0
Ruski umetnici se trenutno nalaze između čekića i nakovnja. A, najmanje su odgovorni za ovaj strašni bratoubilački pakao, osim retkih i svima dobro znanih pojedinaca, kaže za „Novu“ Novica Antić, prevodilac dramskih dela sa ruskog jezika i direktor Ateljea 212.
Progon ruskih umetnika širom sveta, zbog agresije Rusije na Ukrajinu, iz dana u dan je sve vidljiviji u javnosti. Valerij Georgijev, jedan od vodećih svetskih dirigenata, samo u poslednjoj nedelji ostao je bez brojnih angažmana kao i mesta šefa dirigenta Minhenske filharmonije, jer nije osudio rat u Ukrajini. Iz istog razloga, slavni sopran Ana Netrepko povukla se iz svih angažmana u njujorškom Metropolitenu kao i sa drugih svetskih operskih scena gde je bilo planirano da nastupa. Ali, cenu plaćaju i oni Rusi koji osuđuju invaziju, među kojima su dirigent Tugan Sohijev, koji je napustio poziciju muzičkog direktora Boljšoj teatra u Moskvi i funkciju u nacionalnom orkestru Tuluza zbog događaja u Ukrajini, jer se protivi bilo kakvom obliku sukoba, kao i Elena Kovalskaja, direktorka pozorišta Mejerhold centar. Cenu plaćaju i besmrtni ruski umetnici kao što su Čajkovski i Dostojevski, čija dela za neke kulturne ustanove trenutno nisu primerena, iako s ovim vekom i ovim ratom nemaju nikakve veze.
– Kažnjavati ruske umetnike koji rade širom sveta za ratnu invaziju Rusije na Ukrajinu je najpre teško ogrešenje o ljudska prava, a zatim mračna praksa nasilja na osnovu nečije nacionalne ili rasne “ne-podobnosti” čiji se ožiljci iz ne tako davne prošlosti, još nisu zacelili. Tim postupcima se radi za rat, a valjda je cilj da se radi svim silama za mir – ističe rediteljka i književnica Vida Ognjenović, direktorka Srpskog PEN centra.
Ona smatra da čak i da je reč o ratnim huškačima i ljudima koji su prizivali invaziju, tu bi krivicu trebalo dokazati pre kazne, a ne izricati zabranu samo na osnovu nacionalne pripadnosti.
– Apsurd je utoliko veći što se tako kažnjavaju ljudi koji su se izvan Rusije našli, mahom u bekstvu od sadašnje ruske politike. Kundera se negde početkom osamdesetih javno požalio na grubost tada još sovjetskih carinika što su mu nemilice preturali po prtljagu. Ta je, napisao je, nehumana bezobzirnost inače opevana u ruskoj literaturi od narodne poezije do savremenika, Brodski mu je na to oštro odgovorio da nikad u životu nije sreo ljubaznog carinika. I da je začuđen time što su Kunderi kao piscu za grubost carinika krive kolege po peru Puškin, Dostojevski i Tolstoj, Cvetajeva ili Pasternak. Uz to, napisao je i da ni u snu ne bi očekivao da je Kundera usvojio Lenjinovu “mudrost” da su “pisci inženjeri ljudskih duša” – podseća Ognjanović.
#related-news_1
Novica Antić navodi da je pre neki dan spiker ruskog parlamenta Dume uputio jasnu opomenu domaćim umetnicima izjavivši da svi oni, koji ne podržavaju oružanu intervenciju u Ukrajini treba da daju ostavke u institucijama kojima rukovode i da ne mogu više da računaju na državne dotacije za svoje programe i projekte.
– S druge strane, u Evropi i SAD se razbuktava pravi pogrom ruskih umetnika, pa čak i onih koji odavno nisu živi. Sličnu situaciju smo i mi na ovim prostorima preživljavali početkom devedesetih godina prošlog veka. Tako se umetnici i misleći ljudi marginalizuju i prostor se prepušta ratnim huškačima svih boja. To je ponovna eksplozija novog varvarstva političkih elita koje na svetskom nivou, to je sada očigledno, nisu dorasle poslovima za koje su birane. Nisu sposobne da se uhvate u koštac sa globalnim problemima kao što su dramatične klimatske promene, pandemije, ratovi, jer u svemu gledaju samo svoj interes – opstanak na vlasti i bogaćenje. Ovo je jos jedna tragedija čovečanstva kojim upravljaju nemilosrdnii ljudi bez velikih ideja i bez ikakve filozofije, vođeni nagonima grabljenja, otimanja i tlačenja. Ubeđen sam da takvom načinu razmišljanja ne smemo da se priklonimo. – objašnjava Antić, i dodaje da će u Ateljeu 212 uvek biti prostora za sve umetnike bez obzira na to odakle potiču i kojim jezikom govore, osim za one koji sa bilo koje strane zagovaraju rat, rasnu, versku i kulturnu, rodnu i bilo koju drugu vrstu diskriminacije.
Bariton i direktor Opere nacionalnog teatra Nikola Mijailović pita se kakve veze imaju Čajkovski i Dostojevski sa ovim što se događa.
– Ni Vagner nije imao nikakve veze sa Hitlerom. Ali u svim previranjima, manjim i većim sukobima, nažalost, uvek ispašta običan narod, oni koji su najmanje to prouzrokovali. Kao i umetnici koji s jedne strane stradaju a s druge se od njih očekuje da pokrenu narod u nekim društvenim promenama. Nadam se da je evolucija učinila svoje i da je čovečanstvo izvuklo neke pouke iz istorije, pa i ne tako davne, jer i Prvi i Drugi drugi svetski rat su bili juče. Najvažniji je život, najvredniji, i sve drugo su besmilice. Problemi se ne rešavaju gubljenjem i oduzimanjem života, posebno nevinih ljudi. Mnogo mi je žao što se sve ovo dešava – zaključio je Mijailović.
Bonus video: Bilja Krstić – Putešestvije Bistrika od Novog Sada do Londona
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
