0
Šta srpski izdavači spremaju za predstojeći Sajam knjiga otkriva Nova.rs u serijalu koji nastavljamo ponudom kuće "Službeni glasnik" iz Beograda i našim čitaocima poklanjamo 10 dela ovog izdavača.
Službeni glasnik će i ove godine Međunarodni sajam knjiga u Beogradu dočekati s velikim brojem novih vrednih izdanja i mnoštvom sajamskih promotivnih akcija i popusta – poručuju iz ove kuće.
Posebnu pažnju zavređuje kapitalno kartografsko-enciklopedijsko izdanje na kakvo se u Srbiji čeka već decenijama. Reč je o dvojezičnom „Velikom atlasu Srbije“, u čijoj izradi je učestvovalo više desetina eminentnih autora. Sadržinski i stilski prilagođeno najširem krugu korisnika, neprocenjiv je edukativni resurs i pomoć stručnjacima, naučnicima, učenicima, studentima i svima onima koji žele da upoznaju prirodne i društvene odlike Srbije.
Od domaćih pisaca tu je Jovica Aćin, s novim romanom o prijateljstvu, ljubavi i zločinima, „Šibanje“. Prema rečima Gojka Tešića, „Šibanje“ je izazovno delo romaneskne umetnosti, s policentričnom pričom o našem bolesnom vremenu u haosu i kosmosu „dva đavolska grada“, podjednako izmišljena i realna.
Tu je i prvo kolo Izabranih dela Svetislava Basare, koje čine romani „Dnevnik Marte Koen“, „Džon B. Malkovič“, „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“, „Srce zemlje“ i „Početak bune protiv dahija“, dajući nam presek kroz vreme i prostor književnog i stvaralačkog puta jednog od naših najčitanijih pisaca.
Okosnica knjige „Radionica za izradu anđela: Razgovori u ateljeu“ su intervjui sa Milanom Tucovićem koje je u rasponu od 10 godina uradio Zoran Jeremić. U iskrenom razgovoru dva prijatelja čitaocima se otkriva poreklo, život, stvaralaštvo ali i skriveni poetsko-filozofski svet jednog od najznačajnijih srpskih savremenih slikara.
Govoreći o Miloradu Paviću i sebi, Jasmina Mihajlović u knjizi „Rodoslov prijatelja“ ispisuje intimnu istoriju emotivne i umetničke sinergije dva pisca, zaustavljajući prolaznost života i ljudski zaborav, a svedočeći o drugima više nego o sebi, dela i živote pisaca, umetnika, prijatelja, opisuje sa osobenom emocijom i neophodnom dozom iskrenosti i neskrivene ljubavi.
Prvi put prevedena u Srbiji, jedna od favoritkinja Stivena Mura, jeste Bridžit Brofi i njena „Palata bez stolica“, roman koji on smatra apsolutnim remek-delom, a autorku svežom, originalnom, „iščašenom“ književnicom.
Tu je i izazov za čitaoca, u kojem ima malo nežnosti – nenostalgičan roman Zite Rucke o svetu koji prolazi „Smej se ako imaš zube“. Kako čovek koji ništa ne zaboravlja može da živi u svetu u kome je sve osuđeno na zaborav otkriva u svom novom romanu „Čagin“ Jevgenij Vodolazkin, dobitnik Nagrade „Velika knjiga“ za 2023.
„Mosbrugerovi“ Monike Helfer dirljiva je saga o ljubavi, poreklu, porodičnim tajnama, pripadnosti i otuđenosti, ali i zanemarenim žrtvama rata. „Žena koja je pušila Žitan“, arhitektonski roman Olge Radić o Jovanki Bončić, govori o raskošnom talentu i filmskoj sudbini Srpkinje koja je bila prva žena s diplomom inženjera u Nemačkoj i po čijem imenu naziv nose jedna ulica i jedna i univerzitetska nagrada u Darmštatu.
Knjiga za čitanje i slušanje jeste „Deset portreta i deset razgovora“ Milivoja Pavlovića, u kojoj u razgovorima i susretima sa deset velikana srpske književnosti autor pruža jedinstven osvrt na njihov život, delo i kulturno-politički kontekst koji ih je pratio, upotpunjen zvučnim zapisima samih književnika, generisanim u vidu QR-kodova.
