Salon arhitekture do 3. oktobra, Gran pri Dejanu Todoroviću

Velika nagrada - Gran pri 42. Salona arhitekture, koji pod sloganom "Uporno-Otporno" traje od 10. septembra do 3. oktobra u Muzeju primenjene umetnosti, pripala je Dejanu Todoroviću za realizaciju porodične kuće na Kosmaju (2018/2019), za koju je dizajn enterijera uradio Filip Rašković.

„Ovaj arhitektonski iskaz čini osobenim i naravno kvalitetnim pre svega njegovo arhitektonsko oblikovanje, ali i razumevanje teme i konteksta, odnosno mesta na kome kuća stoji. Ovde su prožeti i utkani elementi modernosti, ali i tradicije kroz formu i materijalizaciju. Nagrađeni arhitektonski iskaz pored projektantskih veština, pokazuje i dublje poznavanje istorije arhitekture kako one naše, tako i svetske, budući da se u radu čita prisustvo ideja od modernizma do metabolizma, kao i vladanje elementima naše tradicionalne arhitekture. Navedeni atributi prepoznaju se kroz odnos ostvarene forme – volumetrije, odnosno kroz odabir primenjenih materijala. Objekat je, iako nevelike kvadrature, zbog navedenih osobina, prepoznat od strane ne samo stručne javnosti, već kako vidimo i od strane šire – ‘laičke’ publike, navedeno je u obrazloženju žirija u koje su bili: Mustafa Musić (predsednik), Anđela Karabašević, Vanja Panić, Marija Simović i Eva Vaništa Lazarević.

Nagrada u kategoriji „Arhitektura“

Nagrada u kategoriji „Arhitektura“ dodeljena je Vladimiru Lojanici i Saši Macanoviću za realizovano delo „Pasivna kuća Zero Energy“ (Beograd, 2017-2019).

„Svi znamo da manje često može da bude više u arhitekturi, da te je kompleksnost zadatka rezidencijalne vile visoka. Na ovom projektu žiri je posebno usvojio, osim navedenih karakternih elemenata kao što su upečatljivost, i snaga te nepristajanje na uobičajene, vernakularne, prečesto viđane obrasce – ono što zovemo pečat ili izraz. Žiri je na ovom radu posebno uvažio sveobuhvatni prikaz: dakle ne samo utisak našeg simbola – Mis Van der Roevog paviljona, jakog čeličnog okvira sa ispunom od stakla – svima nam dragog i prepoznatljivog, a prepoznatljivost kao atribut jeste jaka poluga uspeha. Funkcionalno kao zatečeni ispod Vezuva iznenađujemo se da smo u 21. veku, da je krov iskorišćen kao solarni plato, a materijali retko kada baš tako sklopljeni, bez uobičajenih fizičkih barijera, inovativno postavljeni a da bi ispunili teško ispunjivo: energetsku održivost. I tu je boja ekspresije – crna… Dakle – uočavamo na ovoj kući i hrabrost retkosti ili retkost hrabrosti“, navedeno je u obrazloženju.

Nagrada u kategoriji „Gost Salona“

Priznanje je pripalo Toniju Trutaniću i Aleksandru Ćopiću za realizovano delo „B Twins“ na Braču (Hrvatska, 2018) i Zoranu Abadiću za delo „Business Continuity and Disaster Recovery Data Center“ (Prilep, Makedonija, 2016–2019)

Žiriji je konstatovao da „čitati ‘B Twins’ znači zapravo čitati njegovu duhovitost, infantilnost, želju za zabavom i slavljenjem života, ali ujedno i jednu zrelost u jasnom otklonu od nasleđenog kroz naglašenu kubičnost ove dve kuće za odmor na krovu restorana“.

„Žiri je dodeljivanjem ove nagrade želeo da podstakne na promišljanje o arhitekturi kao scenografiji za odmor koja je u snažnom kontrapunktu sa okolnim građenim i negrađenim pejzažom, jednog turističnog mesta poput Brača, ali i svakog drugog mediteranskog mesta duž Jadrana. Krov postojećeg restorana koji je poslužio kao teren za oba objekta se konstatuje u vizuelnom smislu mediteranskom stereotipnom balustradom oko granice krova, ali tu saradnja između postojećeg objekta i ovih ‘blizanaca’ prestaje. Nadogradnja u potpunosti ima autentični karakter, a veliki stakleni otvori sa dve naspramne strane kadriraju pogled na more posredno i neposredno. Jasnim arhitektonskim izrazom, čistim i pomalo smelim rešavanjem funkcije objekata i sadržaja u i oko objekta poput bazena, ovaj realizovani arhitektonski eksperiment u razmeri 1:1 svakako privlači pažnju i uspostavlja novo promišljanje o kućama za odmor“, obrazložena je odluka.

