Jedno od najpoznatijih likovnih dela na svetu, slika "Krik" Edvarda Munka, ukradena je 1994. godine iz Nacionalne galerije u Oslu. Nestala je u 50 sekundi. Dva meseca kasnije, uz saradnju norveške policije i britanskog Scotland Yarda, slučaj je rešen. Pal Enger završio je u zatvoru kao predvodnik kradljivaca. O njemu je sada snimljen dokumentarac “Čovek koji je ukrao Vrisak” (Sky Discovery +).
Enger, čovek koji je sanjao o karijeri profesionalnog fudbalera, ali je uz nju paralelno razvijao karijeru sitnog kriminalca, odrastao je na imanju u Oslu, gde je bilo mnoštvo nasilja, kriminala i droge. Enger je brzo ostavio trag kao talentovan fudbaler i profesionalno je igrao za vrhunsku ekipu Valerenga, piše “Gardijan”.
Međutim, van terena se peo na tabeli kriminalne lige sličnim tempom. Njegovi saigrači su primetili da je uvek imao dobre automobile i mnogo novca – prihoda od šverca i racija na zlatare i bankomate. “Sve osim droge”, kaže Enger u dokumentarcu za koji su ga intervjuisali satima.
Fudbal je nestao i zločin je zavladao. Nagrade su postajale sve veće i bolje (čamac, lepe žene), ali Enger ističe:
– Hteo sam više. Uvek sam voleo pažnju!
Počeo je da planira da ukrade “Vrisak”, sliku kojom je bio opsednut otkako ju je video na školskom izletu kao dečak. Užasna zabrinutost bez reči na licu slavne ličnosti i rukama iznad ušiju podsetila ga je na to kako se osećao zbog njegovog nasilnog očuha: „Mislim se – i drugi ljudi to imaju u iskustvu.”
Vraćao se da pogleda sliku, neizrecivu utehu u umetnosti, bar dva puta nedeljno godinama. Ne morate biti emotivac da biste se zapitali šta bi moglo biti sa ovim detetom da su okolnosti bile malo drugačije. Da li je njegova osetljivost na jednu sliku mogla da procveta u potpunije razumevanje umetnosti? Ili je to bio jednostavan poziv i odgovor na određeno iskustvo, kojem nikada nije bilo suđeno da bude nešto veće?
U svakom slučaju, u ovom životu, on ga je ukrao. Ali ne prvi put. Prvi put je umesto toga ukrao Munkovu “Ljubav i bol”, nakon što je razbio pogrešan prozor. Iskoristio je posledičnu zatvorsku kaznu da radi na boljem planu i uspeo je dok je policija u Oslu bila ometena ceremonijom otvaranja Zimskih olimpijskih igara 1994. u Lilehameru.
– Ja kažem „bolji plan“. U osnovi je bio isti plan: stavite merdevine uz spoljni zid, razbijte (tačan) prozor, zgrabite sliku, bežite. (Treba da se snimi film o očiglednom odsustvu bilo kakvog obezbeđenja oko norveške Nacionalne galerije, čak i nakon što je krađom “Ljubavi i bola” upozorena na njeno teško stanje.) – priča Enger koji je ovoga puta sastavio plan celokupne krađe, a onda u svojoj kući čekao da to učine za njega.
Konačno hvatanje Engera je najuzbudljivije, ali srce filma je zapravo njegov promašen, osujećen potencijal: njegova radna etika; njegov perfekcionizam; njegova ambicija koja je pritisnuta u pogrešnu službu; njegova spremnost da se zadovolji negativnom pažnjom kada nema one prave, njegovu tugu zbog gubitka prijatelja iz detinjstva i partnera u zločinu koji ga je izneverio na poslednjoj prepreci.
– Nakon svega, bio sam presrećan. Osećao sam se moćno. Verovao sam da ću biti miran barem koju godinu nakon što sam napravio budale od odgovornih na nacionalnoj razini – kaže Enger u filmu.
Ipak, istražiteljima je bio sumnjiv od prvog trenutka. Zavaravao se da je nedodirljiv, čak je nazivao policiju da bi se rugao istražiteljima.
– Bio sam uveren da nemaju nikakvih dokaza protiv mene – objasnio je.
Međutim, detektiv britanskog Scotland Yarda na tajnom zadatku, koji se pretvarao da trguje umetninama, uspeo je da dovede policiju do kradljivaca, pa i Engera. Njegovi saradnici su se izvukli od kazni zbog tehnikalija. On je dobio šest godina i tri meseca zatvora, najvišu kaznu za tu vrstu dela u Norveškoj.
No, Enger je postigao što je hteo, postao je poznat. Štaviše, napokon je bio na glasu kao veliki kriminalac, a to je bilo ono o čemu je sanjao.
Film britanske produkcije pokazuje kako Enger ponosan na svoja dela:
– Ono što mi se najviše sviđa je da niko drugi nije optužen ni za šta. I niko ne može da preuzme zasluge. To je moja priča!
Bonus video: Priča o Urošu Prediću
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare