0
Ono što sada mislim je da se ono što biste mogli nazvati gej kulturom pretvorilo u mejnstrim, kaže Nil Tenant, frontmen Pet Shop Boys-a u intervjuu za "NME".
U konferencijskoj sali njihove izdavačke kuće “Parlophone“ u londonskom glavnom uredu, Neil Tenant i Kris Lav, božanstva sintpop grupe Pet Shop Boys, potpisuju kopije svog novog 15. albuma „Nonetheless“, dok iz njih izbijaju urnebesne anegdote, a imena se nonšalantno izbacaju kao opušci cigareta, piše “NME”.
Između ostalog pominje se i trenutak kada je Tenant sreo tadašnjeg britanskog šefa trezora Džordža Ozborna na zabavi, koji je tražio savet frontmena, upoređujući svoj odnos s tadašnjim premijerom s najpopularnijim pop duom.
„‘Kakva je tajna vašeg dobrog odnosa s Krisom Lavom tokom toliko dugog vremenskog perioda?’, pitao je,“ seća se Tenant. „‘Samo razmišljam o meni i Dejvidu Kamerunu…'“. Ili iza pozornice na nastupu u Njujorku kada je komičar Majk Majers stidljivo priznao da se bori s nesanicom tako što piše lažne pesme Pet Shop Boys-a usred noći. „Odgovorio sam: ‘Imate li neke dobre? Neke koje bismo mogli da iskoristimo?'“, smeje se Tenant. Klavijaturista i saučesnik Lav, s druge strane, seća se kako mu je Liam Galager uzbuđeno rekao na jednoj žurci posle nastupa Oasisa: „‘Vi ste kao ja. Ne radite zapravo ništa na sceni, zar ne?'“
„Znamo svi da ti zaista puno radiš!“, kaže Lav Tenantu. „Video sam DVD! Ti i Džordž Majkl – mislim da niko ne ulaže više napora u nastup!“ „Jednom sam merio sve svoje korake tokom nastupa“, uzdiše Tenant. „Pomislio sam: zar je to sve?! To nije ništa!“
Oni podstiču jedan drugoga i uživaju u zadirkivanju. Tenant, obučen u šik crni džemper s rol kragnom i sa okruglim naočarima, preuzima konverzaciju, dok ga Lav, obučen u duksericu – danas bez svojih prepoznatljivih sunčanih naočara koje ga čini enigmatičnom pojavom na sceni – zadirkuje sarkastičnim doskočicama.
Od kada su se prvi put sreli slučajno u prodavnici hi-fi opreme na King’s Roadu u Londonu 1981. godine, ostali su posvećeni održavanju popa na visokom nivou, primenjujući ideale visoke umetnosti na zabavu, s raznovrsnom biografijom koja obuhvata 44 singla koji su se popeli na Top 40, mjuzikle na West Endu, baletska dela, avangardne filmove i saradnje s Dejvidom Bouvijem, Lajzom Mineli, Dasti Springfild i Džonijem Marom.
Njihov katalog obiluje kulturnim referencama i obrađuje raznolike teme, od korišćenja stroboskopskog svetla plesnog podijuma kako bi osvetlili pohlepu osamdesetih na svom debi albumu iz 1986. godine “Please”, do prikazivanja nežno prikazanog izmišljenog noćnog susreta između jednog mladog školarca i Eminema u pesmi “The Night I Fell In Love” iz 2002. godine. Njihovi muzički stilovi protežu se od italo-diska do semplova klasične muzike.
Jedna od najupečatljivijih pesama na albumu „Nonetheless“ je „New London Boy“, vinjeta o odrastanju, koju je je Tenant opisao kao događaj između drugog i trećeg stiha njihovog majstorski izvedenog singla iz 1990. godine „Being Boring“. Detaljno opisuje dolazak crvenokosog Tenanta, zaljubljenika u Bouvija, u London 1973. godine, deljenje stana sa „različitim 18-godišnjacima glem-roka sa ofarbanom kosom i Oksford pantalonama“, i prve korake u gej noćnim klubovima Sohoa. „Radi se o otkrivanju svoje seksualnosti, a ja sam želeo da postanem pop zvezda, tako da stih: ‘Da li ću ići do kraja?’ ima dvostruko značenje“, kaže Tenant.
U sredini pesme, on repuje: „Skinhedsi će te ismevati / Nazvaće te pederom / Ti ćeš se poslednji smejati / U tvojoj torbi je cigla“, aludirajući kako na viku koja mu je upućivana od strane ekstremnih desničara, tako i na dreg kraljicu iz njegovog rodnog grada Njukasla koja je u torbi nosila ciglu za samoodbranu.
Iako je „Nonetheless“ počeo kao kolekcija pesama, Tenant oseća da je podsvesno prožet gej senzibilitetom. „Mislim da je ovo naš gej album“, grandiozno izjavljuje, pre nego što ga Lav ismeva: „Stvarno?! Vraćam svoj primerak…“
Tenant navodi dramatičnu završnu pesmu „Love Is The Law“, koja detaljno opisuje boravak Oskara Vajlda u Nici, nakon izlaska iz zatvora, dok gleda krstarenje na mediteranskoj obali. „Tako da jezik koji pokušavam da koristim je jezik seksualnih odnosa – ‘trade’, ‘trick’ – američki sleng za zavođenje nekoga.“
Tenant je javno priznao da je gej u magazinu “Attitude” 1994. godine, plašeći se da će Pet Shop Boys biti svrstani kao „gej bend“. Da li smatra da su se stvari promenile? Nije baš siguran.
„Ono što sada mislim je da se ono što biste mogli nazvati gej kulturom pretvorilo u mejnstrim. Pre nekoliko godina, otišao sam da gledam predstavu ‘Kinky Boots’ na Brodveju. Publika je uglavnom bila heteroseksualna, ali kada bi dreg kraljice izašle na scenu, svi bi poludeli od oduševljenja. Pomislio sam: ‘Vau, cela ova stvar je postala potpuno mejnstrim’ – i mislim da je to zbog Ru Paul i njenog rijalitija.“
„Kao i sa ‘It’s a Sin'“, nastavlja on, referišući se na dramsku seriju iz 2021. godine u kojoj glumi Oli Aleksander, a koja je uzela ime od hita Pet Shop Boys-a iz 1987. godine. „Oseća se da je konačno i heteroseksualna zajednica suočena sa AIDS krizom.“
Tenant ostaje vernik pop muzike, ali žali zbog gubitka umetnosti i poezije u top listama i sužavanja fokusa. „Ljudi danas koriste pisanje pesama kao dnevnik, ali uglavnom pišu o bivšim ili trenutnim partnerima i kritikuju ih ili se osećaju tužno zbog toga“, kaže on. „Jedna od velikih oslobađajućih stvari kod pisanja tekstova je što možete pisati u prvom licu i pretvarati se da ste neko drugi. Zato mislim da je dosta napisanih pop pesama danas dosadno jer pisanje o sebi podrazumeva da ste zanimljivi.“
Kada su potpisali sedmogodišnji ugovor sa “EMI-jem” 1985. godine, njihov tadašnji menadžer Tom Votkins olako je rekao da će trajati samo tri godine. „Pomislio sam: Pokazaću ti!“ seća se Tenant. Prošli su kroz svoju „neuništivu“ imperijalnu fazu osamdesetih i „fazu preživljavanja“ devedesetih, ali koristeći savremen izraz, u kojoj „eri“ se sada nalaze?
„U eri ‘Nonetheless'“, odgovara Tenant, pokazujući zašto nastavljaju da balansiraju na tankoj žici između vremenske beskonačnosti i usmerenosti ka budućnosti, zaključuje: „Pet Shop Boys su uvek u eri sadašnjosti.“
Bonus video: Godišnjica ubistva Džona Lenona: Ustalasao je Ameriku tvrdnjom da su Bitlsi popularniji od Isusa