„Realizacija Data Centra u Prilepu autora Zorana Abadića predstavlja fortifikaciju 21. veka u oblikovnom i funkcionalnom smislu, a sve sa ciljem da se obezbedi i zaštiti ‘zlato’ – informacija u digitalnom zapisu. Odluka da se ovaj objekat i njegova putna infrastruktura oblikuju tako da ukopavanjem postanu nenametljiv deo pejzaža je otvorilo put ka promišljanju potpuno nove tipologije. Žiri ovom nagradom želi da istakne značajnost arhitektonskog oblikovanja i autorovu uspešnost da jednom utilitarnom objektu da karakterističan i prepoznatljiv izgled“, navdeno je u obrazloženju.

Nagrada u kategoriji „Enterijer“

Miloš Milivojević nagrađen je za realizovano delo „Apartman 12/10“ (Beograd, 2018–2019), a žiri je ocenio da ovaj enterijer sugestivno govori o zrelosti i sofisticiranosti njegovog autora.

„Prostor odlikuje pre svega mera dobar ukus, osećaj kako za kompoziciju i detalj, a tako i za harmonizaciju primenjenih materijala, pa je logično da je rezultat morao biti valjan. Iako je reč o savremeno oblikovanom enterijeru, uočljivo je odmicanje od opštih mesta i estetike kakvom je ‘zatrpano’ naše tržište opterećeno sugestijama i željama investitora, odnosno sugestijama proizvođača materijala i opreme“, istakao je žiri.

Nagrada u kategoriji „Publikacija“

Branislavu V. Milenkoviću dodeljena je nagrada za delo „Nerezi 52“, a žiri je skrenuo pažnju na višestruki neprocenjivi značaj ove skromne publikacije.

„Ona predstavlja originalni arhitektonski zapis nastao davne 1952. godine, o narodnom graditeljstvu i svakodnevnom životu malog makedonskog sela Nerezi u blizini Skoplja, koje danas velikim delom više ne postoji u svom izvornom stanju. Pisanu reč prati izuzetno vredna zbirka autorskih akvarela koji besprekorno pažljivo beleže bogatstvo svakodnevnih prostornih i životnih situacija među gusto nanizanim kućama na izrazito pokrenutom terenu, na otvorenim čardacima, tremovima, i u zatvorenim sobama skromnih seoskih domaćinstava. U pitanju je originalno istraživanje koje je profesor Branislav Milenković sproveo tokom leta 1952. godine, kada je imao svega 28 godina, a koje je ‘ugledalo svetlost dana’, kako on to piše, tek 67 godina kasnije, nešto manje od godinu dana pre njegove smrti. Publikacija ‘Nerezi 52’ predstavlja izuzetno vredan doprinos arhitektonskoj misli i nauci o prostoru“, naglasio je žiri.

Priznanje u kategoriji „Arhitektura“ dodeljeno je Đorđu Kitiću, Dušanu Nikoliću, Mirjani Nikolić, Ivani Mišić i Dejanu Knežiću za realizovano delo „Resort Branković“ (Stara Planina, 2015–2018), Milanu Jakiću i Andrijani Maksimović za realizovano delo „Divčibar“ (Divčibare, 2016–2019), Milošu Đurasinoviću za rekonstrukciju porodične kuće (Beograd, 2017–2019) i Dijani Adžemović Anđelković, Vladimiru Anđelkoviću i Aleksandru Bogojeviću za delo „Porodična kuća VU“ (Novi Sad, 2017–2019).

Priznanje u kategoriji „Gost salona“ dodeljeno je Sonji Radović Jelovac za realizovano delo „Uslužno-servisni objekat Ski centra Kolašin 1600“ (Crna Gora, 2016–2019), a Priznanje u kategoriji Enterijer Dušanu Tešiću i Dušanki Vučenović za „Gorski hotel & spa“ (Kopaonik, 2018–2019) i Aleksandru Gušiću za Galeriju moderne umetnosti (Smederevska Palanka, 2019).

Priznanje u kategoriji „Eksperiment i istraživanje“ otišlo je u ruke Kolektiva „Škograd“ za realizovano delo „Infrastruktura nade“ (2016–2019) i Snežani Zlatković za realizovano delo „Transformacije gradskog pejzaža – dekompozicija“ (2013–2019).

Pohvale u kategoriji „Enterijer“ pripale su Dejanu N. Todoroviću (Würth Srbija trening i test centar, Beograd / 2018–2019) i Suzani Mijatović i Tijani Kostić (100 Hammersmith Grove, London, Velika Britanija / 2017–2018).

Na ovogodišnji konkurs Salona arhitekture prijavljeno je ukupno 204 rada, selekcioni žiri je u zvaničnu selekciju uvrstio 139 radova od kojih je u konkurenciji za nagrade razvrstano 115 radova u četiri kategorije. Nije bilo radova iz urbanizma, arhitektonske kritike i arhitektonske fotografije, a konkursni i studentski radovi izlažu se van kategorije za nagrade. Oko trista autora, u oko sto timova, prikazuju svoje radove iz različitih oblasti arhitekture – javne objekte, stambene i industrijske zgrade, enterijere, eksperimentalne i istraživačke projekte i pisanja o arhitekturi.