Ako nas nađe policija, još bolje! Jer, to će samo podići broj pregleda na društvenim mrežama i Jutjubu. I proslavićemo se! To je „logika“, koju, kao i mnogi drugi klinci danas, praktikuju i dva glavna junaka debitantskog dugometražnog filma Josipa Žuvana „Garbura“ (Carbide), koji je svetsku premijeru imao prošlog leta na festivalu A kategorije u San Sebastijanu.
Hrvatsko-srpsko ostvarenje “Garbura (Carbide)” je samo jedan od filmova iz raznovrsne ponude Pickbox NOW, prvog streaming servisa u regionu. U ponudi su i drame, trileri, akcije, komedije, romantični filmovi i serije iza kojih stoje najveći svetski studiji.
Pored najkvalitetnijih američkih, britanskih, skandinavskih serija, jedan od aduta ovog streaming servisa jeste i projekat Streaming Europe, koji nudi izvrsne evropske filmove, s prevodom na srpski za samo 575 dinara mesečno. Među naslovima u okviru sekcije Streaming Europe možete pronaći i filmove poput “Pesme za lisicu” (Songs for a Fox), „Potraga“ (Runner) ili “Između psa i vuka” (Between Dog and Wolf), ali i mnoge druge.
Besplatno se registrujte na Pickbox NOW kako ne biste propustili najave premijera, novih filmova
i posebnih ponuda! I uživate, bez reklama, ali i bez ugovorne obaveze u filmovima i serijama. Može se gledati na više načina – kao samostalan streaming servis na računaru, tabletu i mobilnom telefonu, na Smart TV-u preko aplikacije ili strimovanjem koristeći Chromecast, te preko najvećih regionalnih operatera u njihovim videotekama kroz predefinirane pakete ili dodatnu naplatu.
Žuvanov film “Garbura” donosi priču o Antoniju i Nikoli, 12-godišnjim prijateljima koji žive jedan do drugog u mediteranskom gradiću. Spaja ih strast prema pirotehnici – pištoljima i paljenju garbure, i mobilnim telefonima. I te dve ljubavi ukrštaju kroz klipove koje postavljaju na internet, na Jutjub žudeći za milionskim pregledima.
A nerazdvojni su, uprkos tome što su im porodice godinama u svađi zbog vode koja se sliva iz gornje kuće ka donjoj. No, da li će to prijateljstvo dvojice dečaka na pragu puberteta biti ugroženo tokom božićnih praznika kada se među porodicama otkrivaju opasne tajne.
Bio bi to siže „Garbure“, u kojem, pored glumačkih zvezda kakve su Ivana Roščić, Ljubomir Bandović, Marija Škaričić i Zdenko Jelčić te klince vrlo dobro tumače naturščici Franko Floigl i Mauro Ercegović Gracin.
Mesto u koje reditelj smešta film netipično je, bar na prvi pogled. Mediteranski gradić, nikako onaj na koji smo navikli s razglednica, idiličnih objava na društvenim mrežama ili iz prigodnih klipova.
“Takvi su svi mediteranski gradovi zimi. Većina ljudi upoznaje Mediteran kada leti dođe na odmor, a zimi izgleda totalno drugačije, pomalo turobno”, pričao je za Nova.rs Žuvan.
Ta turobna atmosfera jednog hrvatskog gradića kraj obale, oličena u „Garburi“, ništa se ne razlikuje od bilo kojeg mesta na Balkanu. Čačak ili Split, svejedno je. Turobna je i priča njegovog filma, kojem misteriozni naslov „Garbura“ svakako pristaje. A potiče od reči karabit, odnosno karbura, što je stari dalmatinski izraz za izradu amaterske pirotehnike.
I dok su obično prve asocijacije na Božić mir, sreća, radost, pokloni, Žuvan ove praznike dočarava suprotno, s atmosferom netrpeljivosti, problema i kulminacije trvenja koja su se godinama taložila… Uostalom, kad krene zima, ljudi su stalno zajedno, upućeni jedno na drugo, i to, naravno, dovodi do tačke ključanja. I eksplozije, baš na praznike tokom kojih se na ovim prostorima čuju pucanje, petarde, vatrometi…
Glavna potka filma jeste da dve porodice žive jedna do druge, a ne razgovaraju. Počelo je sve s vodom, ali netrpeljivost je tolika da su i zaboravili glavni razlog neprestanih svađa. Ko pa ne zna „onu narodnu“ – „Da komšiji crkne krava“…Ali, ovo je i univerzalna ljudska priča, koja se može desiti bilo gde. Sukobljavaju se svuda, ne samo ovde, rođaci, komšije, kumovi, prijatelji…
Dečaci se ne daju… Druže se, a kad su savladali garburu, počinju da uče o pištoljima u tutorijalima na Jutjubu. ”Pištolji se ne moraju nabavljati, to svi imaju”, čuje se u jednom momentu filma. Pošto su već kao profilnu fotku na svom nalogu stavili sebe s oružjem, plan im je da nabave poluautomatski pištolj CZ 75 češke proizvodnje, jer će to stvarno da “naloži” njihove onlajn pratioce.
A roditelji, ophrvani svakodnevnim brigama, ni ne znaju šta im deca rade. “Opet tražiš onog đavla”, poručuje otac jednom dečaku. Ili: “Ostavi taj mobtel…” I sami odrasli beže od tegobne stvarnosti svako na svoj način, a jedan od njih jeste i slušanje pesama Olivera Dragojevića ili Doris Dragović.
I dok film nije otvorena kritika društva s upiranjem prsta, što i nije bio cilj reditelja, opet jeste skica današnjeg hrvatskog, ali i srpskog društva. Ako ste stariji, vratićete se u detinjstvo, a ako ste mladi prepoznaćete se. Bićete napeti, smejaćete se, plakati. Kao kad dečaci pale tu garburu, tenzije će biti sve veće, a onda samo grunuti na sve strane i dovesti do razrešenja sukoba. Žuvan je uspeo u naumu da napravi još jednu tužnu i toplu priču s ovih prostora.
Uspeo je u još nečemu. Da pokaže kako prijateljstvo dečaka u filmu, uprkos svađi njihovih porodica, daje nadu. Može to biti simbol i ovih prostora. Film je hrvatsko-srpska koprodukcija, i neminovno je povlačenje paralele između glavnih junaka filma Nikole i Antonija, koji svojim prijateljstvom nadilaze svađe svojih porodica, i zajedničkih filmskih ostvarenja koja godinama unazad nadilaze probleme među državama izazvanih politikom.
O tome najbolje svedoče reči Ljubomira Bandović, koji izvrsno igra Zorana, oca jednog od dvojice glavnih junaka, za Nova.rs: “Njihovo je da se svađaju, naše je da se ne damo!”.