Knjiga švedskog istoričara i pisca Petera Englunda "Snovi svirepih noći/ Novembar 1942. Intimna istorija prekretnice Drugog svetskog rata", objavljena je u prevodu Spase Ratković, u izdanju beogradske Geopoetike.
U pitanju je uzbudljiva i potresna hronika običnih ljudi u ekstremnim ratnim okolnostima, o kojoj je u susretu sa medijima u prostorijama Geopoetike, pričao Milan Ristović, istoričar i urednik ove knjige.
– Englund u knjizi koristi negde oko četrdesetak ličnosti i njihova takozvana „ego dokumenta“. To su prepiske, dnevnici, autobiografske beleške… Sve ono što je ostalo kao neka vrsta autentičnog beleženja jednog stanja u kojem su se ti ljudi nalazili. Ono što je takođe zanimljivo da su to ljudi sa svih ratujućih strana. Imate obične ljude, različitih dobi, ali i poznate ličnosti, kao što je ruski pisac Vasilij Grosman. Imate japanske oficire, sovjetske branioce Staljingrada, ljude koji žive pod okupacijom, preživele iz koncetracionih logora, i sve je to sklopljeno u jedan veoma veliki i širok mozaik o Drugom svetskom ratu – kaže Milan Ristović.
Ali to ne znači, dodaje on, da se gubi veoma važna granica između onih koji su bili prave žrtve i onih koji učestvuju u tragici tog rata.
– Zašto je Englund izabrao baš novembar 1942, kao kratak vremenski odsečak? Zato što je to trenutak kada se lomi Drugi svetski rat. On je to podelio hronološki na nekoliko celina. Do leta 1942. na sovjetskoj strani se mislilo da spasa nema. Preokret dolazi od sredine novembra. Staljingradska bitka je trajala mesecima, ali ono što se događalo u drugoj polovini novembra i kasnije, je bio dokaz da odjedanput dolazi do promene situacije, koji se završava velikim nemačkim porazom u januaru 1943. To je bio znak da Treći rajh i njihovi saveznici idu ka konačnom porazu – zaključuje Ristović.
Peter Englund, je između ostalog poznat i kao sekretar Švedske akademije koji objavljuje dobitnike Nobelove nagrade za književnost. Geopoetika je pre nekoliko godina objavila njegovu knjigu „Lepota i tuga“, priču o Prvom svetskom ratu.
Geopoetika je danas predstavila i prvi roman – novelu, čuvenog muzičara Lenarda Koena „Balet Gubavaca“, napisan u periodu 1956-1961. godine u Montrealu, koji je pronađen u njegovoj zaostavštini. U knjizi se pored romana, nalaze i priče koje je Koen pisao u periodu kdok je studirao na njujorškom Kolumbija univerzitetu.
Bonus video: Terazije – istorija strogog centra Beograda u 100 sekundi