1
Istoričar Predrag Marković oštro je kritikovao arhivsku politiku Srbije u predgovoru koji je napisao za knjigu “Goli otok - istorija” hrvatskog istoričara Martina Previšića, u izdanju Vukotić Media.
U pitanju je prva celovita studija logora na Golom otoku koja se temelji na mnogobrojnim dokumentima iz Udbinih arhiva kao i nizu svedočanstava bivših logoraša.
“Na kraju, možemo da se zapitamo da li je ovakva knjiga moguća u srpskoj istoriografiji? Odgovor je – ne“, piše Predrag Marković i objašnjava zbog čega.
“Ne samo zato što srpski istoričari ne bi umeli da je napišu (možda bi neki i umeli), već što država Srbija ima jednu od najgorih arhivskih politika u regionu i Evropi. Neki arhivi, pre svega Državni arhiv Srbije, svojevoljno daju ili uskraćuju građu istraživačima, zabranjuju fotokopiranje, ili zatamnjuju imena. To nse radi pod izgovorom zaštite državne tajne ili ličnih podataka. Nigde u Evropi se ne primenjuju takvi kriterijumi za (ne) davanje dokumenata”, piše između ostalog Marković.
Nova.rs je u oktobru objavila tekst koji se bavi problemo koji postoji sa Arhivom Srbije I njegovim direktorom Miroslavom Perišićem. Predrag Marković je tada za nas rekao da je Srbija po dostupnosti izvora komunističke tajne policije (UDBA) poslednja zemlja u Evropi.
– Sve zemlje bivše Jugoslavije i istočne Evrope su davno otvorile, bez ikakvih ograničenja, dokumente. Diskreciono pravo direktora arhiva da nešto otvori ili ne otvori kao praksa ne postoji nigde. Kod nas naslednica UDBE i SDB – BIA nema nikakav stav prema tome, već je prepustila arhivu da to reši. Ima dva rešenja. Jedno je da se promeni pravilnik, što je u nadležnosti Upravnog odbora Arhiva, i drugo, koje je bolje i obuhvatnije – da se promeni zakon, bar da bude kao onaj što imaju Severna Makedonija, Hrvatska, Bugarska… Te priče o zaštiti državne tajne su potpuno bezveze, jer ta država više ne postoji – zaključio je tada Marković.
Bonus video: Predrag Marković: Beograd je 1944. godine slučajno bombardovan
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare