Kolson Vajthed je drugi put za četiri godine dobio Pulicerovu nagradu u oblasti fikcije, saopšteno je danas na 104. dodeli upriličenoj onlajn.
Vajthed je nagrađen za roman „Momci iz Nikla“ (Laguna će ga objaviti početkom juna), priču o zlostavljanju u jednom popravnom domu na Floridi u vreme Zakona Džima Kroua (1876-1965).
Prethodno je 2017. dobio ovu uglednu nagradu za knjigu „Podzemna železnica“ (kod nas ga je takođe izdala „Laguna“). On je tek četvrti dvostruki dobitnik Pulicera za književost u 103 godine dugoj istoriji nagrada.
Ovogodišnji finalisti u oblasti fikcije su bila i dela „The Dutch House“ En Pačet i „The Topeka School“ Bena Lernera.
Iz oblasti publicistike izdvojena su dva naslova: „The End of the Myth: From the Frontier to the Border Wall in the Mind of America“ Grega Grandina – knjiga koja analizira američki mit o nezaustavljivoj ekspanziji u kontekstu savremenog političkog trenutka – i „The Undying: Pain, Vulnerability, Mortality, Medicine, Art, Time, Dreams, Data, Exhaustion, Cancer, and Care“ autorke En Bojer, „elegantna i nezaboravna naracija o brutalnosti bolesti i beskrupuloznoj zaradi na brizi o pacijentima obolelim od raka u Americi“, kako je navedeno u obrazloženju žirija.
Najbolju biografiju napisao je Bendžamin Mozer, „Sontag: Her Life and Work“ o Suzan Sontag.
Za najbolju istorijsku knjigu Pulicer je dodeljen V. Kejlebu Mekdanijelu za „Sweet Taste of Liberty: A True Story of Slavery and Restitution in America“ dok je najbolja knjiga pesama „The Tradition“ Džerikoa Brauna.
U kategoriji dramskog teksta najbolji je mjuzikl „A Strange Loop“ Majkla R. Džeksona, dok je najbolje muzičko delo opera „The Central Park Five“ Entonija Dejvisa, premijerno izvedena 2019.
Posebno priznanje žiri je ove godine dodelio Ajdi B. Vels (1862-1931) za hrabro izveštavanje o užasnom nasilju nad Afro-amerikancima tokom ere linčovanja.
U kategoriji novinarstva, dobitnici su „Enkoridž dejli njuz“ (Anchorage Daily News) uz doprinos „Propalblike“ (ProPublica) za temu javne službe, redakcija „Kurijer-džernala“ (The Courier-Journal) iz Luivila u Kentakiju, za udarne vesti, Brajan M. Rozental iz „Njujork tajmsa“ (The New York Times) za istraživačko pisanje, redakcija „Vošington posta“ (The Washington Post) za temeljno izveštavanje, redakcija „Baltimor sana“ (The Baltimore Sun) za lokalno izveštavanje, novinari „Sijetl tajmsa“ (The Seattle Times) i „Propablike“ za nacionalno izveštavanje, novinari „Njujork tajmsa“ za međunarodno izveštavanje (o otkrivanju „eksploatišućeg režima Vladimira Putina“), Ben Taub iz „Njujorkera“ (The New Yorker) za reportažu, Nikol Hana-Džouns iz „Njujork tajmsa“ za komentar, Kristofer Najt iz „Los Anđeles tajmsa“ (Los Angeles Times) za kritiku, Džefri Gerti iz „Palestajn herald presa“ (Palestine Herald Press) za feljton, Neri Blit iz „Njujorkera“ za karikaturu, foto-redakcija „Rojtersa“ za repotražnu fotografiju a Čani Anand, Muktar Kan i Dar Jasin iz „Asošijejtid presa“ (Associated Press) za editorijalnu fotografiju.
Detaljna obrazloženja o dobitnicima i informacije o finalistima možete pronaći na zvaničnom sajtu.
Nagradu je ustanovio Džozef Pulicer, mađarsko-američki novinar i izdavač, koji je nakon smrti 1911. sav svoj imetak zaveštao Univerzitetu Kolumbija. Prva Pulicerova nagrada je dodeljena 4. juna 1917. Dobitnike bira nezavisna komisija.
Uz diplomu laureatima pripada i po 10.000 dolara.
Srbija ima četiri dobitnika Pulicerove nagrade: naučnika Mihajla Pupina, pesnika Dušana Čarlsa Simića, novinara Voltera Bogdanića i foto-reportera Gorana Tomaševića.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar