Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef) Foto:Amir Hamzagić/Nova.rs

Pedeset osmo izdanje Bitefa biće održano od 25. septembra do 4. oktobra u Beogradu, a međunarodnim žirijem predsedavaće Marin Man, pozorišna rediteljka, koreografkinja i autorka, umetnička direktorka grupe “In vitro”.

Međunarodni žiri 58. Bitefa činiće: Marin Man, francuska pozorišna rediteljka (predsednica), glumice Jelena Stupljanin i Tihana Lazović, dramaturg i pisac Dimitrije Kokanov, kao i novinarka i kritičarka Nataša Tripni, objavili su Nikita Milivojević, umetnički direktor Bitefa i Miloš Latinović, direktor Bitef teatra, tokom predstavljanja celokupnog programa festivala.

Nikita Milivojević, Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef) Foto:Amir Hamzagić/Nova.rs

– Marin Man je pored toga što je rediteljka, i koreografkinja, spisateljica, završila je Sorbonu, i ima svoju umetničku trupu “In vitro”. U pitanju je jedna vrlo zanimljiva, ostvarena, višestrano angažovana osoba – rekao je Nikita Milovojević.

Marin Man Foto: Riccardo Garolla

Deset predstava u glavnom programu

Žiri će odlučivati o tome koja će od predstava dobiti neku od nagrada festivala – Gran pri „Mira Trailović“ i Specijalnu nagradu „Jovan Ćirilov“.
Deset predstava, koje ove jeseni u Beograd stižu iz celog sveta, čine glavni program predstojećeg Bitefa, koji se održava pod sloganom „Lepota (ne)će spasiti svet”. Od 25. septembra do 4. oktobra publika će imati priliku da pogleda predstave iz Nemačke, Francuske, Švajcarske, Bolivije, Brazila, Holandije, Belgije, Slovenije, Hrvatske i Srbije.

Festival će svečano otvoriti plesna predstava „Mekšanje” Dens on ansambla iz Berlina u koprodukciji sa Onasis Stegi iz Grčke i Nacionalnim koreografskim centrom Rilije-la-Pap iz Francuske, a u koreografiji grčkog umetnika Hristosa Papadopulosa.

Dr Kristof Feldhus Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef) Foto:Amir Hamzagić/Nova.rs

– Specifičnost ove trupe je u tome što je čine plesači koji imaju više od četrdeset godina starosti. Komad svesno otvara pitanje šta znači sazrevati kao umetnica ili umetnik: Na koji način se telo menja, koje to promene unosi u nastup, na koji način se menja držanje ili stav, kako u direktnom tako i u prenesenom značenju. Mekšanje takođe postavlja pitanje i da li umetnica ili umetnik sa godinama mekšaju? – rekao je Kristof Feldhues, direktor Gete Instituta, na današnjem predstavljanju programa festivala.

“Komedi fransez” ipak drugi put u Srbiji

Pored predstave koja otvara Bitef, najveće interesovanje vlada za čuveno francusko pozorište “Komedi fransez” koje će se prvi pšut predstaviti publici Bitefa i to predstavom „Hekuba, ne Hekuba“ Tijaga Rodrigeša, koja će biti izvedena 26. i 27. septembra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta.

Nikita Milivojević, Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef) Foto:Amir Hamzagić/Nova.rs

Predstava je imala svetsku premijeru na nedavno završenom pozorišnom festivalu u Avinjonu, a Nikita Milivojević je otkrio predstavnicima medija da je ovo pozorište već dolazilo u Beograd, ali jako davno.

– Jedna od velikih želja Mire Trailović je da “Komedi fransez” dođe najzad na Bitef, i to se ostvarilo u godini njenog jubileja. Prvi put na Bitefu, ali ne prvi put u Srbiji, kao što smo ranije najavljivali. U međuvremenu smo malo istraživali u saradnji sa Karolin iz Francuskog instituta, i skrenuta nam je pažnja da je “Komedi fransez” gostovao u Narodnom pozorištu 15. marta 1936. godine. To je bilo gostovanje u zemljama centralne Istočne Evrope, imamo i plakat, dve predstave su igrane – ispričao je ovu zanimljivost Nikita Milivojević, zahvalivši se Službi za istraživačko-dokumentacionu delatnost Narodnog pozorišta, uz čiju je pomoć festival došao do ovog važnog podatka.

Karolin Sota Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef) Foto:Amir Hamzagić/Nova.rs

Karolin Sota, ataše za kulturu Francuskog instituta, je otkrila da je “Komedi fransez” osnovan 1680. godine i da je to najstarija pozorišna kuća u Francuskoj. Ističući značaj ovogodišnjeg gostovanja pomenute kompanije, Sota je podsetila na to i da je reditelj predstave „Hekuba, ne Hekuba” Tijago Rodrigeš novi direktor Međunarodnog pozorišnog festivala u Avinjonu, jednog od najznačajnijih festivala savremenog pozorišta u svetu.

– Kroz svoje pozorišne komade, ali i kao festivalski selektor, Tijago Rodrigeš neguje evropske vrednosti, u geografskom i kulturnom smislu tog pojma, baveći se interkulturalnim dijalogom i i kulturnom različitošću. Regionalno predstavljanje ovog pozorišnog komada značajan je trenutak i za Teatroskop, regionalni program za podršku razmene u oblasti scenskih umetnosti između aktera jugoistočne Evrope i Francuske, kojim rukovodi Francuski institut – dodala je Sota, navodeći da je ovim važnim gostovanjem Bitef postao deo ovogodišnjeg programa Ritam francuske kulture.

Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef) Foto:Amir Hamzagić/Nova.rs

Uz “Mekšanje” i „Hekuba, ne Hekuba”, u glavnom programu Bitefa ćemo videti i predstave: „Seksualno vaspitanje II: Borba” mlade slovenačke rediteljke Tjaše Črnigoj u koprodukciji Nove Pošte (Slovensko mladinsko gledališče, Maska Ljubljana) i Mesta Žensk, “Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi meni”, autora i izvođača Irene Ristić i Đorđa Živadinovića Grgura, “This is my truth, tell me yours”, Jasne Žmak, u produkcii Centra za dramsku umjetnost, Zagreb, Hrvatska, Via Negativa i Mesto žensk, Ljubljana.

Bogat prateći program

Takođe, tu su i predstave “Budućnost”, u režiji Žige Divjaka, u produkciji Beogradskog dramskog pozorišta i Mestnog gledališča ljubljansko, Slovenija, zatim “Antigona” Mila Raua, u produkciji Ntgent, Belgija, “Pukotina” u režiji Jana Krmelja, takođe u produkciji Mestnog gledališča ljubljansko. Zatim, “Trilogija Snaga kučke – I poglavlje: Nevesta i Laku noć, Pepeljugo”, Karoline Bjanki, u produkciji Metro gestao kultural, Karolina Bjanki i Kara de Kavalo, Sao Paolo, Brazil i Amsterdam, Holandija, i predstava “Palmasola – zatvorsko selo”, u režiji Kristofa Krika, u produkciji KLARA Teaterprodukcionen, Bazel, Švajcarska i Santa Kruz de la Sijera, Bolivija.

Uz navedene predstave, publiku Bitefa i ove godine očekuje i raznovrstan prateći program. Kako je najavio Milivojević, ove godine Bitef Polifonija prirediće jubilarno, 25. izdanje u trajanju od 1. do 3. oktobra. Dvanaesta po redu Cirkobalkana biće održana već od 19. pa sve do 28. septembra u Luci Beograd. I ovog puta Susreti sa autorima omogućiće publici festivala da razmeni iskustva i utiske sa autorima predstava koji na Bitef stižu iz celog sveta. Teorijska fešta, platforma koju uređuje prof. dr Ana Vujanović, biće održana 27. i 28. septembra, a obuhvatiće dva predavanja poznatih svetskih profesorki – Nikita Davan preispitaće ulogu koju umetnost treba da ima suočena sa rastućim društvenim nepravdama, dok će se Marija do Mar Kastro Varela baviti novim tumačenjima i razumevanjima krhkosti i nesigurnosti.

Plamena Halačeva, Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef) Foto:Amir Hamzagić/Nova.rs

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva navela je kako je i ove godine program Bitefa izašao van evropskih granica i to upravo zahvaljujući važnim pozorišnim saradnjama.

– Zahvaljujući koprodukcijama više evropskih partnera, ove godine na Bitefu možemo da gledamo i predstave iz Brazila i Bolivije. To je fantastično i upravo doprinosi tome da Bitef iz godine u godinu ostaje važno mesto susreta vrhunskih evropskih i svetskih umetnika.

Festivala košta oko 500 hiljada evra

Direktor Bitefa Miloš Latinović rekao je da Bitef ove godine košta oko 60 miliona dinara.

Miloš Latinović, Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef) Foto:Amir Hamzagić/Nova.rs

– Mi još nismo obezbedili ta sredstva u potpunosti, ali se trudimo da to rešimo i zatvorimo finansijsku konstrukciju. Do sada nije bilo problema, verujem da ni sada neće. Mi se već nekoliko godina trudimo da ostanemo na tom nivou kada je iznos u pitanju, ne povećavamo, ali apsurdno je i da smanjujemo. Ozbiljnu trupu ne možete da dovedete za male pare. Ako hoćemo dobar, reprezentativan, svetski festival, mora da košta.

Bonus video: Katarina Gojković o fenomenu „Tvoje i moje“: Dečija predstava za odrasle

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar