0
Roman Bale u kojem su ključne teme samoća, neuroze i čovek koji prestaje biti grešan tek kad je star i umoran, kao i mozaik ratova, politika i ideoloških borbi koji su obeležili prvu polovinu XX veka u debitantskom autobiografskom romanu Ljube Arnautović, ovonedeljne su preporuke za čitanje.
Bala, „U ime oca“, Agora, 2022.
Kroz dominantni motiv građenja porodične kuće, ukopane u zemlju „da komšije ne bi zavidele“ – a „krase“ je senke, mračni uglovi, lomljeni svodovi – pripovedač uspostavlja komično-paradoksalnu vezu sa junakom „Zapisa iz podzemlja“ Dostojevskog: obojica su ogorčeni mizantropi koji žive za neuspeh. Kuća je samo emiter poruka o zadatoj propasti ljubavi i roditeljstva, a njen podrum je Balinom protagonisti važan kao rezonator i predajnik koji „šalje ljudima informaciju o neizbežnoj rezignaciji“.
U romanu već prevedenom na 12 jezika život se pretvara u vrtlog ili iluzija, ili neutaženih čežnji, pa su otud junaci gorki i siti svega. Hiroviti i neurotični glavni junak neprestano se žali i zdušno prezire ceo svet: uronjen je u bezličan jezik koji je krcat klišeima baš kao što je i njegova glava puna opsesija. Sasvim očekivano, kvari svoj brak i razara odnos sa sinovima. Vladimir Bala pripada generaciji slovačkih autora koja odbacuje teme politike i ideologije kako bi se okrenula unutrašnjem životu, osvetlila bitku sa depresijom, opsesijama i anksioznošću i opisala nemoć da se uobrazilja razluči od stvarnosti. Ljudski rod Bala predstavlja kao uzrok sveg štetočinstva u svetu. Ključne teme su mu samoća, neuroze i čovek koji prestaje biti grešan tek kad je star i umoran: „Iscrpljenost od nas pravi moralno besprekorne građane.“
Ljuba Arnautović, „U potaji“, Nojzac, 2022.
Debitantski autobiografski roman Ljube Arnautović je mozaik ratova, politika i ideoloških borbi koji su obeležili prvu polovinu XX veka. U centru napetog i potresnog štiva je četrdesetogodišnja Eva, službenica protestantskog Oberkirhenrata u Beču koja 1944. skriva Jevreje u stančiću kraj svoje kancelarije: tako upoznaje Valtera Baumgartena, kog je Ured za istraživanje srodstva odredio kao Jevrejina na osnovu Zakona o državljanstvu Rajha i naložio mu da se javi u sedište Gestapoa.
U burnom vremenu brzih promena, Genoveva Arnautović naoko se ističe samo po marljivosti i lepom vaspitanju, znanju pravopisa, matematike i češkog: burnu istoriju njenih hapšenja i porodičnih gubitaka niko ne sluti. „Tetka Eva“ skriva usamljenost i žal za sinovima koji su ostali u Sovjetskom Savezu, kao što skriva izazovnu i pogibeljnu prošlost komunističkog i radničkog aktivizma: bila je zatvarana, mučena, proterivana, proglašavana za neprijatelja države. Autorka u narativ upliće potresna porodična pisma i dokumenta od kojih se ledi krv u žilama. „U potaji“ je austrijska kritika pohvalila kao roman o hrabrosti, empatiji i idealizmu, kao delo u slavu svih koji veruju u politički otpor i u njemu aktivno učestvuju.
Bonus video: Vida Ognjenović na promociji knjige Žarka Lauševića
