0
Izdavačka kuća Geopoetika predstavila je danas dve svoja nova izdanja. U pitanju su debitantski romani „Ruka u vatri“ dramaturškinje Staše Bajac, i već čuveni „Bonsai“, poznatog čileanskog književnika i Geopoetikinog autora Alehandra Sambre.
„Ruka u vatri“ Staše Bajac je i krimi i ljubavna priča, koju boji i nasilje i toplina, smrtna ozbiljnost i sarkazam, opasnost i strast. Snažan sociološki aspekt, izražen u prikazivanju društva i porodice kao njegove osnovne ćelije, obogaćen je duhovitim, a složenim poređenjem savremenog Beograda i Berlina, šire Balkana i Zapada – vešto, mudro, do detalja perceptivno oslikavanje različitih kultura i mentaliteta, bez glorifikacije i zauzimanja strana.
– Roman sam počela da pišem tokom korone. Htela sam da krenem i mnogo ranije, ali pošto sam radila razne druge projekte, a pisanje romana zahteva ozbiljno vreme i posvećenost, počela sam kada je bio lokdaun. Tada sam pomislila da način na koji se konzumira film i pozorište više neće moći da funkcioniše, da više nikada ljudi neće moći u gomili da sede na jednom mestu – rekla je Staša Bajac na predstavljanju romana „Ruka u vatri“ u prostorijama Geopoetike, i dodala:
– Shvatila sam da ne mogu da zamislim šta je to čime bih mogla da se bavim ako to nisu film i pozorište, a da je knjiga nešto što je preživelo najduže od svih pisanih formi. I tako su mi se stvorile mogućnosti u najbizarnijim okolnostima da napokon sednem i krenem da radim.
Staša Bajac diplomirala je dramaturgiju na FDU, kao i Narativni film i audiovizuelne tehnologije na UDK u Berlinu. „Ovaj će biti drugačiji“ pobednička je drama Hartefaktovog konkursa za najbolju dramu 2017. i na redovnom je repertoaru Ateljea 212, u režiji Đurđe Tešić. „Ova će biti ista“, u režiji Ivana Vukovića igra se u istom pozorištu od juna 2021. Dugometražni igrani film Vlažnost“ koji je pisala sa rediteljom Nikolom Ljucom doneo joj je dve nagrade za scenario. Jedan je od scenarista serija „Grupa“, koja je svoju premijeru imala na Sarajevo film festivalu, „Državni službenik“ i „Žigosani u reketu“.
„Ruka u vatri je ono što je i snažno i mekano, opasno i emotivno, sirovo i cinično. Ono što te tera da čitaš u dahu, da prepisuješ delove i šalješ prijateljima. Put od prezira do zaljubljenosti, pogled u prelepu tamu zbog koje izgorimo”, napisao je o knjizi “Ruka u vatri” reditelj Nikola Ljuca.
Druga knjiga koju je Geopoetika predstavila je „Bonsai“, čuveni prozni prvenac čileanskog književnika Alehandra Sambre (koji je inspirisao Kristijana Himenesa da napravi istoimeni film prikazan u selekciji „Izvestan pogled“ na festivalu u Kanu 2011). U pitanju nije samo, po rečima poznate argentinske novinarke i književnice Leile Geriero, autorke Epiloga ovog izdanja, „prvi roman koji je do danas putovao nedodirljiv zadržavajući svoje kapacitete“: već je delo „pisca sa apsolutnim sluhom“, u kome je „svaki pasus neophodan, u kome ništa ne nedostaje i ništa nije suvišno“; koji je, ukratko, pregled književnosti „kroz strašni, realni osećaj života“, i koji je već postao savremeni klasik.
– Alehandro Sambra spada u jedne od vodećih svetskih pisaca i svakako je jedan od najpoznatijih čileanskih autora. U svom pripovedačkom postupku on pravi vrlo originalna, neobična dela, kojima na neki način pomera određene granice književnosti. „Bonsai“ je kultni roman koji je konačno na srpskom jeziku, njegova kratkoća je velika vrlina, toliko mnogo je sugerisano na tako malo stranica – rekla je između ostalog Jasna Novakov Sibinović, direktorka Geopoetike.
Roman „Bonsai“ je, kao i sva druga dela ovog autora, sa španskog prevela Zorica Novakov Kovačević.
Alehandro Sambra (1975) čileanski je pisac koga je čuveni književni britanski list „Granta“ uvrstio u listu najboljih hispanskih pisaca. Za roman „Načini povratka kući“ (Geopoetika, 2012) dobio je dve književne nagrade, Altasor (2012) i nagradu engleskog PEN-a za prevedenu prozu (2013). Bio je finalista najprestižnije međunarodne nagrade za kratku prozu „Frenk O’Konor“ (2015) sa zbirkom „Mis documentos“ (Moji dokumenti). Dobitnik je holandske nagrade „Princ Klaus“ za celokupno delo (2013). Pored spomenutog, „Načini povratka kući“, objavio je romane „Privatni život drveća“ (Geopoetika, 2010), neobičan i jedinstveni „Faksimil“ (Geopoetika, 2017) i „Čileanski pesnik“ (2020), kao i eseje „Ne čitati“ (2018) i zbirku tekstova „Slobodna tema“ (2019). Dela su mu prevedena na desetine jezika i osvojila su čitalačku publiku širom sveta.
Bonus video: Paolo Koeljo – najčitaniji pisac modernog doba