0
Za ovu nedelju vam preporučujemo za čitanje „Daske“ Uroša Dimitrijevića i „Zašto gramatika kroz bajkovitu priču“ Višnje Micić i Vladimira Vukomanovića Rastegorca.
Uroš Dimitrijević, „Daske“, Dom kulture Studentski grad, 2023.
Prozna produkcija strip crtača Uroša Dimitrijevića nam predstavlja iskustvo napetog odrastanja, pretočeno u filmski žurnal o multiverzumu niškog milenijalca. Treća nedelja avgusta 2004. godine za uskoro punoletnog Vuka Vojvodića postaće ključni isečak života koji se može snimiti i montirati kao pobednička storija šeprtlje ili šarmera, kao narativ igrice u kom je moguće biti car, jadnik ili nasilnik, ali i potučen do nogu ostati bez ikakve uloge u sopstvenom životu. „Nemam pojma šta ću da studiram“, kaže Vuk u „soni“ kameru. „Nemam pojma šta ću da radim sa životom. Bukvalno nemam predstavu“.
Mimo te neizvesnosti, Vukov život teče tempom kompjuterskih igrica, fanatičnog obožavanja skejta (zbog kog rizikuje život najboljeg druga Mitra), skejtera Tonija Hoka i fudbalera Peđe Mijatovića (čiji mu je poster ikona i ispovedaonica). Majka koja mu stalno prigovara („kao što joj je sve svinjac, tako joj je i sve hemija“) leči se od raspalog braka jogom i Erikom Badu. Otac, profesor psihologije, naivno pokušava da zastarele kompjuterske igrice pretoči u inovativna kvalitativna istraživanja društvenih grupa.
Kad prigusti, nespretni roditelji časom postanu pregovarači-izbavitelji i životni gurui; generacijski su ipak kodirani kao pomagači a ne kao ometači. Kroz niz zabuna i razočaranja, glupih gafova i bezumnih zamisli, pošteni i jezičavi junak osvaja kontrolu nad svojim malim svetom, odlazi na studije kamere, a nas šalje u budućnost, u prethodni Urošev roman.
Višnja Micić i Vladimir Vukomanović Rastegorac, „Zašto gramatika kroz bajkovitu priču“, Vulkan znanje, 2022.
Ovaj „metodički manifest“ jasno i vispreno objašnjava novu koncepciju nastave srpskog jezika: dostupan je u elektronskoj formi, a i preko Instagram naloga „za_drugaciju_gramatiku“, gde se nižu čarobne ilustracije Jane Rastegorac Vukomanović.
Uselivši gramatiku u avanturističku priču koja paše dečjem senzibilitetu, autori stapaju detalje stvarnog i običnog, zagonetke i fantastiku. Mesta od Požege do Pariza i ličnosti od Tesle do Čomskog povezana su sa čudnolikim bićima koja isprva učeniku nisu ni slična ni simpatična, ali se menjaju, i samom promenom uče kako shvatiti novo i drukčije. Superheroina Iva ima krila na gramatički pogon, a mališan Adam Preobraščić, grof od Bebonije sa marinskoplavom kosom i brcima, dokaz je da gramatiku može naučiti i odojče. Vukan je vitez sedmougaonog stola a ljubimac mu je Šišmi, vladar mraka; naopaki prasići imaju običaj da pojedu parče udžbenika, kojot Backo kupi flaše bačene u more a njegova voljena kojotica Zizi radi u rudniku i tako ruši rodne stereotipe.
Među junacima s misijom su i Deklina i Konjugina (jedna zadužena za učenje imenskih reči, a druga konjugacija) i „crvojež“ Maksa Sintaksa. Čudovište Gramatikus je sa svoje tri noge i tri oka oličenje svega što je nepoznato, još nenaučeno te stoga i strašno: tokom udžbeničke avanture, od neprijatelja koji je „pocepao knjigu znanja i razvejao je po svetu“ on postaje drug i saveznik koji „narušava početnu ravnotežu da bi se junaci otisnuli u avanturu“.
Višnja i Vladimir zastupaju pedagoški optimizam, verujući u rad mašte i zamišljanje nemogućeg. U svoje bajke o jeziku uvode Salvadora Dalija, sa divnim razlogom: zato što nadrealizam uvažava dečji način mišljenja.
Bonus video: Zašto je Frenzen plakao dok je čitao Elenu Ferante?
