1
Britanska biblioteka iskoristila je najsavremeniju tehnologiju da otkrije skrivene odlomke "Camden’s Annals", prvog zvaničnog izveštaja o vladavini Elizabete I, time otkriviši nove podatke koji menjaju istoriju.
Bio je to prvi zvanični izveštaj i jedan od najvrednijih izvora o ranoj modernoj Britaniji, koji je naručio njen naslednik, kralj Džejms I. Ali, već 400 godina niko nije mogao da pročita odlomke na stotinama stranica ovog rukopisa jer ih je njihov autor iz 17. veka revidirao i autocenzurisao, očigledno da bi izbegao kaznu za uvredu, piše „Gardijan“.
Sada, najsavremenija tehnologija skeniranja omogućila je Britanskoj biblioteci da prvi put pročita skrivene stranice „Anala“ Vilijama Kamdena. Pomenute stranice su bile ili prepravljene ili pak sakrivene ispod komada papira zaglavljenih tako čvrsto da bi pokušaj da se podignu pocepao stranice i uništio dokaze. Unapređena tehnologija, koja uključuje propuštanje svetla, otkrila je te tekstove, nudeći nove uvide u vladavinu kraljice i političke mahinacije njenog dvora. Ovo otkriće oduševilo je naučnike i istoričare. Stranice bacaju novo svetlo na značajne istorijske epizode kao što je Elizabetino izopštenje od strane pape Pija V i nominacija Jakova za njenog naslednika.
Džulijan Harison, vodeći kustos srednjovekovnih istorijskih i književnih rukopisa Britanske biblioteke, rekao je za „Gardijan“ da „mu je srce stalo“ kada su se prvi put pojavili nepoznati odlomci.
– To je zaista jedan od onih magičnih trenutaka za pamćenje. Slika je revolucionarna. Nikada ranije nismo uradili nešto ovako. Prosto je neverovatno – kazao je Harison.
Napisani na latinskom, „Anali“ su bili zasnovani na dokazima iz prve ruke kao što su izveštaji svedoka i zvanični parlamentarni zapisi, koje je prikupio Kamden, koji je umro 1623.
– Imamo 10 tomova rukom pisanih rukopisa od kojih bukvalno nekoliko stotina stranica ima odlomke koji su dosad bili skriveni. Savremeni istoričari su se obično oslanjali na Kamdenove Anale kao na nepristrasan i navodno tačan zapis. Ovo novo istraživanje otkriva da su ključni delovi revidirani… To implicira da su Kamdenovi anali namerno prepisani da bi predstavili verziju Elizabetine vladavine koja je bila povoljnija za njenog naslednika – tvrdi kustos.
Primetio je, na primer, tvrdnju da je Elizabeta I imenovala Džejmsa VI od Škotske kao svog naslednika na samrtnoj postelji:
– Elizabeta se nikada nije udavala i umrla je bez dece 1603. godine, da bi je na engleskom prestolu nasledio Marijin sin, Džejms VI od Škotske . Analiza nacrta rukopisa pokazuje da je scena na samrti bila izmišljeni dodatak koji Kamden prvobitno nije nameravao da stavi u svoju istoriju. Verovatno ga je uključio da bi umirio Džejmsa, tako da je njegovo nasledstvo izgledalo unapred određeno, što zapravo nije bilo. Elizabeta je bila previše bolesna da bi govorila u poslednjim satima i nijedan drugi istorijski dokaz ne ukazuje da je ova scena na samrti istinita.
Godine 1570. papa Pije V ekskomunicirao (izopštio) je Elizabetu. Harison je rekao da je Kamden prvobitno rekao da je papa bio motivisan na to „duhovnim promišljanjem“, da bi to u objavljenoj verziji zamenio izjavom da Pije stvara „tajne zavere“ protiv Elizabete:
– Uklanjanjem ranije zapaljive formulacije, Kamden je napravio zvaničnu priču neutralnijeg tona.
Ističe da će istoričari sada želeti da prošire ovaj materijal.
– Ima još toga da se otkrije! Ono što će biti zanimljivo je kako će se moderna tumačenja Elizabete I, tako važne istorijske ličnosti, potencijalno promeniti – kazao je Harison.
Istraživač Helena Rutkovska radila je na Analima, a izjavila je da je „bilo neverovatno jer su bili u mogućnosti da jasno vide nove informacije koje niko nije video 400 godina.“
Bonus video: Vida Ognjenović na promociji knjige Žarka Lauševića