Foto: EPA-EFE/VICKIE FLORES, EPA-EFE/NILS MEILVANG DENMARK OUT

U petak, 10. juna u 18 časova u centralnom holu Doma omladine Beograda, Žikica Simić i Dragan Ambrozić pričaju o albumima Roda Stjuarta - “Gasoline Alley” i Nila Janga - “Harvest”.

Ciklusom razgovora pod imenom „Zlatne godine“ želimo da ponudimo jedno novo moguće tumačenje najvažnijih autorskih dometa popularne kulture, a posebno popularne muzike XX veka, kađe se u saopštenju Doma omladine.

Rod Stjuart– “Gasoline Alley” (1970)

Žikica Simić kaže da je u pitanju album kog je svakako najviše puta u životu slušao, i posebno okupljao ljude kod svoje kuće da ga čuju. Još uvek član grupe Faces, Rod Stewart je ovde vrhunski interpretator rokenrola kao fatalnog stanja duha, i uzbudljiv nastavljač boemskih sudbina nekih prethodnih decenija. Od sjajnih obrada do nekoliko originalnih kompozicija, on se nameće kao jedan od najutentičnijih vokala rok muzike ikad, otelotvorenje svih obećanja njenih “zlatnih godina”.

Nil Jang – “Harvest” (1972)

Dragan Ambrozić kaže da je ovo prvi album Neil Younga kog je kupio, i da mu je, kao i mnogima, bio uvod u njegov svet, iz koga ni danas ne namerava da izađe. Ove godine je tačno pet decenija od kad se “Harvest” pojavio, proslavivši kanadskog kantautora kao svetski značajnu pojavu tok trenutka. I zaista, verovatno niko nije tako dobro i poetično kao on izrazio post-hipi atmosferu, epohu kraja ideala i početka savremenog cinizma. Povrh svega, za razliku od mnogih njegovih bolnih albuma koji su usledili, ovo remek delo slavi sreću u ljubavi sa tada poznatom glumicom Carrie Snodgress, i ostaje kao spomenik nadi da negde u svetu postoji spokoj.

Bonus video – Mirela Priselac Remi „Elemental“: Ima neka tajna veza sa Beogradom

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar