Najnoviji ciklus crteža naslovljenih "Neimari" umetnika Mihaela Milunovića biće predstavljen na izložbi u Galeriji "Haos" od 3. maja do 3. juna. Milunović ovim radovima predočava svoja ubeđenja i razmišljanja o tome kako se iz ruševina starog uvek kreira i učitava nešto novo.
Ruine su, kako ističe ovaj umetnik, simbol ljudske taštine u njenoj istrajnoj nameri da oblikuje, sledeći ideje, habitate, zgrade, palate i utvrde, uraban središta, kako bi na neki način čovek ubedio sebe u večnost i nepromenljivost svog pregalaštva…
– Ruina je takođe i ruina ljudskih ideja tj. ideoloških koncepata. Čak i arhitektonsko – ideološke strukture koje de facto nisu postale ruina, opstaju među nama ispražnjene od svog prethodnog sadržaja, upravo kao ljušture, ili kao fantomatski entiteti, koji se ispunjavaju novim i nepoznatim sadržajem – kaže autor.
Rad Mihaela Milunovića, inače, obuhvata širok raspon disciplina, od slikarstva, crteža i fotografije do velikih skulptura i instalacija. Dekontekstualizacijom svakodnevnih predmeta, simbola ili situacija, Milunović kod posmatrača izaziva neku vrstu nelagode, spoj otuđenosti i znatiželje.
– Ovde je reč o radovima u kojima je nasilje, represija, manipulacija; neugodna realnost savremenog života razotkrivena i kreirana na novi način. To je angažovanost koja vas tera na razmišljanja i upućuje na simboliku potpuno novih učitavanja, novih doživljaja sveta. Čovek kao neimar novog društva, novog ustrojstva, nepredvidivih manipulativnih smerova i namera. Mi predstavljamo deo opusa ovog stvaraoca koji se, između ostaloga, pokazuje i kao vrsmi crtač – poručuju iz Galerije „Haos“.
Mihael Milunović je rođen u Beogradu 1967. godine, Milunović je odrastao u umetničkom porodičnom okruženju. I otac i deda bili su mu poznati srpski umetnici, a majka je poznata srpska i hrvatska vajarka. Milunovićeva rana iskustva igranja u ateljeu svojih roditelja, njegovo zanimanje za geografiju i mašine imaće trajan uticaj na njegov rad. Milunović je pohađao beogradski FLU, zatim École Nationale Supérieure des Beaux-Arts de Paris, gdje je studirao u klasi profesora Vladimira Veličkovića. Zapažen, postao je laureat Fondacije RENOIR (radio je i živeo u ateljeu Pjer-Ogista Renoara).
Od sredine 90-ih Milunović je učestvovao na brojnim izložbama širom Evrope. Radovi mu se nalaze u prestižnim muzejskim zbirkama, kao i u mnogim privatnim kolekcijama. Mihael je takođe izlagao na kuriranim izložbama u raznim muzejima sa uglednim stvaraocima. Živi i radi između Pariza i Beograda.
Tekst za ovu postavku je napisala istoričarka umetnosti Dušica Popović koja na jednom mestu ističe:
– Milunovićevi „likovi“ dozvoljavaju, štaviše prizivaju, jednu uznemirujuću analogiju: poput Dekartovog Boga koji prvo pokreće svet, potom se povlači iz svih ljudskih aktivnosti, možda Milunovićevi humanoidi predočavaju čoveka budućnosti kao prvobitnog pokretača, Tvorca veštačke inteligencije, koja je dalje nastavila sama dok se on povukao iz sopstvenog života u nekakvu još uvek teško zamislivu unutrašnju emigraciju.
Izložbu Mihaela Milunovića otvoriće ovoga puta, izuzetno u sredu (umesto uobičajenog utorka), 3. maja u 20 sati kustos MSU Mića Karić. Izložba će biti otvorena do 3. juna.
Bonus video: Izložba Andreja Josifovskog Pijaniste