Nagrada "Pavle Vasić" ULUPUDS-a, za 2019. godinu, pripala je prof. dr Saši Brajović za knjigu "Lujo Davičo - Fragmenti života" u izdanju "Klija", saopštio je žiri.
Žiri, koji čine istoričarka umetnosti dr Tijana Borić (predsednik), istoričar umetnosti prof. dr Igor Borozan i prof. dr Vladimir Simić, konstatovao je u obrazloženju da je monografija autorke Saše Brajović posvećena životu i radu jednog od najznačajnijih imena koreografske i plesne umetnosti, Luju Daviču, velikom borcu protiv fašizma čiji je raskošni opus sticajem različitih nemilih okolnosti ostao na marginama kulture sećanja uprkos činjenici da je reč o ličnosti koja je nadilazila lokalne kulturne okvire i isljučivost umetnosti igre, upisujući se u krugove avangardne evropske umetničke prakse.
„Metodski isprepletana, duboko promišljena, jasno precizirana i konceptualno postavljena monografija Saše Brajović ističe se među svim ostalim prispelim radovima. Autorka je nadišla okvire i polje dosadašnjih istraživanja i latila se nimalo jednostavnog zadatka koji je podrazumevao prelazak u drugi vremenski okvir i pažljivu rekonstrukciju od tek nekolicine sačuvanih sećanja i fragmentarno očuvane primarne građe“, ocenio je žiri.
Otvorenošću za multidisciplinarnost i interdisciplinarni pristup, Saša Brajović je, prema rečima žirija, značajnim istraživačkim iskustvom koristila korpus raznih vidova primenjene umetnosti prilikom tumačenja prikupljenih izvora i neštedljivo sarađivala sa brojnim kolegama iz komplementarnih i srodnih disciplina koji su joj omogućili da sagleda identitet zaboravljenog umetnika i njegovog uticajnog kulturnog kruga.
„Ona posmatra svoj predmet istraživanja daleko izvan usko stručnih opsega plesa i objedinjuje spektar najrazličitijih vrsta sveta primenjenih umetnosti kako bi kroz kompleksnu teorijsku i istorijsku prizmu ukazala na višestrukost i složenost Davičovog umetničkog delovanja. Analiza scenografskih postavki, kostima, fotografije i primenjene grafike kroz ilustracije iz zaboravljenih novinskih članaka, plakata,
umetničkih fotografija i notnih zapisa sa koregrafskim uputnicama, što se sve pokazalo bitnim u postizanju lepote i atraktivnosti nastupa, omogućava čitaocu da pronikne u kompozitnu ličnost i životni put Luja Daviča i njegovih brojnih saradnika koji su trasirali puteve modernosti izraza u umetničkom svetu donoseći kreativni evropski duh eksperimenata na teritoriju tadašnje Kraljevine Jugoslavije“, navedeno je u obrazloženju jednoglasne odluke žirija nagrade ULUPUDS-a.
Pronikavši u suštinu njegove ličnosti koja se može podvesti pod slobodu u svakom smsilu te reči, podrazumevajaći dakako i kreativnu nesputanost, Saša Brajović je, primetio je žiri, pojasnila zbog čega je uprkos mogućnosti komotnog životnog puta i utapanja u sigurnost, Davičo odabrao usamljeničko polje avangarde i performansa izvan institucionalne podrške.
Naime, đak Emila Žaka Dalkroza, švajcarskog kompozitora i utemeljitelja euritmike, Lujo je nakon povratka u Beograd ušao u Školu za ritmiku i plastiku Mage Magazinović koja je ostala upamćena kao korifej i borac za svrstavanje igre kao umetnosti na ovim prostorima.
U ovom kontekstu, žiri smatra da je posebno značajna autorkina analiza porodičnog foto albuma Venecije Levi Breder i partitura Pavla Stefanovića koje svedoče o kreativnoj energiji, osećajnosti, ritmici, slobodi i lepoti pokreta, kao i o nekonvencionalnom umetničkom izrazu koji je tražio interakciju sa publikom, prostor i svojstveni vizuelni identitet čemu je Davičo od detinjstva težio i bio posvećen celokupnim svojim bićem.
Žiri je naročito istakao likovne priloge koji su nepoznati ili nedovoljno poznati, a koji skladno upotpunjuju i prate narativni tok, dok jezik Saše Brajović, precizna upotreba kritičkih termina i jasnoća misli čine, dodaje se u obrazloženju, ovu knjigu preporukom i za širu čitalačku publiku.
Na ovogodišnji konkurs za dodelu nagrade ULUPUDS-a pristiglo je devet radova: „Priča o pojasevima srednjovekovnim narodnim i modernim kroz istoriju i običaje“ Milice Jovanović Marković (izdavač: autor), katalog „Otkriveni svet ilustracije Ljubice Cuce Sokić“ Gorane Stevanović (izdavač: Narodna biblioteka Srbije), katalog izložbe „XIV Umetnost, arhitektura, dizajn/ Izgraditi ponovo: Umetnici o arhitekturi“ Sonje Jankov (Kulturni centar Pančeva, Galerija savremene umetnosti), publikacija „Moda u modernoj Srbiji“ Draginje Maskareli (Muzej primenjene umetnosti), monografija „Umetnička zbirka Rajka Mamuzića“ dr Ane Rakić (Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad).
U konkurenciji su bili i katalog izložbe „Otisak vremena 70/ Grafički kolektiv 70 godina“ Ljiljane Ćinkul (Srpska akademija nauke i umetnosti i Grafički kolektiv), „Ivan Meštrović (1883-1962) Skulpture iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu“ Vere Grujić (Narodni Muzej u Beogradu) i „Termohromatske boje u primenjenim umetnostima i dizajnu, Zbornik Muzeja primenjene umetnosti“ mr Radeta Pejovića, dr Irene Živković i mr Ivane Veljović (Muzej primenjene umetnosti).
Saša Brajović, rođena u Beogradu, diplomirala je, magistrirala i doktorirala na Odelјenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na kome je od 1996. stekla sva naučna zvanja, uklјučujući i zvanje redovnog profesora 2016. godine.
Predavač je na predmetima koji izučavaju istoriju umetnosti i vizuelne kulture u Evropi od početka 15. do kraja 19. veka. Težišta njenog naučnog izučavanja su recepcija i interpretacija evropske umetnosti u oblasti Jugoistočne Evrope, mediteranske studije i vizuelna kultura Crne Gore.
Članica je akademskih odbora Centra za vizuelnu kulturu Balkana i Centra za studije jevrejske umetnost i kulture pri Filozofskom fakultetu u Beogradu, kao i Odelјenja za likovne umetnosti Matice srpske, i učesnica naučnih projekata finansiranih od strane Ministarstva nauke Republike Srbije od 2005. do danas.
Pored knjige Lujo Davičo, fragmenti života, napisala je naučne monografije: „Portreti knjaza Danila I Petrovića Nјegoša“ (2019), „Nјegoševo veliko putovanje. Meditacije o vizuelnoj kulturi Italije“ (2015), „Renesansno sopstvo i portret“ (2009), „U Bogorodičinom vrtu. Bogorodica i Boka Kotorska – barokna pobožnost zapadnog hrišćanstva“ (2006), „Gospa od Škrpjela – marijanski ciklus slika“ (2000).
Koaturka je knjige „Imaginarni vrtovi Ibera Robera“ (2012) i istoimene izložbe u Narodnom muzeju u Beogradu, urednica je zbornika „Beyond the Adriatic Sea: A Plurality of Identities and Floating Boarders in Visual Culture“ (2015).
Napisala je oko 70 studija objavlјenih u uglednim domaćim i međunarodnim zbornicima i časopisima.