2
Pismo koje je Čarls Dikens napisao misterioznim stenografskim stilom bilo je nedokučiva tajna više od jednog veka. Sve do sada. Nekoliko programera uspelo je da pomogne naučnicima da ga dekodiraju i saznaju šta je pisac hteo da kaže.
Decenijama su naučnici koji se bave likom i delom Čarlsa Dikensa pokušavali, bez mnogo uspeha, da dešifruju pismo od jedne stranice koje je autor napisao simbolima, tačkama i škrabotinama, piše „Njujork tajms“. Pismo je ležalo, nepročitano, u trezoru u „Morgan“ biblioteci i muzeju u Njujorku, sve do poslednjih meseci, kada su dvojica Amerikanaca sa iskustvom u kompjuterskim naukama uspela da naprave značajan napredak u dekodiranju pisma.
Bili su motivisani izazovom sa Univerziteta u Lesteru, koji je postavio kopiju na internet i obećao 300 britanskih funti, ili 406 dolara, osobi koja bi mogla da rešenje.
Pobednik takmičenja, Šejn Begs, stručnjak za kompjutersku tehničku podršku iz San Hozea, Kalifornija, nikada ranije nije čitao nijedan Dikensov roman. On je transkribovao više simbola nego bilo ko drugi od 1.000 ljudi koji su pokušali – pomažući da se razotkrije 163 godine stara misterija o jednom od najslavnijih svetskih autora.
– Nakon što sam uglavnom dobija loše ocene iz književnosti, nisam ni sanjao da će nešto što ću raditi ikada biti od interesa za Dikensove naučnike – rekao je Begs u saopštenju.
Ken Koks, 20-godišnji student kognitivnih nauka sa Univerziteta Virdžinija, našao se na drugom mestu.
Begs, koji je proveo oko šest meseci radeći na tekstu, uglavnom nakon posla, rekao je da je za takmičenje prvi put čuo preko grupe na Redditu posvećene razbijanju kodova i pronalaženju skrivenih poruka. Dikensovo takmičenje mu je, kako je rekao, privuklo pažnju jer su zagonetke koje uključuju stenografiju najduže ostale nerešene.
Begs je učestvovao u tri besplatne radionice „dešifrovanja“ na Zoom-u, koje su vodili Kler Vud, profesorka viktorijanske književnosti na Univerzitetu u Lesteru, i Hugo Bouls, koji predaje forenzičku lingvistiku na Univerzitetu u Italiji. Sesije su se fokusirale na zastareli oblik stenografije koju je Dikens naučio kada je imao 16 godina iz priručnika pod nazivom „Brachygraphy“, koji je napisao stenograf iz 18. veka, Tomas Garni.
Na početku svoje karijere, Dikens je bio sudski i parlamentarni izveštač, gde mu je dobro došao sistem za brzo vođenje beleški. Vremenom su se simboli i skraćenice koje je koristio razvili tako da je njegova lična stenograma postala nerazumljiva strancima. (Sam Dikens je to nazvao „onom divljom stenografskom misterijom“ u svom autobiografskom romanu „Dejvid Koperfild“).
Dikensovo pismo, napisano 1859. godine, čuva se u biblioteci „Morgan“ od 1913. godine. Verovatno je to bila kopija koju je Dikens napravio za sebe na osnovu cele verzije koju je napisao Džon Tadeus Dilejn, tadašnji urednik londonskog „The Times-a“. Celokupna verzija je izgubljena, rekao je dr Bouls, jedan od organizatora takmičenja i autor knjige „Dikens i stenografski um“.
Rekao je da je godinama pokušavao da dešifruje tekstove, ali da je „veoma malo napredovao“:
– Mogao sam da budem siguran u možda 10 simbola u pismu. Isto je bilo za sve koji su proučavali pismo poslednjih 150 godina.
Dr Vud je rekla da prethodne generacije nisu imale pristup tipu timskog rada koji je omogućila tehnologija „crowdsourcing“. Istakla je da su oko dve trećine ljudi koji su prisustvovali Zoom studijskim sesijama bili Dikensovi fanovi, a trećina kompjuterski stručnjaci. Kombinacija ljudi koji dolaze iz književnog esnafa i informatičkih voda pomogla je da se otvori novi teren.
– Neke stvari koje su zaista očigledne Dikensovcima nisu očigledne kriptografima – rekla je dr Vud. Obožavaoci Dikensa prepoznali su slova poput „H.V.“, što je značilo „Household Words“ naziv popularnog časopisa koji je Dikens imao i uređivao. U drugom slučaju, Begs je shvatio da se znak koji je ličio na simbol „@“, za koji su mnogi dekoderi mislili da znači „na“, zapravo upućuje na Dikensov časopis „All the Year Round“.
Begs (55) je u mejlu rekao da dešifrovanje „ne bi moglo da se obavi bez drugih dekodera i tima stručnjaka koji je bio u stanju ne samo da spoji rad, već i da protumači tragove“.
Transkripcija baca svetlo na spor koji je autor vodio sa londonskim listom „Tajms“. U pismu, Dikens kaže da je službenik u novinama pogrešio što je odbio oglas koji je želeo u novinama, promovišući novu književnu publikaciju, i ponovo traži da se objavi.
– Osećam se obaveznim, iako vrlo nerado, da vam se lično obratim… – navodi se u delu pisma. U drugom delu, Dikens je upotrebio frazu „neistinito i nepravedno“, za koju je dr Bouls rekao da je primer snažnog, direktnog jezika u 19. veku koji pokazuje da je pisac bio ljut.
Koks, student iz Virdžinije, piše beleške na času u stenografiji i kaže da je radio na pismu nekoliko sati svakog dana, između časova ili kuvanja, tokom nekoliko nedelja.
– Ponekad je lakše kada ga pogledate, a zatim pustite da vam se uvuče u mozak – rekao je.
Otkrio je da mu je majka bila Dikensova obožavateljka, tako da je odrastao upoznat sa njegovim ključnim delima.
– Bilo mi je intrigantno to što su neke stvari koje je napisao tako davno, a još uvek nepročitane i tajanstvene. Biti u mogućnosti da pročitate jednu od tih stvari prvi put bilo je stvarno sjajno – kazao je Koks.
Njihov rad je pomogao stručnjacima da dešifruju 70 odsto značenja Dikensovog teksta. Tokom naredne godine, organizatori će tražiti pomoć od javnosti oko dekodiranja ostatka pisma i drugih Dikensovih tekstova, ali novčana nagrada je bila dostupna samo jednom.
Filip Palmer, kustos i šef rukopisa u „Morgan“ biblioteci i muzeju, rekao je da je Dikensovo pismo „jedna od trajnih misterija“ u kolekciji.
– Posedovanje teksta ovog pisma konačno će omogućiti naučnicima da nauče više o Dikensovom stenografskom metodu i time steknu bolji uvid u njegov život i rad – zaključio je Palmer.
Bonus video: Anton Pavlovič Čehov: Čovek je ono u šta veruje