ili mačka. Te životinje dele ljudsku sudbinu, pate s nama ili zbog nas, promiču istorijskom pozornicom kao naizgled periferni, a, u stvari, nezaobilazni akteri. One nas podsećaju šta je zaista važno i koliko ljubav, vernost ili empatija ne smeju, čak ni u vreme kada se sve meri novcem, pa i sećanja, da budu prevaziđena kategorija.
Pripovedač i romanopisac Srđan V. Tešin (Mokrin, 1971) autor je dvanaest knjiga proze i priređivač sedam tematskih antologija, panorama i izbora kratkih priča. Neke od njegovih najpoznatijih knjiga su romani Kroz pustinju i prašinu, Kuvarove kletve i druge gadosti, Gori gori gori, Moje i Mokrinske hronike, knjige priča Ispod crte i Priče s Marsa, kao i višestruko nagrađivana knjiga priča „za decu i razmažene roditelje“ Luka kaže. Dobitnik je stipendije iz Fonda „Borislav Pekić“, Medalje kulture za multikulturalnost i interkulturalnost Zavoda za kulturu Vojvodine, Nagrade Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, Nagrade grada Niša za knjigu godine za decu i mlade. Proza mu je prevođena na desetak evropskih jezika. Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama i izborima iz srpske savremene književnosti. Njegova priča „Where Is Grandma, Where Do You Think She Hides?“, iz knjige Priče s Marsa, uvrštena je u Antologiju najbolje evropske priče američkog izdavača Dalkey Archive Press. Živi u Kikindi.
Bonus video: Gojko Božović o Davidu Albahariju