0
Od čuvene “Dece” Milene Marković, pa do novog Jergovića i Rašetine knjige o Titu, našim čitaocima predlažemo šarolik izbor literature za predstojeće letovanje.
Leto je vreme kada mnogi od nas traže savršeni beg od svakodnevnih obaveza, a postoji li bolji način za opuštanje od dobre knjige na plaži? Sa zvukom talasa u pozadini i suncem koje „prži“, nema boljeg mesta za uranjanje u priče koje će nas odvesti u svetove daleke od stvarnosti. Bilo da ste ljubitelj romantičnih romana, trilera, misterija ili laganih komedija, knjiga je idealan saputnik za svako letovanje.
U nastavku vam donosimo izbor najboljih knjiga za čitanje na plaži koje su vam izabrali članovi redakcije Nova.rs:
Ana Kalaba, zamenica urednice “Lajf” sektora
“Deca” – Milena Marković
– Knjiga koja te rastavi tako da se posle danima lagano sastavljaš. Kroz najslađa, ali i najtraumatičnija sećanja iz detinjstva; pa kroz važne momente „odrastanja“, preispitivanje sopstvenih odluka, ali osvrte na omiljene ludosti. Onda kroz suočavanje sa onim što si sada i s ličnom istorijom ispisanom na svakom ćošku tvog grada. Na kraju ti dozvoli da ostaneš dete, čak i u baš, baš teškim situacijama. „Decu“ sam planirano čuvala za more, kad budem imala dovoljno vremena i koncentracije, posebno zbog toga što je roman u stihu. Ispostavilo se da sam mogla samo nju da ponesem. Jeste teška, ali lako se čita, “izvozi” te za dan. Ali, onda moraš da je pročitaš bar još jednom.
Bratislav Nikolić, novinar redakcije Kultura
“Na osami blizu mora” – Zoran Ferić
– Ovo je prava knjiga za more i plažu, što se kaže kolikvijalno – “jedan kroz jedan”. Iako mi nije bliska ta podela literature, jer dobra knjiga je dobra gde god je čitali. “Na osami blizu mora” je roman sastavljen od devet priča i sve se odvijaju na ostrvu Rabu tokom 70-ih i 80-ih godina, gde je autor provodio svoje mladalačke dane tokom letnjih meseci. Zaljubljivanja, “muvanja”, turisti i turistkinje, čuveni dalmatinski “galebovi”, noćne avanture… Sve je tu. Majstorski napisana knjiga koja vam ne da da je ostavite ni u jednom trenutku. Ja sam je čitao pre sedam-osam godina na grčkom primorju, sedeći u kafiću pored plaže i pijući grčki “frape”. Bilo je vrhunsko uživanje, jer sam čitanje prekidao samo sa povremenim odlascima u more, tako da je kombinacija bila idealna. Garantujem vam da će vam ova Ferićeva opuštajuća, ali prvenstveno dobro napisana knjiga, jako prijati.
Strahinja Nikolić, novinar sportske redakcije
“Kuća od soli” – Miomir Petrović
– Kažu da bi, kada biramo knjige za plažu, trebalo tražiti neko štivo koje nije preterano teško – a Petrović je uspeo da napravi savršen balans romana koji se lako čita, ali ujedno intrigira dovoljno da vam ne dopušta da ga čitate u potpunosti isključeni. Istorijski roman smešten u period Jugoslavije tik pred Drugi svetski rat, Arsenije Martinović kao glavni lik i uzbudljiva avantura ovog mladog rumskog studenta filozofije angažovanog na prikupljanju umetničkih dela za kolekciju kneza Pavla – opuštajuće, zanimljivo i pre svega inspirativno – pogotovo ako planirate da vas put u nekom trenutku nanese ka Bizerti u Tunisu.
Irena Dedakin, novinarka redakcije Zabava
“Anđelin pepeo” – Frenk Mekort
– „Gore od običnog nesrećnog detinjstva je nesrećno detinjstvo u Irskoj, a još gore je nesrećno detinjstvo u katoličkoj Irskoj“, piše Mekort. Očaj siromaštva, težina katoličkih društvenih stega i nemogućnost bega od porodičnih okolnosti možda ne zvuči kao dobra ideja za štivo na odmoru, ali jeste – Mekort uspeva da tragičnu realnost svog detinjstva predstavi kroz britki humor i na taj način vas „uvuče“ u svet od kojeg nećete želeti da se odvojite.
Saša Stajić, šef deska i izvršni urednik
„Tito, povjerljivo i osobno” – Boris Rašeta
– Ne znam precizno kako stoje stvari s istorijskim udžbenicima novijeg datuma (čujem da je katastrofa), ali onomad, davno u osamdesetim godinama prošlog veka, učili su nas da je Tito bio najveći sin naših naroda i narodnosti. Istorija ga nije mazila, u svim bivšim republikama nacionalistički narativ postao je dominantan, pa su i Broz i njegov legat kopnili i gubili na važnosti. Osim onih par stotina jugonostalgičara u Kući cveća, kao i nekoliko tisuća sličnih koji se svakog 25. maja skupljaju u Kumrovcu, čini se da sve ostale ič ne zanima ne tako davna istorija, svakako zanimljivija, ali i kontroverznija od trivijalne stvarnosti koju živimo.
Ne i mene. Upravo suprotno, u poslednje vreme gutam istorijske knjige koje govore o tom periodu o kome, ispostaviće se, i ne znam onoliko koliko bi trebalo. Zato je tu fenomenalna, u Srbiji dvotomna knjiga „Tito, povjerljivo i osobno“ zagrebačkog novinara Borisa Rašete, u izdanju Portalibrisa. Ne časite časa, ova je knjiga na skoro 700 strana najbolji špijunski triler koji ćete pročitati ove godine.
Miodrag Dimitrijević, novinar sportske redakcije
„Alternativna istorija Srbije“ – Predrag J. Marković
– Laka, letnja knjiga koja vas neće opteretiti ničim drugim osim laganim maštanjem „šta bi bilo kad bi bilo“. Iako ovakva ideja postoji još od Platona, a kasnije je ozbiljno razvijana u nekim civilizacijama, u Srbiji predstavlja neku vrstu probnog balona. Da li smo nešto naučili iz istorije? Možda i nismo.
Miloš Lončar, producent video sadržaja
“Moja genijalna prijateljica” – Elena Ferante
– Dovoljno opširna da čitanje potraje, iako je jezik lak i brzo se čita, a priča je duboka i nije gubljenje vremena u intelektualnom smislu.
Bojana Marjanović, organizatorka
“Voli me više od svega na svijetu” – Mira Furlan
– Knjigu sam dobila za novogodišnje praznike. Ima ozbiljan karakter, pa je sama čekala more, nije se dala pre toga. Ona prosto klizi i čita se u jednom dahu. Sve se poklopilo, čitala sam je na Visu, Komiži i u Splitu, gde se odvijaju važni i emotivni dani Mirinog života. Tako da sam ležeći na plaži u Komiži i šetajući Visom mogla da preslikam delove iz knjige. Čitala sam je uz mnogo suza i smeha.
Milan Vukelić, izvršni urednik
„Rat“ – Miljenko Jergović
– Knjiga za plažu s naslovom „Rat“? O, da! Znam da bi mi neki lajfkouč verovatno pre savetovao neku selfhelp splačinu, ali kako da mu objasnim da meni pomoći nema? Posebno mi nema pomoći kad se pojavi novi Jergović, jer njegove nove knjige čekam s podjednakim uzbuđenjem kao albume omiljenih bendova. Jergović je „Rat“ najavljivao na svom Fejsbuku još pre par godina, kuvajući svoje fanove na tihoj vatri, dajući nam po nekoliko pasusa ili pričica, na kašičicu. Iako sam prvo mislio da će u pitanju biti roman na jergovićevskih 600-700 stranica, ispostavilo se da je u pitanju mnogo čudnija zverka. „Rat“ je, naime, zbirka priča čiji je glavni lik neimenovani grad pod opsadom.
Da, prvo nam svima na pamet pada njegovo rodno Sarajevo, ali nijedna od čak 117 kratkih priča u ovoj zbirci eksplicitno ne navodi nijedan toponim. Mogao bi to biti Lenjingrad, mogla bi biti Gaza, a moglo bi biti i nama mnogo poznatije i stoga bolnije Sarajevo. Knjigu bi valjalo čitati pravolinijski, onako kako ih je pisac rasporedio, a ne na preskok. Videćete zašto. Ne znam za većeg majstora ovog našeg jezika od Miljenka Jergovića, a „Rat“ taj status dodatno cementira. Jer, ko drugi može da napiše tako efektnu priču čiji će glavni „likovi“ biti let jedne rakete ka opsedanom gradu i let jedne košarkaške lopte ka obruču?
Bonus video: Najveća kolekciju knjiga na Balkanu u Beogradu
