0
Baronica Elza fon Frajtag-Loringhoven, bila je, u najmanju ruku, daleko ispred svog vremena. Početkom 20. veka, nosila je grudnjake napravljene od praznih konzervi supe, snimila je eksplicitan film sa Menom Rejem – i verovatno bila inspiracija Marselu Dišanu za njegovo najpoznatije delo “Fontana”, čuveni pisoar.
Rođena je kao Elza Hildegard Ploc u gradu Svinoujšće u Poljskoj 1874. godine. Titulu baronice stekla je 1913. godine u Njujorku udajom. Baronic nije bila to samo po tituli i zvanju, nego je svaki deo njene ličnosti zdušno prisvojio i opravdao taj naziv: bila je u potpunosti avangardna pojava koja prkosi buržoaskoj pristojnosti. Ove godine u Veneciji odlikovana je kao pionirka dadaizma kojoj je ceo život bio jedan veliki performans, piše „Gardijan“.
Svoje rane godine provela je u Berlinu nastupajući u vodviljima, da bi se zatim se preselila u Njujork gde se izdržavala od posla umetničkog modela. Izrađivala je skulpture i kostime od predmeta koje je pronalazila na ulici (njena venčana burma bila je napravljena od zarđalog parčeta žice pokupljenog s trotoara) i pisala eksperimentalnu poeziju, koju je javno izvodila. Sarađivala je sa nadrealistima Marselom Dišanom i Menom Rejem u filmu “Baronica brije stidne dlake”. Nažalost, do danas je preživelo samo nekoliko kadrova iz tog filma.
Izložba u londonskom izložbenom prostoru “Kuća Mimoza” , koja traje do 17. septembra, napravljena je u čast njenom nekonvecionalnom načinu života. Na izložbi će biti prikazani predmeti koji su bili u njenom vlasništvu, poput zarđalog venčanog prstena i nazubljenog drvenog šiljka koje je nazvala „Katedrala“.
„Ona je bila mnogo više od predmeta koje je koristila u svojim nastupima“, kaže kustoskinja izložbe, Darija Kan. „Bila je izuzetna pesnikinja.” Za potrebe izložbe razni umetnici su snimili čitanja njenih pesama. “Želela sam da njenim pesmama dodam glas”, dodaje Kan. „Ne postoji nijedan snimak Elzinog glasa, ali postoje brojna sećanja na njena izvođenja i čitanja poezije”.
Jamajčansko-američki pesnik Klod Mekej pisao je o baronici koja je recitovala pesmu „muškim i prodornim glasom u svetlucavoj odeći okićenom šarenim perlama i šljokicama, s mnoštvom narukvica oko ruku, vodeći svoju pudlicu sa pozlaćenom ogrlicom“. Njeni nastupi su bili strastveni. Majk Gold, koji je zajedno sa Mekejem uređivao časopis “Liberator”, prisetio se njenih nastupa: „Zidovi se tresu, plafon se ljulja, život je stvaran i ozbiljan!“
Zuzana Janin, umetnica u “Kući Mimoza”, je 2018. godine ustanovila nagradu za žensku umetnost u Poljskoj u čast Baronice i nadrealistkinje Marije Anto. Ona smatra da je Baronicina umetnost bila mnogo više od dadaizma.
„Šta je značilo“, pita se Janin, „kada su gradovi Evrope počeli da grade javne sanitarne sisteme koji su potpuno promenili higijenske navike građana? Ona nije bila samo dadaistička pesnikinja, nego i društveno angažovana, futuristička umetnica koja je u svojim revolucionarnim radovima koristila predmete iz svakodnevnog života prateći tehnološke inovacije.“
Inspirisana Baronicinom “Katedralom”, Linda Stupart, umetnica iz Birmingema napravila je skulpturu koristeći „kožu drveća“ sakupljanu tokom šetnji koje su bile deo performansa, koje je sprovodila duž obale reke Kol u Midlendsu. Prvi put izložena u Njujorku 1918. godine, “Katedrala” je predstavljala Baronicinu počast gradskim neboderima ili “komercijalnim hramovima”. Stupart smatra da Baronicin životni kredo treba treba usvojiti, a on glasi: “Imaj seks sa svima! Doživi starost! Blamiraj se i preteruj u svemu!”
U umetničkom svetu je i dalje vrlo živa rasprava o tome da li je Baronica u potpunosti ili delimično odgovorna za Dišanovu “Fontanu”, njegov čuveni prevrnuti porcelanski pisoar, sa natpisom „R Mutt“?
„Njen život, spisi, način rada, upotreba vodovodnih i kanalizacionih cevi u radovima, sve to potvrđuju“, kaže umetnica Janin. „Ona zaslužuje mesto u svetu umetnosti. Bila sam veoma iznenađena što je pre nekoliko godina Dišanova “Fontana” izložena u Tejt Modernu bez ikakve napomene o Elzinom autorkom doprinosu.”
Bonus video – Oldtajmeri u Nišu: Mladi da se upoznaju, stariji da se prisete
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare