Preminula nobelovka Luiz Glik

Glikova je preminula u SAD, potvrdili su izdavači pesnikinje iz kuće "Farrar, Straus and Giroux" za agenciju AP, ne precizirajući uzrok smrti.Luiz Glik bila je dobitnica svih važnijih nagrada za poeziju u Americi, a bila je i tek 16. žena nagrađena Nobelom za književnost. Kad je postala laureat Nobelove nagrade 2020, predsedavajući Nobelovim komitetom Anders Olson pohvalio je njen „iskren i beskompromisan glas, pun humora i oštre mudrosti".Luiz Elizabet Glik rođena je 1943. godine u Njujorku, u porodici Jevreja poreklom iz Mađarske. Njeni roditelji, ljubitelji književnosti, odmalena su je upućivali u grčku i rimsku mitologiju i klasične priče i legende, što će se vremenom odraziti i na njenu poeziju. U mladosti se borila sa anoreksijom i provela je šest godina na terapijama, što joj je otežavalo redovno školovanje.Počela je da piše još u detinjstvu, a nakon koledža se upisala na Univerzitet Kolumbija, ali je napustila studije i nakon toga se izdržavala radeći kao sekretarica. Posle prve zbirke poezije, „Prvorođeno“ (1968), usledio period „spisateljske blokade“ sa kojom se, kako je rekla, izborila kada je počela da predaje poeziju na koledžu Godar u Vermontu.Pesnikinja Luiz Glik, nagrađena najprestižnijim svetskim priznanjem za književnost, smatrala se jednom od najtalentovanijih savremenih američkih pesnikinja.

Autorka je brojnih zbirki poezije, među kojima se izdvajaju pre svega „Divlji iris“ za koju je 1993. osvojila Pulicerovu nagradu, te „Verna i vrla moć“ (2014), za koju je dobila Nacionalnu nagradu za književnost, „Pesme 1962-2012“, kao i „Kuća u močvari“ (1975), „Ahilejeva pobeda“ (1985), „Ararat“ (1990), „Sedam doba“ (2001), „Averno“ (2006), „Seoski život“ (2009)… Napisala je i dve knjige eseja o poeziji, „Dokazi i teorije“ iz sredine devedesetih godina i „Američka originalnost“ (2017).Iza sebe je ostavila sina Nou.Bonus video: Ko je Jun Fose