0
Upoznavanje sa svetom alegorija i simbola pekinške opere, nastale pre više stotina godina u Pekingu, biće otvorena u utorak, 5. marta od 19 časova, u Oficirskom domu, saopštili su iz Galerije savremene likovne umetnosti Niš.
Bijenale plakata pekinške opere je osnovano 2022. godine, sa ciljem da kroz dizajn plakata predstavi i promoviše pekinšku operu, koja je kao tradicionalna umetnička forma veoma važan činilac kineske kulturne baštine.
Kroz brojne izložbe širom sveta (Kina, Japan, Singapur, Poljska, Meksiko, Kanada) Bijenale takođe afirmiše međunarodnu razmenu u oblasti dizajna i umetnosti, te podstiče internacionalni stvaralački dijalog.
Pekinška opera je jedinstvena umetnička forma, predstavlja simbiozu muzike, vokalnog izvođenja, mimike, plesa i borilačkih veština, te sažima gotovo sve folklorne elemenata Kine. Nastala je u Pekingu tokom sredine perioda dinastije Ćing (1636–1912), a postala je potpuno razvijena i prepoznatljiva sredinom 19. veka. Ona ima četiri glavna tipa uloge: šeng (gospodin), dan (žene), đing (grubi muškarci) i čou (klovnovi).
Boje, zvuci, svaki korak, pogled i ornament nose duboko značenje. Scenografija je minimalistička, a vreme i radnju određuju muzika i simboli. Bič u ruci postaje konj, veslo prelazi reku, a barjaci na leđima evociraju vojskovođu. Kostimi govore o društvenoj ulozi i položaju likova, dok maske otkrivaju njihovu suštinu. Crvena maska simbolizuje poštenje, bela laž, žuta hrabrost, a zlatna božanstvo – dodaju.
Na konkurs ovog bijenala pristiglo je 1.196 radova iz 35 zemalja. Međunarodni žiri, na čelu sa Liom Šuom, predavačem i kustosom iz Pekinga, odabrao je 50 plakata za izložbu. Učesnici su priznati umetnici na polju plakata iz Kine, Indonezije, Poljske, Nemačke, Srbije, Slovenije, Slovačke, Španije i Kolumbije.
Otvaranje je u Oficirskom domu, a svečanosti će prisustvovati grafički dizajner Ivan Mišić i Li Šu, predsednik selekcione komisije Bijenala. Izložba će biti otvorena do 30. marta 2024. godine.
Bonus video: Podcast Snaga uma – Slavimir Stojanović Futro – Kako nove digitalne navike utiču na našu kreativnost?