U Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju "Adligat" otvoren je Salon nobelovki čiji je cilj promovisanje značaja i uloge žena u društvu, ženskog doprinosa književnosti, a u čast svih laureatkinja Nobelove nagrade za književnost.
Postavka, koja je, prema rečima direktora „Adligata“ Viktora Lazića, jedinstvena u svetu, obuhvata fotografije dosadašnjih dobitnica Nobelove nagrade za književnost, originalna izdanja njihovih dela, kao i po jednu stolicu/fotelju specifičnu za državu iz koje svaka od književnica potiče.
Povodom 110 godina od kada je švedska književnica Selma Lagerlef postala prva dobitnica Nobelove nagrade za književnost, u „Adligatu“ je izložena razglednica koju je napisala 1917. godine.
Pored stranih eksponata posetioci mogu videti i važne predmete tri srpske književnice koje su svojim životom i radom obeležile 20. vek: pismo Isidore Sekulić Miodragu Pavloviću, pisaću mašinu Desanke Maksimović i knjigu sa njenom posvetom književniku Petru Pajiću, kao i pisaću mašinu Grozdane Olujić i dva njena potpisana prva izdanja.
Salon nobelovki je otvoren 8. marta, na Dan žena, a u saradnji sa poverenicom za ravnopravnost Brankicom Janković, koja je rekla da su želeli da predstave jedinstvenu postavku koja se sastoji od tipičnih stolica država iz kojih nobelovke dolaze, njihovih knjiga, fotografija, vrednih dokumenata i artefakata koje su ambasadori doneli iz svojih zemalja.
„Imamo izloženih osam stolica za osam nobelovki, a želja nam je da u narednom periodu izradimo i svih 15. Simbolično smo ostavili i jednu praznu kako bismo prizvali uskoro nobelovku iz Srbije“, kazala je Janković.
Ona je istakla, kako prenosi Tanjug, da bi trebalo da je borba za ravnopravnost iza nas i da su se žene izborile za sva prava, ali se nažalost, primetila je, suočavamo sa repatrijarhalizacijom i produbljivanjem predsrasuda i stereotipa o ženama.
„Bez obzira što smo se u Srbiji izborile da smo jednake pred zakonom, ostala je neravnopravnost u kulturi i umetnosti. Žensko stvaralaštvo je mnogo veće nego što imamo priliku da vidimo, često je nepriznato i zapostavljeno“, rekla je Janković.
Janković je dodala da su se nobelovke, svaka na svoj način, borile za dostojanstvo, ravnopravnost i jednakost i „ostavile nama u zalog da idemo njihovim stopama ka boljem svetu u kojem svi imaju ista prava“.
Premijerka Ana Brnabić ocenila je da borba za ravnopravnost ne prestaje i da je mnogo borbe pred nama.
Ona je istakla da je Nobelova nagrada pokazatelj koliko su žene u svetu još uvek u podređenom polažaju.
„Od švedske književnice Selme Lagerlef, prve nobelovke, prošlo je 110 godina, a od tada do sada dobilo ih je samo 15 (za knjževnost). Nobelova nagrada za fiziku je pre dve godine, nakon 55 godina, dodeljena tek trećoj naučnici, a aktuelna nobelovka za ekonomiju je druga žena do sada. Jedina oblast u kojoj je veći broj žena u odnosu na književnost je Nobelova nagrada za mir, što govori koliko žene imaju da daju razuma i pameti ovom svetu „, istakla je Brnabić.
Uz konstataciju da se u poslednjih 30 godina povećava broj žena među laureatima Nobelove nagrade, Brnabić je izdvojila i nekoliko žena koje su u Srbiji „pokazale pravac i utrle put za rodnu ravnopravnost“, arhitektu Jelisavetu Načić, prvu slikarku i akademika Katarinu Ivanović, balerinu i novinarku Magu Magazinović, prvu ženu lekara Dragu Ljočić, naučnicu Milenu Marić Ajnštajn, heroinu Milunku Savić.
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici, kao i ambasadori ili zamenici ambasadora država u kojima su nobelovke živele i radile – Švedske, Norveške, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Austrije, Velike Britanije i Kanade, složili su se da svetska književnost ne bi bila ista bez tih žena.
Nobelovu nagradu do sada je dobilo 53 žena, od toga njih 15 za književnost: Olga Tokarčuk (2018), Svetlana Aleksijevič (2015), Alis Manro (2013), Herta Miler (2009), Doris Lesing (2007), Elfride Jelinek (2004), Vislava Šimborska (1996), Toni Morison (1993), Nadin Gordimer (1991), Neli Zaks (1966), Perl Bak (1938), Sigrid Undset (1928), Gracia Deleda (1926) i Selma Lagerlef (1909).