U knjizi-kameri „Vreli sati Monparnasa“, Žan-Mari Dro okuplja Modiljanija, Pikasa, Kiki, Sutina, Mana Reja, Apolinera, Maksa Žakoba, Žana Koktoa, Mari Vasiljef, Majakovskog, Osipa Zadkina, Žorža Papazofa i mnoge druge, i pred nama stvara deo živog pamćenja evropske kulture.
Odabrani eseji o umetnosti i umetnicima, „O svemu kritički“, Roberta Hjuza, u prevodu Miodraga Markovića, predstavljaju poučni i urnebesno zabavni pregled klasične i savremene umetnosti. Autor obuhvata četiri veka zapadne umetnosti – od Karavađa do Pikasa i Šnabela – govoreći o istorijskim okolnostima i likovnim vrednostima umetničkih dela, ali i o uticaju koji su kustosi, trgovci i kolekcionari imali na prijem tih dela i tržište umetnina.
U biblioteci Sabornik, monografija „Konj dobri i oružje“ predstavlja svojevrstan istorijski pregled borbe srpskih despota i vlastele za očuvanje državnog suvereniteta tokom prve polovine XV veka, pod pritiscima Turske sa istoka i jugoistoka, i ugarske države sa severa.
„Put u Nigde – Otkrivanje Srba od Kapadokije do Karpata“, Borisa Subašića, jedinstvena je knjiga, putopis, planinarski i turistički bedeker, u potrazi za izgubljenim tragovima srpstva, stopama Svetog Save, putem kojim retko ko ide. Vodič za ovo putovanje bilo je Žitije Svetog Save, koje je napisao njegov učenik i saputnik Domentijan.
Veliki deo Glasnikove produkcije posvećen je deci i omladini. U mnoštvu naslova izdvaja se nov naslov u višestruko nagrađivanoj ediciji Azbučni red, koju uređuje Vladislava Vojnović, a ilustruje Luka Tilinger. Knjigu „Onaj događaj od a do š“, Jasminke Petrović, koja kaže da se sve može naučiti: hrabrost za svađu i još veća hrabrost za pomirenje, i azbuka gluvih, i kako je to osećati se kao kit ili se osećati kao vrabac.
Tu je i „Ćutibajka“ Vladimira Vukomanovića Rastegorca, poema o životnim izazovima, lepim i nelepim trenucima na životnom putu i snazi ljubavi koja sve pobeđuje. „Fantom, Vesna, i jedna ljubav stresna“, Jelene Vukić, koju ilustruje Sonja Paunović Varga, nastavak je serijala za tinejdžere i govori o rešavanju zagonetki prvog pravog (srednjoškolskog) zaljubljivanja.
Priča za laku noć „Oblak za sanak lak“ Vesne Smiljanić Rangelov, otklanja strah i strašne snove, a snagom lepe reči uljuljkuje u bezbrižan svet mašte. „Princeza sa tavana“ Aleksandre Mihajlović zbirka je nadahnutih istorijskih priča o značajnim ženama na srednjovekovnom srpskom dvoru, ilustrovana umetničkim fotografijama savremenih „princeza“ – za male i velike čitaoce željne znanja i nadahnuća.
Roman u kojem će mnogo toga otkriti pedagozi, roditelji, mali i veliki čitaoci, nova je knjiga u ediciji Knjigaonica „Kada opet budem mali“, Januša Korčaka, čuvenog poljskog začetnika moderne pedagogije, koji je, osim kao pisac i vaspitač, u svetskoj istoriji zapamćen i kao čovek koji je odbio da bude izuzet od zločina u nacističkom nemačkom logoru, zahtevajući da umre s decom, svojim štićenicima.
Prvih desetoro čitalaca koji pošalju mejl na adresu [email protected] dobiće na poklon sledeće knjige u izdanju „Službenog glasnika“: „Žena koja je pušila žitan“ Olge Radić, „Smej se ako imaš zube“ Zite Rucke, „Vreli sati Monparnasa“ Žan-Mari Dro, „Radionica za izradu anđela – Razgovori u ateljeu Milana Tucovića“ (razgovore vodio Zoran Jeremić), „Deset portreta i deset razgovora“ Milivoja Pavlovića, „Dnevnik Marte Koen“ Svetislava Basare, „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“ Svetislava Basare, „Rodoslov prijatelja“ Jasmine Mihajlović i „Kada opet budem mali“ Januša Korčaka.
Bonus video: Predstavljena knjiga Gorana Markovića „Zavod“
